AfD VODI PO PRVI PUT U NAKLONOSTI NEMAČKIH BIRAČA
AfD ima podršku od 25 procenata a u odnosu na istraživanja iz prošlog meseca ojačala je za tri procenta
(Berlin, 09.04.2025 - Fridrih Merc, predsednik Hrišćansko-demokratske unije, ko-lider Socijaldemokratske partije Lars Klingbajl i Markus Soder, predsednik bavarske Hrišćansko-socijalne unije, na konferenciji za novinare u Berlinu, pošto su njihove stranke postigle dogovor o koaliciji za novu nemačku vladu: Friedrich Merz, Lars Klingbeil, Markus Soeder - bez učešća stranke AfD koja ima najveću podršku građana FoNet/AP)
Opoziciona, desničarska stranka, Alternativa za Nemačku (AfD,), po prvi put je u istraživanjima raspoloženja birača, došla na prvo mesto i ostavila za sobom pobednika februarskih parlamentarnih izbora - konzervativnu Uniju CDU-CSU. U istraživanju agencije Ipsos, AfD ima podršku od 25 procenata a u odnosu na istraživanja iz prošlog meseca ojačala je za tri procenta. Konzervativci su, međutim, pali za pet, tojest na 24 posto glasova, informiše veb nemačkog magazina Fokus (Focus).
Rezultati ovog istraživanja objavljeni su u trenutku kada se, prema nemačkim medijima, privode kraju koalicioni pregovori o novoj vladi CDU-CSU i socijaldemokratske SPD koja je na čelu vlade koja završava svoj mandat.
Mada su konzervativci dobili februarske izbore - njihova vlada još nije preuzela upravljanje državom - njihov sadašnji rezultat je najgori za polednje tri godine, dodaje Fokus.
"Jedan od razloga može da bude to što se mnogi birači smatraju prevarenim od strane lidera CDU Fridriha Merca (Friedrich Merz)", ukazuje magazin, pošto je mnogo Nemaca očekivalo od vlade konzervativaca značajne promene, između ostalog i čvršći pristup pitanju migracija.
Pobeda konzervativaca na izborima nije, ipak, bila dovoljna pa su postali neophodni pregovori o "velikoj koaliciji" sa SPD. A dosadašnje informacije o pregovorima naznačuju da će na buduću vladu uticati mnoštvo kompromisa.
Posle AfD (25 posto) i CDU-CSU (24 posto), treći je u istraživanju SPD (15 posto), slede Zeleni (11 posto), postkomunistička levica (11 posto) i BWS-Alijansa Sare Vagenkneht (5 posto). Druge stranke ne bi ušle u Bundestag, među njima i liberana, koju bi podržalo čeiri posto birača.
