PS Saveta Evrope izglasala rezoluciju o Turskoj: Erdogan treba da prestane sa represijom i oslobodi Imamoglua

Parlamentarna skupština Saveta Evrope izglasala je rezoluciju kojom se turske vlasti pozivaju da odmah oslobode Ekrema Imamoglua, uhapšenog gradonačelnika Istanbula i odustanu od svih neosnovanih optužbi protiv njega i drugih lica pod istragom u vezi sa njegovim slučajem.

U tekstu rezolucije, naslovljene sa "Hapšenje gradonačelnika Istanbula i stanje demokratije i ljudskih prava u Turskoj", poslanici iz 46 zemalja članica Saveta Evrope, okupljeni plenarno u Parlamentarnoj skupštini u Strazburu, pozivaju turske vlasti da ukinu odluku Istanbulskog univerziteta o ukidanju univerzitetske diplome Imamoglua, da u potpunosti poštuju prava na slobodu izražavanja i okupljanja kao i da obustave svaku nesrazmernu upotrebu sile protiv demonstranata tokom protesta i protiv uhapšenih koji su u pritvoru.

Traži se istraga o nasilju i oslobađenje uhapšenih demonstranata

PSSE traži da budu oslobođeni “svi demonstranti koji su privedeni zbog neosnovanih optužbi”, kaže se u rezoluciji i traži od Turske da obezbedi sprovođenje efikasne istrage u slučajevima nasilja tokom protesta u Turskoj i drugih kršenja ljudskih prava, a posebno da obezbedi pravo optuženima na pravično suđenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom “u skladu sa članom 6. Konvencije” o ljudskim pravima Saveta Evrope čiji je Turska član od osnivanja 1949. godine.

U tekstu rezolucije traži se i oslobađanje svih novinara, privedenih zbog izveštavanja o protestima kao i da se stvore uslovi “koji omogućavaju medijima da pruže javnosti potrebne informacije i da prate događaje bez pritiska države”.

U rezoluciji se traži da bude sprečeno uvođenje opšte zabrane demonstracija, da se obezbedi pun pristup društvenim mrežama i internetu, da se ukinu sva ograničenja prava na primanje i prenošenje informacija u kontekstu demonstracija.

Posebno se naglašava da je potrebno ukinuti sve sankcije nametnute emiterima kao i “sve nezakonite uredbe koje imaju za cilj blokiranje naloga pojedinaca koji ostvaruju pravo na slobodu izražavanja na društvenim mrežama”.

Traži se okončanje represije nad opozicionim političarima, nad aktivistima civilnog društva i onima koji javno izražavaju svoje neslaganje u medijima.

Parlamentarna Skupština Saveta Evrope pozvala je vlasti u Ankari da obezbede “istinski slobodne i poštene izbore, u skladu sa međunarodnim standardima”.

U debati, u kojoj je učestvovalo 25 poslanika, i levica i desnica složno su osudile “zloupotrebu pravosudne procedure” u Turskoj, pozivajući na oslobađanje  svih uhapšenih.

Mnogi su postavili pitanje kako Turska može nekažnjeno da gazi osnovna načela Saveta Evrope, a nemački socijalista Frank Švabe je poručio da sada treba podržati one koji protestuju u Turskoj “kao što smo svojevremeno podržali predsednika Erdogana” protiv onih koji su pokušali da izvrše državni udar i svrgnu ga sa vlasti.

Odbrana Erdogana

Jedino su dve učesnice u raspravi, obe članice vladajuće partije AKP u Turskoj, branile politiku turskog predsednika Erdogana i tvrdile da su sva hapšenja opravdana.

Tako je poslanica Seda Goren Boluk poručila: “Nećemo prihvatiti mešanje spolja u naše unutrašnje poslove”, dok je njena partijska koleginica iz iste stranke Merjem Goka uzviknula da joj je “stvarno dosta dvostrukih aršina kada je Turska u pitanju”.

Goka je kao primer “dvostrukih merila” navela osudu liderke krajnje desnice Marin Lepen u Francuskoj zbog korupcije pri čemu “niko ne dovodi u pitanje nezavisnot francuskog pravosuđa”. Ona je poručila da je Imamoglu uhapšen nakon “ozbiljne i nezavisne istrage o korupciji” i zaključila: “Nisu nam potrebne lekcije onih koji ćute pred dešavanjima u Gazi”.

Kao i svi poslanici u turskoj delegaciji koji su članovi Erdoganove stranke AKP - tako i Goren Boluk i Merjem Goka u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope zasedaju u političkoj grupi “NI” (neidentifikovani). Ova grupa okuplja poslanike iz delegacija 46 zemalja članica Saveta Evrope koji ne pripadaju nijednoj političkoj grupi (ni socijalistima, ni demohrišćanima iz Narodne evropske partije, ni Konzervativcima i patriotama, ni levici…).

Od ukupno 306 poslanika u PSSE iz 46 zemalja članica Saveta Evrope o rezoluciji je glasalo 100 prisutnih poslanika: 90 je bilo “za”, njih 8 protiv, a dvoje uzdržano.

Hapšnje predsedničkog kandidata

Podsetimo, 19. marta 2025. godine, Ekrem Imamoglu, gradonačelnik Istanbula i predsednik Zajednice opština Turske, uhapšen je pod optužbom za „korupciju“ i „pomaganje terorizmu“, zajedno sa još 106 lica, uključujući i predsednike opština kvarta Sisli - Resula Emraha Sahana i kvarta Bejlikduzu  - Mehmeta Murata Čalika, kao i nekoliko drugih lokalnih zvaničnika, političara, novinara i biznismena. Imamogluu je određen pritvor zbog optužbi za korupciju, zajedno sa 47 drugih osumnjičenih.

Hapšenje Imamoglua usledilo je samo četiri dana pre nego što je trebalo da bude nominovan kao glavni kandidat opozicione Republikanske narodne partije (CHP) za predsedničke izbore 2028. godine, nakon predizbora na kojem je izašlo više od 15 miliona birača.

Štaviše,osim hapšenja, 18. marta 2025. godine, Univerzitet u Istanbulu je ukinuo univerzitetsku diplomu  Imamoglua, izdatu pre 30 godina, što je zvanični dokument koji se prema turskom ustavu traži da bi mogao da se kandiduje za predsednika.

Odluka o pritvoru Imamoglua, krivična istraga protiv njega i ukidanje njegove fakultetske diplome  sprečavaju ga da se kandiduje na predsedničkim izborima.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope  izražava najdublju zabrinutost zbog ovih odluka “koje izgledaju kao politički motivisane i predstavljaju pokušaj zastrašivanja opozicije”, kaže se u rezoluciji.

Osuda policijskog nasilja i neopravdanih hapšenja

Hapšenje Imamoglua izazvalo je talas velikih, uglavnom mirnih protesta bez presedana, koji su okupili većinom mlade ljude, uključujući studente, širom zemlje, posebno u Istanbulu, Ankari i Izmiru.

“Demonstracije u Istanbulu, Ankari i Izmiru održane su uprkos opštoj zabrani demonstracija koju su uvele vlasti. Tokom skupova, policija je koristila biber sprej, šok bombe, gumene metke i vodene topove protiv demonstranata, uzrokujući povrede”, piše u rezoluciji koja osuđuje prekomernu upotrebu sile.

Mnogi demonstranti su prijavili da ih je policija nasilno tukla i šutirala dok su već bili na zemlji. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, tokom protesta je povređeno više od 150 policajaca. Međutim, zvaničan broj povređenih demonstranata ostaje nepoznat. Isto ministarstvo je saopštilo da je blizu 2.000 ljudi uhapšeno, a više od 300 privedeno - kaže se u izveštaju PSSE i dodaje da postoje “izveštaji o fizičkom maltretiranju, proizvoljnim pretresima, seksualnom uznemiravanju, uvredama i drugim kršenjima ljudskih prava koje su pretrpeli ljudi u policijskom pritvoru”.

“Skupština najoštrije osuđuje neopravdana hapšenja i pritvora demonstranata, kao i nesrazmernu upotrebu sile od strane organa za sprovođenje zakona tokom demonstracija i slučajeva zlostavljanja ili drugih kršenja ljudskih prava protiv pritvorenih lica. Ona je takođe užasnuta što je predsednik Redžep Tajip Erdogan opisao proteste kao „ulični terorizam“” - piše u tekstu rezolucije.

Skupština takođe izražava duboku zabrinutost zbog izveštaja o fizičkim napadima na novinare i hapšenjima novinara.

“Policija ili demonstranti napali su najmanje 20 lokalnih novinara dok su pratili demonstracije, a najmanje 10 je privedeno. Neki su od tada pušteni u žalbenom postupku, do suđenja. Skupština je takođe zabrinuta zbog mera protiv predstavnika strane štampe - 27. marta 2025, britanski novinar BBC-ja, Mark Loven, deportovan je zbog „ugrožavanja javnog reda” nakon više od 17 sati u policijskom pritvoru. Švedski novinar Joakim Medin je 28. marta 2025. uhapšen po dolasku u Tursku, gde je planirao da izveštava o protestima… fotograf agencije Frans pres, Jasin Akgul, priveden je na tri dana zbog praćenja protesta u Istanbulu”, piše u tekstu rezolucije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

Rezolucija o protestima u Turskoj izglasana je dan nakon što je PSSE raspravljala o “Protestima i okupljanjima na zapadnom Balkanu i u srednjoj Evropi” pri čemu se, uglavnom, govorilo o protestima u Srbiji i u Mađarskoj. Kako saznajemo, postoji inicijativa da ova tema postane predmet posebnog izveštaja i rezolucije. Tome se, za sada, protivi Evropska narodna partija (PPE) koja u PSSE okuplja poslanike sa desnog centra i konzervativce iz 46 zemalja članica i predstavlja najbrojniju političku grupu kao i krajnje desna grupa Konzervativci i patriote.

Članica Evropske narodne partije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope je i Srpska napredna stranka, dok poslanici stranke Fides mađarskog premijera Orbana u PSSE zasedaju o političkoj grupi Konzervativci i patrioti.