Francuska strahuje od terorizma i antisemitizma: strah od “preslikavanja“ rata na Bliskom istoku

U četrnaestom arondismanu u Parizu i u naselju Sen Sen Deni u pariskoj obalsti juče ujutru na zidovima više zgrada i jednog obdaništa osvanule su Davidove zvezde. Ovo je izazvalo opštu osudu jer podseća na mračna vremena Drugog svetskog rata kada su u Jevreji hapšeni u Francuskoj i deportovani u logore.

“To je sada opet došlo kao kad sam bila dete, da nas svi mrze“, rekla je novinarima jedna devedesetogodišnja stanovnica četrnaestog arondismana, zaplakvši.

Država proteruje i puca

Francuska policija juče je potvrdila i hapšenje dva lica koja su, u ime islama, preko mreže tik-tok pretili dvojici rabina, poručujući im da će “biti svašta“ i da “imaju adrese“.

Ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanen rekao je novinarima da Republika “ima dužnost da zaštiti sve svoje građane“, u ovom slučaju Francuze jevrejske veroispovesti i da će se oštro suprotstaviti antisemitskim verbalnim i fizičkim napadima. On je rekao da je iz Francuske već proterano 125 stranaca zbog antisemitskih napada i pretnji teroriznom i nasilja.   

U toku dana juče francuska policija je u Parizu, posle brojnih poziva uplašenih putnika, zaustavila voz sa prigradske linije metroa i pucala u ženu kojoj je odeća pokrivala i lice i telo jer je pretila da ima eksploziv i da će se razneti. Žena je teško ranjena, preneta u bolnicu. Policija je sledila proceduru ustanovljenu posle atentata 2015. godine, po kojoj posle dva upozorenja otvara vatru.

Francuzi strepe od terorizma

Rat između Hamasa i Izraela svakog dana se sve prisutniji u Francuskoj. Strah da Francuska ne postane poprište “preslikanog“ konflikta na Bliskom istoku sve je veći.    

Masovni pokolj u Izraelu koji su 7. oktobra izvršili teroristi islamističke organizacije Hamas pokrenuo je odmah – i pre nego što je Izrael počeo da bombarduje pojas Gaze - talas antisemitizma i napada na jevreje u Francuskoj.

Zvanični stav Francuske je da Izrael ima pravo da se brani, ali da bombardovanje civilnog stanovništva u Gazi nije prihvatljivo. Pariz tako pokušava da drži tradicionalnu “umerenu“ liniju svoje diplomatije na Bliskom istoku.

Rezultat: arapski svet i stanovništvo arapskog porekla u samoj Francuskoj vide ovu spoljnu politiku Pariza kao pro-izraelsku, dok Izrael sumnja da je reč o podršci koja - ostaje na rečima.

Prema najnovijem istraživanju javnog mnenja preko 80 odsto ispitanih Francuza veruju da zemlji preti teroristička opasnost. Dve trećine njih veruje da ta opasnost potiče iz same Francuske.

Jevreji u strahu

Da li vlada može da nađe način i političku liniju koji će zaštiti zemlju od unutrašnjih sukoba, antisemitskih napada i terorizma?

Francuska je zemlja koja ima najviše jevreja i najviše muslimana u Evropi. Iako ustav ne dozvoljava popis po verskoj pripadnosti jer je Republika ustrojena na načelu jednakosti građana - pojedinaca, a ne jednakosti grupa građana, smatra se da u Francuskoj živi između 500 i 700 hiljada Jevreja i oko pet miliona muslimana. Ove procene treba, međutim, uzeti sa rezervom s obzirom da su mediji i pre 30 godina prenosili procene da muslimana na primer ima između 3 i 5 miliona što bi značilo da se njihov broj uopšte nije uvećao.

Kakva je situacija govori podatak da je iz pariske oblasti (opštine u okolini Pariza) u periodu između 2000. i 2010. godine zaključalo svoje sinagoge i otišlo oko 50 hiljada Jevreja jer su počeli da se osećaju nesigurno u sve neprijateljskijem okruženju koje čine uglavnom emigrantske porodice poreklom iz arapskih zemalja i Afrike.  

Od 7. oktobra prijavljeno je više od 850 bilo verbalnih, bilo fizičkih napada na Jevreje u Francuskoj, što je više nego tokom čitave prošle godine.

Vlada je odmah posle pokolja u Izraelu zabranila pro-palestinske demonstracije u Francuskoj, a zatim je odustala od te zabrane. Ne samo da su se ljudi širom zemlje, uprkos zabrani, spontano okupljali već je i ustavni savet proglasio meru zabrane neustavnom.

Posle jezivih slika stradanja dece u Izraelu, svet su počele da obilaze užasni prizori stradanja dece i civilnog stanovništva u Gazi. Na Trgu Republike u Parizu masa je klicala “Alahu akbar“, a zatim su na ulicama francuskih gradova osvanuli “grafiti“ među kojima i oni radikalni poput “Ubijanje Jevreja je zadatak“, “ubij Jevrejina“.

Napad na sinagogu u Strazburu srećom je osujećen pre nekoliko dana.

Jednom starijem bračnom paru Jevreja u Parizu sused je zapalio ulazna vrata stana u čijem dnu se nalazila tradicionalna ploča dobrodošlice na hebrejskom – mezuza.

Skoro osamdeset godina nakon završetka Drugog svetskog rata Jevreji opet strahuju u Francuskoj – dovode svoju decu u školu i dolaze po njih, “trčeći i sa strahom u stomaku“, kako reče jedan otac dvoje mališana u 19 arondismanu u Parizu.

Pred radikalima strahuju i mislimani

Mnogi studenti izbegavaju da idu na nastavu zbog ekstremnih studentskih grupa koje im prete i vređaju ih.

Strah Jevreja u Francuskoj nije preteran ako se zna da su redovno žrtve terorista. Samo u periodu od 2005. do 2018. u ovoj zemlji ubijeno je jedanaest Jevreja: grupa mladih gangstera mučila je jednog mladića 2006. godine “jer sigurno ima novca pošto je Jevrejin“ da bi ga na kraju ubili; islamski terorista je ubio 2012. godine troje dece i dvoje odraslih u jevrejskoj školi u Tuluzu; dve starije žene koje su živele same preklane su u njihovim stanovima uz verske povike “Alah je veliki“ 2017. godine. Jednom od ubica koji je žrtvu bacio kroz prozor uzeto je za olakšavajuću okolnost što je bio drogiran (pušio je hašiš) i oslobođen je kao “pravno neodgovoran“ uz obavezu da se leči. I tako dalje…

Strah od terorizma pritiska francuske Jevreje, ali i sve ostale građane uključujući i one muslimanske veroispovesti.

Francuzima muslimanske vere nije lako – ako ne žele da podrže islamski radikalizam rizikuju da ih ekstremisti žigošu kao izdajnike, dok ih ne-muslimani često gledaju s nepoverenjem.

Profesori i nastavnici paze šta govore

Nedelju dana posle masakra 7. oktobra u Izraelu, islamista Muhamed Moguškov (19), poreklom iz ruske republike Ingušetije, nožem je ubio profesora francuskog u dvorištu gimnazije u Arasu u kojoj je ranije bio đak. Ubistvo se dogodilo tačno pre tri godine nakon sličnog atentata kod Tuluza kada je jedan mladi Čečen odsekao glavu profesoru istorije ispred škole.

Muhamed Moguškov ostao je u Francuskoj sa majkom i sestrom, pošto je njegov otac proteran, a brat zatvoren zbog islamizma. Bio je pod nadzorom kao sumnjiv. Tražio je 2021. godine dozvolu za stalni boravak u Francuskoj, ali je odbijen. Nakon što je ubio profesora u školskom dvorištu, postavilo se pitanje zašto on pre toga nije bio proteran iz zemlje. Odgovor: došao je pre navršene trinaeset godine u Francusku i zakon ga zato štiti od proterivanja.

Kakva je atmosfera govori i činjenica da se oko pet stotina dece u francuskim školama smejalo dok je odavana pošta ubijenom profesoru. Oko 200 njih je kažnjeno privremenim četvorodnevnim isključenjem iz škole jer su uzvikivali “Alahu akbar“ za vreme odavanja pošte. Jedan učenik napisao je u anonimnoj anketi: “Nije mi žao što je profesor ubijen. Svakog dana ubijaju ljude u Palestini“.

“Profesori i nastavnici se plaše. Sami sebe cenzurišu. Profesori istorije treba da predaju o načelima sekularne države, ali to izbegavaju da ne bi isprovocirali agresiju. Profesori francuskog paze šta govore. I ja sam se plašila i to s razlogom“, rekla mi je ovih dana jedna profesorka francuskog i prosvetna inspektorka, priznajući da je zadovoljna što je ove godine otišla u penziju.

Kako proterati strance?

Ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanen, koji ima ambicije da postane predsednički kandidat 2027. godine, branio se prošle nedelje pred javnošću i u parlamentu, tvrdeći da postoji 4.000 stranaca – delikvenata u Francuskoj koje ne može da protera jer ga “zakon sprečava da budu proterani“ pošto su u Francusku – kao Moguškov -  došli pre navršene trinaeste godine. Najavio je predlog novog zakona o imigraciji.

Detalji koje je izneo o tom predlogu govore da vlada namerava da ubrza proterivanje radikalizovanih stranaca čak i u slučajevima kada zna da će zbog toga biti osuđena pred Evropskim sudom za ljudska prava koji je institucija Saveta Evrope, panevropske organizacije za nadgledanje poštovanja ljudskih prava i koji je nadređen francuskom nacionalnom pravosuđu.

„Osudio nas je Evropski sud za ljudska prava (...) ali ja prihvatam odgovornost“, rekao je Darmanen povodom činjenice da je Francuska u avgustu 2022. osuđena u dva spora zbog toga što je proterala ili želela da protera dva državljanina Čečenije u Rusiju. 

Ostaje pitanje: da li, u slučaju da ministrov predlog zakona o imigraciji u novembru prođe u Parlamentu i Senatu, to znači da će Francuska proterivati sumnjive strance samo na osnovu sumnje, a ne na osnovu dokaza, gazeći tako i svoje i međunarodno pravo ?

Sužavanje demokratije kao rešenje?

Ovde vidimo da je francuska vlada pred rebusom: kako efikasno sačuvati bezbednost države od terorizma i, u isto vreme, sačuvati demokratiju i pravnu državu?

Sve više deluje da francusku vladu prevazilazi kombinacija nagomilanih problema poput migracija, terorizama, integracije stranaca, prezaduženosti i krize neoliberalnog ekonomskog modela po kome se tržište samo organizuje.

Darmanenovu tvrdnju da ga zakon sprečava da efikasno deluje protiv potencijalnih terorista mnogi tumače kao dokaz da je Francuska u pogledu pravnih normi “previše“ uređena država, do mere koja je čini neefikasnom u borbi protiv terorizma.  

Očigledno je da vlada ne želi da dopusti da je krajnja desnica pretekne sa “spasonosnim“ planom “sužavanja“ demokratije u ime bezbednosti i zaštite Francuza.  

Krajnja desnica, sa Marinom Lepen na čelu, sada skoro trijumfalno podseća: “Odavno smo govorili da treba proterivati strance čim prekrše zakon i da treba pristupiti oduzimanju državljanstva u određenim slučajevima“.

Sva istraživanja javnog mnenja pokazuju da Marina Lepen sada predstavlja najpoželjnijeg šefa države, daleko ispred predsednika Makrona na primer.

Podelu su sve veće na političkoj sceni u Francuskoj. Leva, Nepokorena Francuska sa liderom Žan Lik Melanšonom odbija da Hamas nazove teorističkom organizacojim i tvrdi da je reč o pokretu otpora za prava Palestinaca - skoro onako kako je to rekao turski predsednik Erdogan.

Melanšona su zbog toga napustili mnogi saradnici i simpatizeri koji ga optužuju da među muslimanskim stanovništvom demagoški traži biračku bazu za buduće predsedničke izbore. Komunistička partija, kao i desni centar i krajnja desnica, paradoksalno su se našli na poziciji koja je i vladina.

Reke reči teku svakodnevno u medijima, na raznim skupovima i u Parlamentu. Za sada niko ne zna šta uraditi kako bi se u Francuskoj izbeglo fatalno preslikavanje rata na Bliskom istoku i kako bi se izbegla – tragedija na tlu Evrope.