Putin preti, Evropa uvodi poreze za superprofitere

Ruski predsednik Putin poručio je da će svim zemljama koje prihvate  blokiranje cena ruskog gasa obustaviti isporuke i gasa i nafte i uglja, a samo nekoliko sati kasnije u Briselu predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen predložila je zemljama članicama Unije upravo to – da ograniče cene ruskog gasa.

Odgovarajući na novinarsko pitanje u kome se evocira jutrošnje upozorenje ruskog predsednika Putina, fon der Lejen je rekla da bi EU došla u takvu situaciju u odnosu na Rusiju „pre ili kasnije“.

Kako je naglasila, cilj nije da se interveniše na tržištu energije već da se smanje prihodi Rusije, „kojima Putin finansira taj surovi rat u Ukrajini”.

Predsednica EK je ocenila da je evropska politika sankcija prema Rusiji „uspešna“ i dodala da je u početku rata u Ukrajini ruski gas činio 40 odsto gasa uvezenog u EU, a da sada on predstavlja samo devet odsto. 

Fon der Lejen je rekla da će Evropska komisija predložiti da se kao mera solidarnosti sa preduzećima i domaćinstvima uvede ograničenje prihoda za proizvođače struje. Ovde je reč kako o proizvođačima iz obnovljivih izvora energije koji  dobijaju subvencije, tako i o proizvođačima energijije iz gasa i nafte koji su stekli vanredne zarade od kada je počeo rat u Ukrajini.

Evropska komisija će, kako je rekla Fon der Lejen, predložiti da se ovi vanredni profiti usmere ka preduzećima i pojedincima posebno ugroženim energetskom krizom i rastom cena energije.

Ublaženo ime za porez

„Solidarno ograničavanje prihoda“ energetskim kompanijama zapravo je ublažena verzija iskaza „porez na super-profite“ o kome se poslednjih nedelja govori u svim zemljama članicama Evropske unije.

Superprofiteri su zapravo energetski giganti koji su od početka rata u Ukrajini stekli kolosalne zarade. U kratkom roku oni su uvišestručili svoje profite, ne samo zbog spekulativnog rasta cena već i zbog evropskog sistema po kome se cena struje određuje u odnosu na cenu gasa bilo koji da je izvor energije u pitanju. Drugim rečima, što je gas skuplji – struja je skuplja. 

Evropska unija je prošle godine ćuteći prešla preko zahteva udruženja građana, političkih stranaka i sindikata iz zemalja članica da se farmaceutske kompanije dodatno oporezuju jer su zaradile kolosalne sume profitirajući od pandemije virusa kovid-19 i od politike po kojoj vakcine nisu javno dobro iako su istraživanja delom finansirana novcem građana iz javnih budžeta.

Sadašnja situacija sa eksplozijom cena energije i galopirajućom inflacijom dovela je, međutim, do dodatnog političkog usijanja. Vlade evropskih država strahuju od socijalnih nemira pa je sve izvesnije da će  EU uvesti dodatni porez energetskim kompanijama koje su od početka rata u Ukrajini zaradile kolosalne sume zahvaljujući spekulacijama o nestašici. Istina ovo je potpuno u neskladu sa neoliberalnim načelima funkcionisanja EU nazvanim „tržišna ekonomija“. Po Lisabonskom ugovoru evropske institucije ili vlade država članica ne mogu da intervenišu u domenu ekonomije.

„Tržište se samo organizuje“, kaže glavna dogma neoliberalne doktrine. Evropskoj komisiji i njenoj predsednici Ursuli fon der Lejen potrebna je zato nova terminologija pa se umesto „uvodjenje poreza“ kaže „uvođenje solidarnog ograničavanja prihoda“, a umesto „regulacija tržišta“, kaže se „želimo da smanjimo Putinove profite“.

Kao dosledan zagovornik neoliberalne doktrine francuski predsednik Emanuel Makron prvo je odbacivao dodatni porez za „superprofitere“, francuski ministar ekonomije Bruno Lemer čak je izjavio da on ne zna šta znači reč superprofiter. Premijerka Elizabet Born poručivala je da je poželjnije da energetske kompanije same smanje cene i tako vrate kupovnu moć Francuzima nego da se uvode novi porezi.

Promena mišljenja

Posle sastanka sa nemačkom kancelarkom Šolcom, Emanuel Makron je konačno pristao 5. septembra da razgovara o „evropskom mehanizmu doprinosa“ energetskih kompanija koji, kako je rekao, ostvaruju „neopravdane profite“.

Da bi pomogao domaćinstvima, socijaldemokratski kancelar Olaf Šolc posebno namerava da uključi kompanije u energetskom sektoru koje ostvaruju „preteranu” dobit, zbog rekordnih cena gasa. Ove kompanije bi bile podvrgnute „nasumičnom porezu na dobit“. Nemačka vlada se zalaže za primenu takve mere na evropskom nivou. Olaf Šolc je stavio do znanja da će, ako EU ne sprovede ovu politiku u razumnom roku, Nemačka sama delovati u tom smeru.

Francuski ministar finansija Bruno Lemer promenio je mišljenje posle izjave predsednika Makrona u Berlinu pa je, na BFM-TV, 6. septembra, podržao ideju o evropskom mehanizmu koji bi omogućio kompanijama da „vrate zajednici ono što su dobile zahvaljujući ovim izuzetnim okolnostima“.

"To je ono za šta sam se uvek zalagao", rekao je on, dodavši da je „ovo francusko-nemačko rešenje odlično“.

Grčka i Rumunija su to već učinile. Italija je takođe uvela porez od 10 odsto na superprofit energetskih kompanija, a Španija od 25 odsto.

Čak je i liberalna Velika Britanija odlučila da u ovom napetom geopolitičkom kontekstu uvede dodatni porez od 25 odsto na vađenje nafte u Severnom moru.

I Holandija i Belgija "razmatraju" uvođenje poreza na superprofit energetskih kompanija, očekujući odluku na evropskom nivou.

Češko predsedavanje Evropskom unijom je u nedavnoj belešci navelo potrebu da se interveniše kod proizvođača električne energije. Evropski ministri energetike razgovaraće o tom u petak 9. septembra u Briselu.