Mediji o energetskoj krizi: Da li su sankcije protiv Rusije delotvorne?

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen ponavlja da su evropske sankcije protiv Rusije „uspešne“. Sa nastavkom rasta cena energije evropski mediji su, međutim, sve više podeljeni oko pitanja da li su sankcije protiv Moskve zaista delotvorne.

Britanski nedeljnik Ekonomist (The Economist) ocenjuje da je „šest meseci od početka sukoba jasno da embargo nije toliko efikasan koliko se očekivalo“. List na naslovnoj strani postavlja pitanje koje mnoge u EU ljuti: „Da li sankcije deluju?“.  

„Na bojnom polju vodi se iscrpljujući rat duž linije fronta smrti i razaranja, duge 1.000 kilometara. Ali „izvan toga“, besni „ekonomska borba žestine i obima bez premca od 1940-ih godina“. „Arsenal sankcija“ koji su ustanovile zapadne zemlje „pokušava da paralizuje rusku ekonomiju“. „Efikasnost ovog embarga ključna je za ishod rata u Ukrajini“, ali ovaj sukob se ne razvija „onako kako se očekivalo“, podvlači britanski nedeljnik.

Ekonomist podseća da su, od februara, ruska preduzeća, oligarsi, država i građani suočeni sa „baražom zabrana bez presedana“ koje su donele Sjedinjene Države, Evropa i njihovi saveznici.

„Polovina ruskih deviznih rezervi od 580 milijardi dolara je zamrznuta, a većina njenih najvećih banaka je odsečena od globalnog platnog sistema. Zemlja prolazi kroz embargo na izvoz nafte, koji je već na snazi kada je reč o Sjedinjenim Državama, a koji će u februaru biti na snazi i kada je reč o izvozu u Evropu.

Kratkoročno, trebalo je da ove mere „pokrenu krizu likvidnosti i destabilizuju platni bilans u Rusiji što bi otežalo finansiranje rata u Ukrajini“. Dugoročno, trebalo je da „oslabe ruske proizvodne kapacitete i tehnologiju“. Ovaj arsenal je omogućio Zapadu da „iskoristi svoju moć kroz kontrolu finansijskih i tehnoloških mreža u srcu ekonomije 21. veka“.

Svakako, „izolacija Rusije od zapadnih tržišta će izazvati haos u zemlji“, ocenjuje ovaj britanski nedeljnik. Do 2025. godine, na primer, „petina civilnih aviona mogla bi biti prizemljena zbog nedostatka rezervnih delova“.

Sve ovo, međutim, ne deluje kao fatalni udarac Rusiji.

Ekonomist podseća da će prema predviđanjima MMF-a u 2022. godini BDP Rusije  „opasti za 6 odsto. To je znatno manje od pada od 15 odsto koji su mnogi očekivali u martu”.

Ruski izvoz gasa i nafte ima koristi od rastućih cena energije i „generisaće suficit na tekućem računu ove godine od 265 milijardi dolara, drugi po veličini u svetu posle Kine“. Centralna banka Rusije uspela je da stabilizuje rublju dok se Evropa suočava sa energetskom krizom koja bi „mogla da izazove recesiju“, podseća Ekonomist.

List konstatuje da su sankcije  „oružje koje ima svoje mane“ među kojima je „vremensko kašnjenje“. Blokiranje ruskog uvoza zapadnih proizvoda stupiće na snagu tek za nekoliko godina. „Najveća mana“, prema nedeljniku, jeste to što sankcije „primenjuje samo manje od 100 zemalja koje predstavljaju 40 odsto svetskog BDP-a“.

I  španski list La Vanguardia sumnja u efikasnost sankcija i ocenjuje da Evropa pati više od Rusije.

„Jasno je da ratno huškanje EU prema Rusiji ima efekat bumeranga, nanoseći više štete evropskim građanima nego građanima Rusije. Uzmimo, na primer, najavu G7 prošlog petka da postavi gornju granicu cene ruske nafte... Ruska reakcija je usledila za manje od dva sata: obustavljene su isporuke gasa Evropi preko Severnog toka... To šteti nama mnogo više nego što sankcije štete Rusiji... Možda rat u Ukrajini ne ide Rusiji baš onako kako bi Putin želeo, ali ekonomski rat sve više boli Evropu: zima koja je pred nama biće paklena”.

Dok je Rusija prošle nedelje upravo povećavala pritisak na Evropsku uniju najavom potpunog zatvaranja gasovoda Severni tok 1, lider italijanske krajnje desnice Mateo Salvini, izazvao je niz ogorčenih reakcija u Italiji, objavivši na mreži tviter sledeću poruku: „Da li sankcije (protiv Rusije) deluju? Ne. Do sada, onaj koji je pod sankcijama – pobeđuje dok su oni koji su ustanovili sankcije – na kolenima. Očigeldno je da se neko u Evropi prevario u računu. Od su- štinske je važnosti da se ta strategija preispita kako bi se sačuvala radna mesta i preduzeća u Italiji.“

Dnevnik levog centra La Republika (La Repubblica) prenosi oštru reakciju Salvinijevog krajnje desničarskog saveznika i rivala Đorđa Melonija koji mu je poručio da „Italija neće biti slaba karika Zapada“.

La Republika primećuje da Salvini „sa sve više strasti, izjavu za izjavom, prihvata argumente onih koji žele dijalog sa Rusijom. To potvrđuje – smatra list - da ima razloga za strah […] da bi on mogao da postane slaba tačka koju Moskva koristi u političko - energetskoj kampanji na Zapadu.

Najžešći odgovor Salviniju dao je Enriko Leta, lider Demokratske partije levog centra, piše dnevnik Korijere dela sera (Corriere dela Sera). „Mislim da Putin ne bi bolje rekao“, odgovorio je on Salviniju na Tviteru. „Salvini koji podržava Putinove teze predstavlja pravu opasnost za našu zemlju“, izjavio je zatim Leta.

„Pogrešno je tvrditi da je energetska kriza rezultat sankcija... Pre svega možemo da govorimo o energetskoj krizi izazvanoj merama odmazde Kremlja, koji je u ponedeljak pokazao svoje pravo lice priznanjem da neće ponovo otvoriti gasovod Severni tok sve dok su zapadne sankcije na snazi. Oni koji se zalažu za ukidanje sankcija zato treba da slede svoje rezonovanje i kažu da je legitimno popustiti pred ucenama Moskve, prepustiti Kijev njegovoj sudbini i premotati film unazad do 23. februara, pre invazije... Ako je Rusija preduzela ove uzvratne mere, to je upravo zato što su je sankcije veoma pogodile - ocenila je politikološkinja Natali Toči (Nathalie Toči) za dnevnik La Stampa.

Najčitaniji portugalski dnevnik desne orjentacije Žornal de Notižizas (Jornal de Notisijas) smatra da bi nestašice mogle da nateraju Ruse da ustanu protiv Putina. Analitičar ovog lista piše da su police supermarketa u Rusiji prazne i da nedostaju sirovine potrebne za izradu pantalona. Rusi, koji su se u poslednjih 30 godina navikli na bogatiji način života i potrošnju možda nisu spremni na lišavanja u ime majke – otadžbine, piše u analizi portugalskog dnevnika.