Naftni paradoks: Zapad i Turska "prepakivaju" rusku naftu
Zapadni saveznici kupuju "prepakovanu" rusku naftu iz Turske, pri čemu niko ne protestuje, a uloga ove mahinacije je sve značajnija
(ilustracija, https://www.oilandgasmiddleeast.com/business/insights/china)
Dok Mađarska država trpi oštre kritike zbog svoje zavisnosti od ruske nafte i drugih energenata, direktor kompanije MOL Đerđi Bača (Gyorgy Bacsa) je ovih dana "okrenuo list" i upozorio otvoreno na licemerje zapadnih država. Ukratko, one "zaobilaze" vlastite sankcije uvozom ruske nafte iz Turske... To potvrđuje i studija organizacije CREA (Centre for Research on Energy and Clean Air).
Izjavu direktora MOL-a objavio je dnevnik Fajnešnel tajms (FT - The Financial Times). Ukratko, on je potvrdio "govorkanja" da zapadni saveznici kupuju "prepakovanu" rusku naftu iz Turske, pri čemu niko ne protestuje, a uloga ove mahinacije je sve značajnija. No, Mađarska naprotiv, samo koristi izuzetke koje je EU dala zemljama bez izlaza na more da bi imale vremena da nađu zamenu za ruske isporučioce nafte...
"Ostavljeni smo sami sebi, neke zemlje ne mogu nikako da dođu do ruskog gasa, dok se drugima gleda kroz prste kako kupuju prepakovanu robu i koriste svoju geografsku prednost", izjavio je Bača Fajnešnel tajmsu. Na taj način se zaobilaze sankcije koje onda nemaju više efekata.
Ove izjave potvrdilo je i nekoliko nezavisnih istraživački organizacija, na pimer, Centar za istraživanje enegetike i čistog vazduha (CREA). Zemlje G7 plus, G7, članice EU, Australija, Norveška i Švajcarska, uvezle su u prvoj polovini 2024. iz Turske naftne produkte ruskog porekla u vrednosti od 1,8 milijardi evra, navodi se u ovoj studiji.
Ovi produkti potiču uglavnom iz tri turske rafinerije - Srat Refinery, Tupras Izmit Refinery, i Tupras Aliaga Izmir Refinery. Istovremeno s porastom izvezenih prozvoda, koji su u odnosu na lane veći za 62 posto, raste i import ruske nafte u Tursku. Njena zavisnost od ruske nafte, dopremane preko mora, u odnosu na lane se povećala na čak 70 posto. Najveći kupci naftnih proizvoda iz turskih rafinerija su Rumunija, SAD i Holandija.
Na osnovu ovih podataka može se smatrati da se Rusija i dalje oslanja na tradicionalna zapadna tržišta, od kojih je dobila oko 750 miliona evra. S obzirom na to da je EU uvela od 5. decembra 2022. zabranu uvoza ruske nafte, a od 5. januara 2023. i za naftne produkte, ove činjenice govore o neefikasnosti ovakvih mera.
Postavlja se ovim povodom i pitanje da li je uopšte moguće u ovom složenom svetu doneti efikasne mere raznih zabrana u trgovini nafte, gasa i drugih energenata.
