Izazovi i perspektive rafinerijske industrije
Rafinerija nafte u Pančevu jedna je od najsavremenijih rafinerija u ovom delu Evrope, sa maksimalnim projektovanim kapacitetom od 4,8 miliona tona godišnje. Pouzdanost proizvodnje i njenog rada, kao i veća sigurnost domaćeg tržišta obezbeđena je ovogodišnjim planskim kapitalnim remontom u koji je uloženo 95 miliona evra. Stalna modernizacija Rafinerije, kao jedan od prioriteta kompanije ima za cilj da obezbedi energetsku stabilnost, poveća energetsku efikasnost i unapredi upravljanje zaštitom životne sredine. (Foto: NIS)
“Bez modernizacije rafinerije u Pančevu, mi danas ne bismo imali sopstvenu proizvodnju naftnih derivata. Ako pogledate globalna dešavanja, jasno vam je koliko bi tim scenariom bila ugrožena energetska stabilnost i nezavisnost naše zemlje”, ocenio je Vladimir Gagić, direktor Bloka Prerada u kompaniji NIS, u intervjuu za Bilten Nacionalnog energetskog komiteta Srbije (NEKS).
O tome kakva je budućnost rafinernija u regionu i šire, direktor Bloka Prerada naše najveće naftne kompanije Gagić kaže:
“Istina je da živimo u vreme energetske tranzicije, ali je isto tako činjenica da ne postoje jedinstvene ocene o tome kada će svet dostići vrhunac kada je reč o potražnji za naftom. Pojedini analitičari očekuju da to bude između 2035. i 2040. godine, ali navode da će i nakon toga potražnja za naftom biti značajna”, istakao je Gagić i dodao da je na nama da da radimo efikasnije, sa što manje negativnog uticaja na životnu sredinu i da stalno jačamo energetsku efikasnost i digitalizujemo procese, kako bi naši proizvodi ostali cenovno i kvalitativno konkurentni.
(Foto: NIS)
Gagić je naveo da se rafinerijski kapaciteti u ovom delu sveta susreću i sa dodatnim izazovima u odnosu na konkurenciju jer su u Evropi stroži ekološki propisi, usvojene su određene odluke kada je reč o upotrebi dizela i benzina, veća je cena radne snage, izgubljena su neka tržišta, posebno kada je reč o izvozu u Ameriku. On je takođe istakao značaj ulaganja u domaći rafinerijski kompleks:
“Mislim da sa pravom mogu da kažem da bez modernizacije rafinerije u Pančevu, mi danas ne bismo imali sopstvenu proizvodnju naftnih derivata. Ako pogledate globalna dešavanja, jasno vam je koliko bi tim scenariom bila ugrožena energetska stabilnost i nezavisnost naše zemlje. Do 2012. godine urađeno je jako mnogo u Rafineriji, ali je to bila tek prva faza modernizacije. Ona je nastavljena i nakon tog perioda i želim da naglasim da je reč o kontinuiranom procesu, koji praktično nema kraj, jer uvek možemo dodatno da osavremenimo svoj rad ili opremu”, rekao je Gagić i istakao da pančevačka rafinerija na ovoj etapi planira rekonstrukciju FCC što jača našu sinergiju sa Petrohemijom i što će omogućiti rafineriji da radi u benzinskom ili propilenskom režimu, u zavisnosti od potreba tržišta.
Gagić je naveo da je u ovim tržišnim okolnostima integracija sa Petrohemijom logičan korak koji je u skladu sa tržišnim trendovima, uzimajuću u obzir da su Rafinerija i Petrohemija tehničko-tehnološki povezane i njihov rad je u određenim segmentima međuzavisan. Na taj način povećala bi se fleksibilnost i konkurentnost na tržištu:
“Najbolje evropske rafinerije danas su po svojoj konfiguraciji petrohemijske što znači da pored goriva proizvode i petrohemijske proizvode. Petrohemiju sada očekuju značajna ulaganja, pre svega u izgradnju postrojenja za proizvodnju polipropilena što je investicija vredna oko 150 miliona evra. Siguran sam da će proces modernizacije HIPP biti uspešan baš kao što je to slučaj sa velikim projektima koji su realizovani u našoj rafineriji“, zaključio je Gagić.
