NAJVIŠE ALKOHOLA NA SVETU POPIJU GRUZIJCI, RUMUNI I ČESI
Sedam od deset zemalja sveta s najvećom potrošnjom alkohola nalazi se u EU
(ilustracija, Evropljani, stariji od 15 godina, popiju 9,2 litra čistog alkohola godišnje dok je svetski prosek mnogo niži i iznosi samo 5,5 litara po osobi, foto - https://www.ox.ac.uk/news/2017-01-06-your-health-benefits-social-drinking)
Evropljani popiju godišnje mnogo više alkohola od drugih na svetu, saopštava u svom jučerašnjem izveštaju Svetska zdravstvena organizacija (WHO). A dnevno na našem kontinentu umre od posledica konzumacije alkohola prosečno 2.200 ljudi, dopunjava se u ovom izveštaju. Najviše se, inače, pije u Gruziji, potom Rumuniji i Češkoj.
"Evropa i dalje drži nezavidni rekord ne samo u najvećoj konzumaciji alkohola po osobi, nego i po najmanjem broju apstinenata", dodaje Gauden Galea, ekspert za javno zdravlje-savetnik regionalnog direktora WHO Hansa Klugea. Svetski prosek potrošnje alkohola čine dve čaše vina, odnosno dva mala piva dnevno. No, prema WHO, i taj prosek potrošnje predstavlja povećani zdravstveni rizik.
U evropski region WHO svrstava 53 zemlje, pored članica EU, i Britaniju i Švajcarsku, kao i ono malo evropskih zemalja koje (još) nisu članice EU, zatim Rusiju i srednjeazijske postsovjetske republike.
Iz najnovijeg izveštaja WHO o konzumaciji alkohola u svetu proizilazi da Evropljani, stariji od 15 godina, popiju 9,2 litra čistog alkohola godišnje. Celosvetski prosek je mnogo niži i iznosi samo 5,5 litara po osobi.
Sedam od deset zemalja sveta s najvećom potrošnjom alkohola nalazi se u EU. Osim gore pomenutih zemalja Gruzije, Rumunije i Češke, alkohol se dosta troši i u Nemačkoj (12,2) i Austriji (12 litara).
Kao što se moglo i očekivati, muškarci mnogo više troše alkohol od žena. Tojest, muškarci u evropskom regionu piju godišnje 14,9 litara čistog alkohola, a žene čak četiri puta manje od toga. Procenjuje se da svaki deseti muškarac ima probleme sa alkoholom, a svaki dvadeseti je zavisan od alkohola. Alkohol može imati uništavajući uticaj ne samo na zdravlje i duševno stanje konzumenta, već i na okolinu, na primer, u vidu porodičnog nasilja i sukoba.
Uprkos ovim alarmantnim statistikama, 12 od 53 zemlje koje spadaju u evropski region WHO, ne beleže napredak u ispunjavanju cilja tj sniženja upotrebe alkohola za 10 posto u periodu od 2010. do 2025. Činjenica da se region u celini pomera ka ispunjavanju ovih ciljeva tj snižava se potrošnja alkohola, posledica je toga što se u nekim zemljama s velikim brojem stanovnika kao što su Rusija, Turska i Ukrajina, pije znatno manje. Nasuprot tome, u zemljama EU nije tokom poslednjih 10 godina došlo do značajnih promena.
