ZEMAN POZIVA RUSIJU DA SE OTARASI PUTINA-TREBA DA GA ZAMENI NEKO SASVIM DRUGAČIJI
Bivši češki predsednik predlaže ulaganje u vojnu tehniku i povećanje vojske dok Rusima savetuje da ne povećavaju vojne izdatke i „zamene Putina“
(ilustracija, Miloš Zeman, bivši predsednik vlade i predsednik Češke Republike Аутор: Haim Zach / Government Press Office of Israel, CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=123606699)
Bivši češki predsednik Miloš Zeman bio je ovih dana gost popularne češke tv emisije "Direktno " na TN Lajv (Live). Kako prenosi sajt Seznam.Cz, ovaj nekadšnji političar, poznat po svom oštrom jeziku, širokom obrazovanju, direktnosti i duhovitosti, govorio je o tome da bi Rusija trebalo da ima drugačijeg lidera od Vladimira Putina.
Jedan od važnih uslova održavanja mira jeste ravnoteža snaga. A, kako kaže Zeman, ukoliko je protivnik, u ovom slučaju Ruska Federacija, bolje naoružan, onda se ravnoteža mora postići, ne samo investicijama u tehniku nego i povećavanjem žive sile.
"Ja znam da nije popularno govoriti o obnavljanju obavezne vojne službe, i sam sam protiv toga ali, na primer, metode tromesečnih vežbi se mogu prihvatiti. A kada se Rusi konačno opamete i prihvate stav da sreća ruskog naroda nije u novim tenkovima i raketama, nego u višem životnom standardu ljudi, onda će nastojati da modernizuju postojeće strukture i da ne povećavaju udeo vojnih izdataka u BDP-u.“
Prvi korak u tom pravcu bio bi, prema Zemanu, kada bi Vladimira Putina, koji je počeo kao reformator, pa je potom „podlegao imperijalnom snu“, zamenio nekakav racionalni tehnokrata.
"To bi bilo dovoljno. U jednoj mojoj knjizi sam naveo takav primer iz ruske istorije Pjotra Stolipina. On je bio čovek koji je na početku 20-og stoleća, reformisao Rusiju na takav način da je ova država postala, od zaostale zemlje mužika, razvijena industrijska država. Takav Stolipin bi bio danas potreban Rusiji", zaključio je Zeman.
(Pjotr Stolipin je bio predsednik ruske vlade 1906-1911. Stajao je iza agrarne reforme, takođe, i izborne, bio je pristalica oštrih kazni, među njima i smrtne, njegove odluke su dovele do stabilizacije zemlje. Kao što često biva s reformatorima, umro je o od ruke atentatora 1911.)
