Sastanak evropske “sedmorice“ u Parizu: Predstoji novo naoružavanje i novo zaduživanje?

Hitni sastanak lidera sedam država EU (Francuska, Nemačka, Poljska, Španija, Holandija i Danska) i Velike Britanije posvećen bezbednosti završen je sinoć u Parizu bez preciznijih zaključaka i bez saglasnosti o eventualnom slanju trupa država EU u Ukrajinu u slučaju postizanja dogovora o prekidu vatre.

Dok su Francuska, Velika Britanija i Švedska potvrdile da su spremne da pošalju trupe, Nemačka je zauzela stav da je “prerano“ da se o tome razgovara, uz naglasak da je veoma važno da EU održi “saveznički odnos sa SAD“.

Kako braniti Evropu i Ukrajinu?

Francuski mediji preneli su nezvanične diplomatske izvore koji kažu da postoji konkretan strah zemalja EU da Vašington i Moskva, sami za pregovaračkim stolom, podele Ukrajinu tako što će Rusija dobiti teritorije, a SAD pristup ukrajinskim retkim metalima i mineralima potrebnim njihovoj digitalnoj industriji, dok bi EU, prema tom scenariju, dobila ulogu da održava bezbednost Ukrajine i da eventualno pošalje svoje vojnike da čuvaju nove granice iza linija ukrajinske vojske.

Garancije za bezbednost Ukrajine su ključno pitanje.

SAD odbijaju bilo kakvo hipotetičko učešće u garantovanju bezbednosti Ukrajini zbog čega je – kako su preneli svetski mediji – predsednik Zelenski navodno odbio Trampovu ponudu da SAD preuzmu kontrolu nad 50% ukrajinskih minerala i retkih metala.

Iako postoji konsenzus o potrebi većih finansijskih ulaganja u odbranu, pitanje je kako to učiniti.

„Pitanje nije ´da li to treba da uradimo´ nego ´kako to učiniti´“, rezimira jedan evropski zvaničnik – preneo je pariski konzervativni dnevnik Le Figaro koji prenosi procenu da će EU tokom naredne decenije morati da uloži 500 milijardi evra više u odbranu.

Kada je reč o kupovini oružja, Francuska – koju neki njeni partneri optužuju da se prvenstveno bavi svojom nacionalnom industrijom – insistira na tome da oružje i oprema treba da budu evropskog porekla.

Druge zemlje smatraju da u vreme kada se evropska industrija muči da održi korak, kriterijumi ne bi trebalo da budu prestrogi – preneli su francuski mediji. 

Gde naći pare?

Koliko bi svo to vojno angažovanje koštalo i kako doći do novca? Da li bi zemlje EU još jednom trebalo da se grupno zaduže kod privatnih banaka, kako su to učinile za privrednu obnovu posle kovida?

Predsednica EK Ursula fon der Lajen je već zauzela stav da za troškove odbrane - to jest naoružavanja – EU treba da dozvoli prekoračenje budžetskog deficita ograničenog evropskim paktom za stabilnost na tri odsto BDP.

Odlazeći iz Jelisejske palate i nemački kancelar Šolc potvrdio je spremnost Nemačke da, eventualno, prekorači ovaj propisani deficit kako bi mogla da se dodatno naoružava i pomogne Ukrajini. 

Politička težina ovog Šolcovog stava međutim vrlo je relativna jer se već 23. februara u Nemačkoj održavaju vanredni parlamentarni izbori na kojima nije favorit njegova socijal-demokratska stranka. Prema istraživanja javnog mnenja, najviše glasova trebalo bi da dobije partija desnog centra CDU (demohrišćani). Odmah iza njih ankete plasiraju AfD - krajnje desnu stranku u usponu, koju otvoreno podržava Trampova administracija, čiji čelnici traže proterivanje muslimanskih imigranata, rehabilituju Treći Rajh, protive se finansiranju Ukrajine i podržavaju izlazak iz EU.

Hitan sastanak uz upitnik i poruke razočarenja

Francuski predsednik Makron sazvao je jučerašnji sastanak pošto je postalo jasno da je Vašington isključio EU iz pregovora o Ukrajini koje će voditi direktno sa Rusijom i koji počinju danas u Rijadu.

Kako je prenela agencija Rojters, Amerikanci su, pre sastanka u Parizu, svojim evropskim partnerima poslali upitnik koji bi trebalo da pruži precizniju sliku šta su države EU spremne da učine da bi garantovale bezbednost Ukrajine u slučaju postizanja mirovnog dogovora.

Dve zemlje – Rumunija i Češka – zvanično su poručile da su razočarane jer nisu bile pozvane na hitni sastanak u Pariz.

Francuski Mond je preneo češki diplomatski izvor koji je rekao da, pored Poljske, nema zemlje koja je “bliža ratu“ od njegove zemlje, osudivši “argonaciju“ francuskog predsednika. Pariski dnevnik je izvestio da slično razočaranje u “učitivijoj formi“ izražava i Rumunija koja sa Ukrajinom ima zajedničku granicu dugu 600 km.