Francuska vlada “preživela“ do sledećeg glasanja o poverenju: Socijalisti podržali vladu, leva koalicija pred pucanjem ?

Poslanici u francuskom parlamentu izglasali su ubedljivom većinom poverenje vladi premijera Fransoa Bajrua koji je tako uspeo da se održi uprkos činjenici da je nametnuo državni budžet za ovu godinu dekretom - bez glasanja u Skupštini. 

Iako ovo glasanje u Parlamentu nije srušilo vladu, ono bi moglo da sruši levu koalicionu grupu Novi narodni front čiji najradikalniji poslanici iz Nepokorene Francuske – koji su i tražili glasanje o poverenju vladi – sada pozivaju na “obračun“ sa partnerima iz redova socijalista koji se sa njima ovoga puta nisu solidarisali.

Ukoliko bi zaista došlo do raspada Novog narodnog fronta, koalicije koju čini krajnja levica socijalisti i zeleni – koja ima najveći broj sedišta u Parlamentu iako nema većinu – to moglo bitno da promeni  francusku političku scenu.

Nove koalicije ili kriza

Otvara se pitanje da li bi levi centar socijalista možda mogao u parlamentu da se približi desnom centru Republikanaca - kako je to do sada bilo uobičajeno u Nemačkoj? Ili će krajnja levica i krajnja desnica moći da nastave sa strategijom “što gore to bolje“ koja bi prezaduženu Francusku, sa parlamentom u kome niko nema većinu - mogla još dublje da gurne u političku krizu.

Socijalisti nisu podržali budžet koji je vlada predložila, ali su odlučili da ne glasaju za pad vlade iz pragmatičnih razloga – kako bi izbegli da Francuska ostane bez budžeta za ovu godinu. To bi, između ostalog, dovelo do nepravednog povećanja poreza za oko 18 miliona francuskih građana koji bi zbog inflacije dospeli u viši poreski razred.

Ostaje pitanje kako će se socijalisti opredeliti kada uskoro krajnja levica ponovo bude tražila glasanje o poverenju vladi povodom predloga o izmenama reforme penzijskog sistema koja je pre dve godine takođe nametnuta dekretom. Rebus je teško rešiv jer nijedna grupa u francuskom parlamentu nema većinu.

Najbogatiji legalno ne plaćaju porez

Podsetimo da je Francuska prinuđena na politiku štednje jer je deficit u budžetu premašio tri hiljade milijardi evra, a država svakodnevno pozajmljuje novac na tržištu novca po kamati višoj od one koju dobija, na primer, Grčka.

Na stotine hiljada radnih mesta dovedeno je u pitanje jer je početkom godine najavljeno zatvaranje oko 66 hiljada preduzeća.

U ovakvoj situaciji, politička grupa Novi narodni front (krajnje leva Nepokorena Francuska, socijalisti i Zeleni) uspeli su da “izvuku“, kako kažu, da 17 milijardi evra koje će plaćati najbogatija preduzeća i milijarderi – uđu u novi budžet kako bi se pokrili troškovi za socijalna davanja.

S druge strane, preduzetnici tvrde da su preopterećeni porezima dok, prema podacima NVO Oksfam, najveće banke, korporacije i milijarderi iznose oko 80 do 100 milijardi evra godišnje iz zemlje. Umesto da bude uplaćena u poresku kasu ova kolosalna suma završava u Luksemburgu i drugim poreskim rajevima i to sasvim legalno, preko procedure takozvane “poreske optimizacije“ koja se održava decenijama u svim zemljama EU.