O čemu (ne) pišu tajvanski i zapadni mediji povodom posete Si Đinpinga Evropi: tenzije, blokade i malo konjaka

„Brže, više, jače… I ujedinjenije!“ prenose zvanična novinske agencija Sinhua i kineska štampa zaključak iz govora Si Đipinga održan u čast Olimpijskih igara u Parizu, tokom njegove zvanične posete Francuskoj - prenosi francuski Kurie Enternasional u pregledu izveštavanja azijskih medija o prvoj turneji kineskog predsednika po Evropi posle pet godina.

Argument o „jedinstvu gledišta“ naišao je na široku podršku Si Đinpinga, koji je u tu svrhu mobilisao „prvobitni duh uspostavljanja diplomatskih odnosa“ između Francuske i Kine pre šezdeset godina, koji je bio „zasnovan na nezavisnosti“, međusobnom razumevanju, unapređivanju odnosa nai obostranu korist”.

Trgovinski okršaji

Novine Ta kung pao https://www.takungpao.com/news/232108/2024/0507/969173.html daju neke ključeve za razumevanje šta se krije iza ovih velikih reči koje je izgovorio šef kineske države:

„Kina i Francuska moraju da se pridržavaju principa vin-vin saradnje i da se zajednički suprotstave razdvajanju i izgradnji zidova i barijera.“

Pozvana da se pridruži razmeni između Si Đinpinga i Emanuela Makrona u vezi sa ekonomijom, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen želela je da upozori Peking da Evropa „ne može da prihvati“ „nepoštenu trgovinu“ izazvanu velikim prilivom električnih vozila ili kineski čelik napravljen zahvaljujući „masovnim subvencijama“.

Otvoreni odgovor, Si Đinpinga, koji citira Ta kung pao glasio je: „Takozvani problem kineskog viška kapaciteta ne postoji“. “Kraj priče“, komentatorski dodaje Kurie Enternasional u svom pregledu štampe.

Kurie Enternasional citira i tajvanske medije, naglašavajući da oni navodno “nisu podložni cenzuri“:

“Međutim, sajt Zhongiang Tongkunshe, zvanične novinske agencije Tajvana, prenosi stav francuskog predsednika da je „Evropa najotvorenije tržište na svetu“ i da ona „neće da prima naređenja od drugih i znaće kako da zaštiti svoje interese”. Svuda jedan, lopta u centru.“Jedan - jedan, lopta na početnu tačku“, zaključuje Kurie Enternasional.

U poređenju sa ovim trgovinskim okršajima, diskusije o diplomatskim pitanjima delovale su opušteno, posebno tokom razgovora  dva predsednika u utorak  7. maja, na obroncima Kol du Turmalea, u Gornjim Pirinejima.

Kina protiv hladnog rata

Dvojica šefova država su, nastavlja CNA, „razgovarala o zabrinutostima u vezi sa krizama u istočnoj Aziji, uključujući obe strane Tajvanskog moreuza i Severne Koreje“, o čemu je „Emanuel Makron zahvalio Siju na njegovom jasnom stavu o denuklearizaciji Korejskog poluostrva.”

Jedan od ciljeva francuske diplomatije se, naravno, ticao ukrajinskog pitanja, u vezi sa kojim bi Pariz želeo da Kina iskoristi svoj uticaj na Rusiju da smiri “imperijalističke sklonosti Vladimira Putina“. Opet, kratak i jasan odgovor  šefa kineske države: „Kina se protivi korišćenju ukrajinske krize za podsticanje „novog hladnog rata“ okrivljavanjem trećih zemalja; podržava da blagovremeno bude sazvana međunarodna mirovna konferencija koju bi odobrile Rusija i Ukrajina“.

Kao ustupak, primećuje tajvanski list Šingbao („Buđenje Tajvana“), Si Đinping se posebno zalagao za globalni prekid vatre i primirje tokom Olimpijskih igara u Parizu. Tajvanski mediji, uvek kritični prema Pekingu, ipak smatraju da to “Nije mnogo, ali bolje nego ništa“, prenosi Kurie Enternasional.

Napuštanje slobodnog tržišta

Posle Francuske, Si Đinping nastavlja svoju evropsku turneju sa zaustavljanjem u Srbiji i Mađarskoj – “dve zemlje koje su prilično naklonjene Rusiji Vladimira Putina“, ocenio je Kurie Enternasional.  Tajvanski Šingbao kaže da „poseta predsednika Sija ovim zemljama očigledno ima za cilj da podstakne podele u Evropi u odnosu na Kinu – bilo da se radi o ratu između Rusije i Ukrajine, 'izbacivanju' kineskih električnih automobila (koji osvajaju evropsko tržište i kineskim carinama na francuski konjak“).

Što se tiče konjaka, francuski predsednik se javno zahvalio kineskom predsedniku, precizira Ta kung pao, što je konačno obećao da neće povećavati takse na ovaj čuveni francuski proizvod i navodi da Emanuelu Makronu može da se pripiše izreka da “nema male pobede“.

Zanimljivo je da u naporima da “kritički“ sagledaju posetu kineskog predsednika Evropi, i azijski i zapadnoevropski mediji propuštaju da pomenu drugu polovinu konteksta: da su, pored Kine, i SAD napustile pravila slobodnog tržišta i uvele protekcionističku politiku još od perioda predsednika Trampa, koju je administracija predsednika Bajdena samo nastavila da sprovodi. Kao što smo izvestili (http://www.balkanmagazin.net/biznis/cid131-364544/eu-uvodi-protekcionizam-da-bi-zasititila-svoju-industriju-od-sad-i-kine-privatizovano-sada-se-nacionalizuje), to je još početkom godine izjavio Mario Dragi, bivši italijanski premijer, pre toga predsednik Evropske centralne banke i visoki funkcioner američke Goldman saks banke, poznate po tome što snosi veliki deo odgovornosti za izbijanje finansijsko-kriminalne krize 2008. godine.

Kako bi se takmičila sa Sjedinjenim Državama i Kinom, EU mora da napravi „radikalnu promenu“, rekao je tada Mario Dragi koji za juni, po porudžbini Evropske komisije, priprema izveštaj o konkurentnosti ekonomije EU.

Povratak državne uloge

Šta će biti u tom izveštaju Mario Dragi već je najavio početkom aprila u Belgiji, na konferenciji o evropskim socijalnim pravima. Njegova preporuka mogla bi se najkraće svesti na sledeće: EU ne može da bude ekonomski konkurentna SAD i Kini jer njihove ekonomije dobijaju državne podsticaje. Zato i EU – ako neće da propadne - mora da ustanovi protekcionističke mere.

„Naš kapacitet da odgovorimo (na kinesko i američko “nepoštovanje pravila“) je ograničeno, jer su naša organizacija, naš način donošenja odluka i finansiranja bili utvrđeni pre kovida, pre rata u Ukrajini, pre sukoba na Bliskom istoku i pre povratka rivalskih odnosa između velikih sila“, rekao je Dragi početkom aprila u Briselu. 

Zanimljivo da je francuski predsednik Makron pre dve nedelje ponovio, bez citiranja, sve ono što je Dragi desetak dana pre njega izneo na konferenciji u Briselu, dodajući njemu svojstven dramski ton, podsećanjem da je “EU smrtna“, da je na “istorijskoj prekretnici“, da Kina i Amerika predstavljaju pretnju evropskoj ekonomiji. 

Kao Dragi, i Makron je do juče bio jedan od glavnih učesnika u demontiranju države po neoliberalnim receptima i kroz privatizacije po svaku cenu čak i kada je to bilo protivno javnom interesu.