LE MONDE: Kemi Badenok, inženjerka nigerijskog porekla postala novi lider britanskih konzervativaca
Predstavljajući torijevsku desnicu, naviknutu na polemičke komentare, misija četrdesetogodišnje Badenok je da obnovi stranku oslabljenu istorijskim porazom tokom julskih izbora
(Kemi Badenok rukuje se sa svojim rivalom Robertom Dženrikom, pošto je izabrana za novog lidera Konzervativne partije, u Londonu, 2. novembra 2024. ALBERTO PEZALI / AP)
Kemi Badenok, političarka nigerijskog porekla naviknuta na polemike i majka troje dece, imenovana je u subotu, 2. novembra za lidera britanske Konzervativne partije, zamenivši bivšeg premijera Rišija Sunaka, u čijoj vladi je tokom dve godine bila ministar trgovine. Sa 44 godine, ova inženjerka digitalnih tehnologija, entuzijastična pristalica Bregzita i predstavnica torijevske desnice, najpoznatija je po svojoj sklonosti da osudi navodni „vokizam“ i zahteve LGBTQIA+ zajednice.
Kemi Badenok, koju pristalice cene zbog njene borbenosti i otvorenosti, morati će da radi na obnovi svoje stranke, razbijene istorijskim porazom na izborima u julu: sada ova partija ima samo 121 mesto u Donjem domu dok laburisti imaju 402 mesta. Konzervativci su dominirali britanskom politikom poslednjih četrnaest godina, ali su kažnjeni zbog ere štednje Dejvida Kamerona 2010, Bregzita i haotičnih mandata Borisa Džonsona i Liz Tras.
„Zadatak koji je pred nama je težak, ali jednostavan: moramo da pozovemo laburističku vladu na odgovornost, da se pripremimo da ponovo vladamo i na sledećim izborima [verovatno ne pre 2029.] moramo imati jasan plan za promene za našu zemlju“, izjavila je gđa Badenok u subotu kada su objavljeni rezultati glasanja u stranci.
Rođena u Vimbldonu, bogatom predgrađu južnog Londona, od roditelja nigerijskog porekla (otac lekar, majka univerzitetski profesor), Badenokova je odrasla između Lagosa, Nigerija i Sjedinjenih Država. Karijeru je započela sa IT izdavačima i bankama pre nego što je postala digitalni direktor nedeljnika The Spectator, biblije britanske desnice.
Desno skretanje
Prvi put je izabrana za poslanika 2017. godine, a sada je ova majka troje male dece, udata za bankara, dobila više glasova konzervativnih aktivista od Roberta Dženrika, njenog glavnog konkurenta. Sa 42 godine, bivša državna sekretarka g. Sunaka za migracije, bazirala je celu svoju kampanju na obećanju da će svesti migraciju na „skoro nulu“, da će Ujedinjeno Kraljevstvo izbaciti iz Evropske konvencije o ljudskim pravima i ponovo aktivirati plan za deportaciju tražilaca azila u Ruandu.
Badenokova nije precizirala reformske predloge ali je izazvala polemiku izjavivši, na primer, da „10% državnih službenika toliko loše radi da zaslužuju zatvor” ili da je nadoknada isplaćena ženama tokom porodiljskog odsustva bila „preterana” – iako je među najnižima u Evropi.
Dolazak Badenok na čelo stranke označava njeno dalje pomeranje udesno koje je počelo od Bregzita. Ovakav razvoj događaja mogao se izbeći da su se više mobilisale pristalice Džejmsa Kleverlija, bivšeg ministra spoljnih poslova i unutrašnjih poslova Sunaka, koji se smatra umerenim. Početkom oktobra smatran je favoritom protiv Badenok i Dženrika, ali je eliminisan u poslednjoj rundi izbora od strane poslanika torijevaca (pre glasanja aktivista); mnogi izabrani zvaničnici nisu uopšte glasali, smatrajući da će svakako pobediti.
„Resetujte naše smernice“
„Sjajno je imati za lidera jednu ličnost afričkog porekla“, rekao je poslanik Bob Blekman, odgovoran za održavanje internih partijskih izbora. Premijer Keir Starmer je takođe čestitao Badenokovoj, ističući da je njen dolazak na mesto lidera vodeće opozicione stranke, kao crnkinje, “trenutak ponosa za našu zemlju“. Njena pobeda je još jedan dokaz inkluzivnosti britanske politike: poslednjih godina na vlasti u Škotskoj bio je premijer musliman, pakistanskog porekla (Humza Jusaf), u Velsu je premijer bio čovek “mešane rase” (Vaughan Gething) i a britanski premijer je bio hinduista poreklom iz Indije (Sunak).
Međutim, paritet još nije postignut u Donjem domu u kome od 650 poslanika žene zauzimaju 263 sedišta (40%). Imenovanje Badenok takođe ilustruje metamorfozu Konzervativne partije koja se početkom 2000-ih još uvek smatrala strankom bele srednje i više klase u zemlji. Torijevci su se u prošlosti pokazali progresivniji od laburista, jer su prvi izabrali ženu za vođu (Margaret Tačer, 1975).
„Moramo da budemo iskreni u vezi sa greškama koje smo napravili, vreme je da ponovo razmislimo o našoj politici i načinu razmišljanja“, rekla je Badenok u subotu. Od svog nedavnog poraza, Torijevci su malo učinili na sopstvenom preispitivanju; vrlo mali broj glasova unutar partije doveo je u pitanje nerealno smanjenje poreza zajedno sa nedostatkom ulaganja u javne usluge Sunakove vlade.
Međutim, vlada Starmera je poslednjih meseci olakšala njihov zadatak, dovodeći u pitanje brojne kontroverze, kao što je ukidanje naknade za energiju za jedanaest miliona penzionera ili sklonost prihvatanju velikodušnih donacija. Četiri meseca nakon dolaska na vlast, laburisti su već nepopularni. Prema studiji BMG Research sprovedenoj 30. i 31. oktobra za The Spectator, Torijevci čak prednjače laburistima po poverenju glasača (29% naspram 28%).
