PLATE U NEMAČKOJ RASTU NAJBRŽE OD 1993. GODINE
U trećem kvartalu rast plata i penzija u evrozoni iznosio 5,4 posto, dok je u kvartalu pre toga bio 3,5 posto, saopštila Evropska centralna banka, a to je najveći skok plata od uvođenja evra 1999. godine
(ilustracija, Evropska centralna banka, sedište u Frankfurtu, https://www.cryptotimes.io/2021/07/15/european-central-bank-ecb)
Plate u evrozoni, naročito u Nemačkoj, rastu neočekivano brzo. To, prema agenciji Blumberg (Bloomberg), može biti problem, pre svega za Evropsku centralnu banku (ECB) koja nastoji da inflaciju dovede na dogovoreni nivo od dva posto.
Nemačke plate, uključujuči i penzije, neočekivano brzo su u trećem kvartalu ove godine skočile prema istom periodu lane za 8,8 posto, što je najbrži tempo rasta od 1993, objavila je juče Bundesbanka. Istovremeno je dodala da bi taj period mogao biti vrhunac rasta penzija pa je zato malo verovatno da će se takav rast nastaviti. Prošle sedmice sklopljen je ključni sporazum nemačkih sindikata IG Metall za proizvodni sektor kojim je osiguran umereni rast plata u naredne dve godine, što daje za pravo Bundesbanci.
U Nemačkoj plate rastu relativno brzo ali nije jedina u tome: u evrozoni u kojoj je u trećem kvartalu njihov rast u odnosu na prošlu godinu iznosio 5,4 posto, dok je u kvartalu pre toga bio 3,5 posto. To je ovih dana saopštila Evropska centralna banka, a ekonomisti su tome dodali da je to najveći skok plata od uvođenja evra 1999.
Brzi porast zarada komplikuje centralnoj banci odlučivanje o daljim promene kamatnih stopa. Za manje od mesec dana je trebalo, prema očekivanjima analitičara, da ih bankari pomere naniže za još četvrtinu procenta.
Većina predstavnika ECB, prema Blumbergu, smatra da je dalji pad kamatnih stopa i dalje verovatan, naročito s obzirom da ekonomija i dalje traži sigurni teren pod nogama. Ali, može se menjati i tempo i obim promena.
Neki faktori podržavaju brzo snižavanje kamata kako bi banka podržala ekonomsku aktivnost, gušenu visokim kamatama, i tako sprečila previše nisku inflaciju. Drugi pozivaju na opreznost i to, pre svega, zbog neprestanog pritiska na rast cena usluga gde plate stalno rastu.
ECB kao i Bundes banka predviđaju naglo usporavanje rasta plata 2025. i 2026. što bi moglo držati inflaciju dugoročno na ciljanih dva posto. ECB istovremeno neće da tržište rada i povećanje plata preterano oslabe jer bi to gušilo ekonomski rast.
Glavni ekonom ECB Filip Lejn (Philip Lane) je u oktobru ukazao da "jače tržište rada povećava verovatnoću postizanja inflacionog cilja mnogo više nego njegovo dugo nepostizanje" i dodao da "povečanje plata narednih godina treba da bude više u skladu s ciljevima pre pandemije korone virusa".
