CENA ZLATA NAJVIŠA U ISTORIJI
Cena zlata se, prema podacima Rojtersa, popela na 2.500,99 dolara za uncu, da bi se kasnije donekle vratila unazad
(ilustracija, Investiciono zlato u polugama od 500 grama. Autor Dr ilija73, sr.wikimedia.org)
Cena zlata u subotu se popela na rekordnu visinu i prešla granicu od 2.500 dolara za tzv trojsku uncu (31,1 grama). Iza ovog rasta stoje očekivanja da će američka centralna banka (Fed) početi u septembru da snižava osnovnu kamatnu stopu.
Cena zlata se, prema podacima Rojtersa, popela na 2.500,99 dolara za uncu, da bi se kasnije donekle vratila unazad. Nešto posle 20 sati po srednjevropskom vremenu rast zlata je iznosio 1,7 posto i približio se blizu 2.499 dolara za uncu. Od početka godine zlato je ukupno poskupelo za 20 posto.
"Cena zlata se popela na istorijski maksimum i prešla ranicu od 2.500 dolara", potvrdio je njujorški trogovac plemenitim metalima Tai Vong (Wong). Pažnja se sada, prema njegovim rečima, preusmerava na sastanak svetskih centralnih bankara u amerčkom planinskom letovalištu Džekson Hol (Jackson Hole), koji treba da se održi iduće sedmice. Na to skupu učesnicima će se obratiti i šef Feda Džerom Pauel (Jerom Powell).
Zlato onima koji ga imaju ne donosi nikakvu zaradu zbog niskih kamatnih stopa. To snižava atraktivnost finansijskih produkata kao što su štedne knjižice ili ulozi na određeno vreme.
"Pad kamatnih stopa smanjuje privlačnost oročenih uloga, pa se tako deo sredstava prebacuje u zlato. Zlato čekaju, s velikom verovatnoćom, i dalje dobra vremena, a to i zato što smanjene kamatnih stopa može biti niže nego što se očekuje", ocenjuju finansijski analitičari.
Prema analitičaru Everetu Milmanu (Everett Millman), rastu cena zlata doprinosi pojačana napetost na Bliskom istoku i intenziviran rusko-ukrajinski rat. Investitori, po vekovnom pravilu, zlato smatraju za sigurno utočište u nemirnim vremenima.
