Napredak Dunavskog regiona – obrazovanjem i znanjem

Podsticanje inovacija i istraživačkog pristupa, kao i koordiniranje investicija u tim oblastima, uz sprečavanje odliva mozgova, prilika je da 14 zemalja Dunavskog regiona postanu konkurentne i bolje se povežu i sa drugim regionima, zaključili su učesnici Petog godišnjeg foruma o Dunavskoj strategiji 3. novembra u Bratislavi.

- Dunavski region je intelektualni, naučni i istraživački region, sa 300 univerziteta i više od tri miliona studenata. To nam daje moć da menjamo budućnost – rekao je na otvaranju foruma "Inovativni tokovi. Voda, znanje i inovacije u Dunavskom regionu", evropski komesar za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport Tibor Navračič. Prema njegovim rečima, boljim korišćenjem nauke moguće je napraviti veliki napredak u Dunavskoj strategiji i samom regionu.

Odliv mozgova – zajednički problem

- Moći znanja, inovacija i istraživanja jačaju i pojedince i region – dodao je on, ukazujući da je "ljudski kapital veoma dragocen". Kako je naveo, u poslednjih pet godina više od 20 miliona ljudi napustilo je regione istočne, srednje i jugoistočne Evrope, što se duboko odražava i na dunavske zemlje, za koje izlaz može da bude upravo kvalitetno obrazovanje koje će ljudima omogućiti da nađu posao.

- Odlivanje mozgova, posebno mladih istraživača, problem je koji pogađa većinu zemalja Dunavskog regiona, U pokušaju da stanemo na put tom trendu, potrebno je da podržimo investiranje u ljudske potencijale i stvorimo pogodne uslove koji će istraživačima omogućiti da imaju dugoročne naučne karijere i obezbediti im optimalan balans između rada i privatnog života – istakao je i slovački ministar za obrazovanje, nauku, istraživanje i sport Peter Plavčan.

Visoki evropski zvaničnici složili su se da je Dunavski region strateški region Evrope, kao i da se u operativnom smislu Dunavska strategija pokazala najuspešnijom od četiri evropske makroregionalne strategije.

- Dunavski region je strateški region Evrope i što se tiče prostora, jer Evropu može povezati sa srednjom Azijom, istočnom i južnom Evropom, ali i što se tiče vremena – jer on ima veliki potencijal u ekonomskom i obrazovnom smislu. Ako bude više obrazovanih i kvalifikovanih, i region će se brže razvijati – ocenio je Navračič.

Kriza je još tu

Potpredsednik Evropske komisije, zadužen za energetsku uniju Maroš Šefčovič kazao je prisutnima u sali Slovačkog narodnog pozorišta – u  atmosferi pozorišne predstave u kojoj jedina svetla dopiru sa bine - da su ministri zemalja članica Dunavske strategije na današnjem sastanku postigli opipljive rezultate, uspevši da usvoje konkretne projekte.

- Ljudi su još zabrinuti. Ekonomska kriza je faktički iza nas, ali mentalno ona je još tu. Ljudi hoće konkretne mere... Našu saradnju moramo da pokažemo na konkretnim primerima. Moramo da donesemo više projekata, više pozitivnih priča, da pokažemo ljudima da će im se težak rad isplatiti – istakao je Šefčovič, ne navodeći o kojim se novim projektima radi.

On je zahvalio Srbiji, Slovačkoj i Mađarskoj što su istraživanje, inovacije i nauku doveli u fokus ovogodišnjeg foruma, jer su upravo to veoma važne karike za konkurentnost Evrope.

Slovačka i Srbija koordiniraju prioritetnu oblast 7 “Razvoj naučne zajednice (istraživanje, obrazovanje i informacione tehnologije)”, dok Srbija učestvuje i u projektu jačanja kapaciteta u rečnim sistemima i saradnji univerziteta u Dunavskom regionu u održivom energetskom razvoju.

Šefčovič je istakao da je Srbija veoma važna u domenu naučnog istraživanja.

Težak pristup evropskim fondovima

Pored Srbije, članice strategije su još četiri zemlje koje nisu članice EU (Crna Gora, BiH, Moldavija i Ukrajina) i devet država Unije ( Slovačka, Češka, Nemačka, Austrija, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Rumunija i Bugarska.

- Radi se o zemljama među kojima postoji veliki disparitet, naročito u ekonomskom smislu. Dunav povezuje sve te teritorije. Dunav je najinternacionalnija reka na svetu. Međutim, mora se investirati u region da se učini primamljivim za poslovne projekte i investitore – naveo je Andrea Majrate, zvaničnik Evropske komisije iz Generalnog direktorata za regionalnu i urbanu politiku.

Majrate je dodao da je jedan od principa koji vodi dunavsku, ali i preostale tri evropske makroregionalne strategije, da nema posebnog budžeta, već je cilj da se koristi novac iz već postojećih fondova i ulaže što efikasnije, ali i da se nacionalne vlade podstaknu da izdvajaju sredstva za projekte na njihovoj teritoriji.

Premijer Slovačke Robert Fico istakao je da "moramo da naučimo da efikasnije koristimo već postojeće fondove, i da postoji problem jer fondovima nije lako pristupiti".

- Nije lako vreme za EU. Moramo da se nosimo sa mnogim teškoćama o kojima pre nekoliko godina nismo ni sanjali... Suočavamo se i sa evroskepticizmom, i ljudi su razočarani reakcijom nacionalnih političara na njihove probleme. Ponekad je veliki jaz između nacionalnog i evropskog identiteta. Ovakve strategije mogu da nam pomognu da premostimo taj jaz – ocenio je Fico.

Istakavši da je Dunav simbol povezivanja, kazao je da Dunavska strategija otvara prostor za saradnju EU zemalja i onih koje će tek postati deo Unije.

On je, takođe, ukazao da je veoma važno za privlačenje investitora informisati javnost o strategiji i njenim projektima, kako bi dobila što veću političku i konkretnu podršku, ali i obezbediti realizaciju projekata naučnim istraživanjem i što boljom saradnjom naučne zajednice.

- Sve to što su prioriteti na polju infrastrukture, plovidbe, zaštite okoline treba obezbediti iz naučnog sistema, ne samo da naši inženjeri budu uopšteno dobri, već da znaju tačno ono što im treba za realizaciju konkretnih projekata – zaključio je Šefčovič.