Drakonske mere bezbednosti uoči Olimpijskih igara u Parizu: Ceremonija otvaranja na Seni pod jakim obezbeđenjem

Uoči večerašnjeg otvaranja Olimpijskih igara u Parizu i umetničkog spektakla koji će se održati na reci Seni, u istorijskom delu Pariza uz rečnu obalu primenjuju se najveće bezbednosne mere, pre svega zbog straha od atentata.

Međunarodni kontekst je težak (rat U Ukrajini i na Bliskom istoku), a ni na domaćoj francuskoj političkoj sceni nije vedro – Francuska ima samo bivšu vladu koja odrađuje tekuće poslove – u očekivanju pregovora između političkih grupa, od kojih nijedna nema većinu u parlamentu, i imenovanja novog premijera. 

Zabranjene zone, bezbednosne ograde i policijske provere... Na snazi je impesivan bezbednosni sistem. Mnogi gunđaju jer smatraju da mere bezbednosti sprečavaju da zavlada prava praznična atmosfera koja se obično povezuje sa Olimpijskim igrama.

Pariz, 25.07.2024 - protest izbeglica uoči ceremonije otvaranja Olimpijskih igara u Parizu: FoNet/AP

Snajperi i dronovi

Uoči ceremonije otvaranja i spektakla koji će večeras biti održan na samoj Seni, mere bezbednosti su drakonske. Duž reke postavljeno je 44.000 metalnih prepreka, u Parizu je raspoređeno 35 hiljada pripadnika snaga reda, na krovovima su snajperisti, posebne jedinice za uništavanje dronova su u punoj pripravnosti.

Mnoge ovo nervira, a turiste zbunjuje jer su delovi centra teško pristupačni – rezervisani samo za stanovnike obezbeđenih kvartova i one koji su zaposleni u njima, koji jedini imaju posebne elektronske propusnice.

Bezbednosne mere uoči otvaranja Igara već su navele mnoge Parižane da pobegnu iz glavnog grada kako bi izbegli teškoće u saobraćaju. U delu grada obuhvaćenom bezbednosnim merama, prodavnice i restorani su praktično opusteli.

Ima i Parižana koji su zadovoljni jer lepota verovatno najlepšeg grada u svetu još je uočljivija kada nema buke, gustog saobraćaja i gužve. Najsrećniji su biciklisti jer ne moraju da se probijaju kroz gužve između automobila i autobusa. 

Mnogi stranci, poput jednog švajcarskog kolege, pitaju se kada će Francuzi “konačno zavoleti svoju Olimpjadu“. To će se verovatno dogoditi u poslednjem trenutku večeras posle svečanog otvaranja koje se najavljuje kao spektakularno i kada zatim počne osvajanje medalja.

Pariz, 24.07.2024 - visoke mere bezbednosti pred utakmicu Izrael - Mali u prvom kolu grupe D na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. - FoNet/AP

Bez olimpijskog primirja

Očekuje se da će večeras, na tribinama uz Senu, biti više od sto stranih šefova država i vlada koji će prisustvovati ceremoniji otvaranja na reci u kojoj će učestvovati od 6.000 do 7.000 sportista iz 204 nacionalna olimpijska komiteta, što je više od broja država-članica UN.

Među njima će biti i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, ali i izraelski predsednik Hercog, pa saudijski prestolonaslednik Mohamed Bin Salman, predsednik Argentine Havijer Milei…

Biće predstavljeni svi kontinenti, ali neće biti prisutan predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden –  umesto njega tu će biti Prva dama Džil Bajden, neće biti kineskog  predsednika Si Đinpinga, koga će predstavljati potpredsednik vlade, neće biti ni Narendre Modija, šefa indijske vlade, ni brazilskog predsednika Luiza Inasija Lule da Silve, kojeg je takođe zamenjuje u Parizu njegova supruga.

Predsednik Vladimir Putin nije pozvan sa argumentum da je Rusija pod zapadnim sankcijama.

Shodno odluci Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) ruski sportisti će se takmičiti u strogim okvirima neutralnosti, ruska delegacija će takođe biti svedena na minimum u Parizu, na samo petnaestak sportista dok ih je u Tokiju 2021. godine bilo ih više od tri stotine.  

MOK je naime, u decembru, odlučio da Rusi i Belorusi učestvuju na Igrama u Parizu na pojedinačnoj osnovi bez timova, pod neutralnom zastavom (bez himne ili nacionalnih boja) i pod uslovom da ne podržavaju rat u Ukrajini, niti da imaju bilo kakvu vezu sa vojskom.

Moskva smatra da je ovo neprihvatljivo i zato je optužila MOK da „pada u rasizam i neonacizam“. Rusija kao olimpijska sila i MOK, pokrovitelj svetskog sporta, definitivno su dakle u lošim odnosima.

Večeras na otvaranju, rat u Gazi biće svima na umu, uključujući i prisutne gledaoce uz Senu, kada bude prodefilovala palestinska selekcija sa osam sportista i izraelski tim sa 88 sportista.

MOK će se sada pobrinuti da tokom dve nedelje utiče da se smanje politički naboji, kako tokom ceremonije otvaranja u petak, tako i na takmičarskim terenima ili čak u olimpijskom selu, gde je organizator Igara u Parizu 2024. pažljivo razdvojio delegacije neprijateljskih zemalja.

Izraelski sportisti biće među najzaštićenijima tokom celog takmičenja. Svet još pamti traumu sa Olimpijskih igara u Minhenu 1972. godine, kada su Izraelci bili uzeti kao taoci pre nego što ih je pobila palestinska grupa Crni septembar.

Više nego ikad, u napetom kontekstu ovih Olimpijskih igara u Parizu, čini se da je olimpijsko primirje daleki ideal.

Plivanje u Seni

Pored bezbednosnih izazova organizatori su imali i ekološke teškoće. Jedna od njih je bila - kako očistiti Senu. Ta briga biće prisutna i za vreme takmičenja.

Nedelju dana uoči početka Olimpijskih igara, gradonačelnica Pariza An Idalgo zaplivala je u Seni, skoro tačno 101 godinu pošto je kupanje u ovoj reci zabranjeno zbog industrijskog i drugog zagađanja.

Temperatura vode iznosila je 20 stepeni, dan je bio sunčan.

Uprkos ovoj idiličnoj slici koja je obišla svet, niko nema prvelike iluzije: Sena nije bezopasno mesto za plivanje. Niti će uskoro to biti. Voda, koja je posle mnogo napora i čišćenja pokazala bakteriološki ispravnom, mora stalno da se analizira i niko ne može da garantuje njen kvalitet ni na srednji, ni na duži period.

Skoro milijardu i po evra investirano je da bi Sena postala dovoljno čista da u njoj mogu da se održavaju olimpijska takmičenja.

Kvalitet vode Sene je, međutim, daleko od besprekornog. Tako je 18. juna, posle nekoliko dana padavina, koncentracija bakterija ešerihia koli u reci ponovo bila naglo porasla, prelazeći deset puta dozvoljeni prag za kupanje u vodi.

Loši bakteriološki rezultati poslednjih nedelja mogu se objasniti veoma obilnim kišama. Da bi se sprečilo da otpadne vode otiču u reku, bilo je neophodno preispitati gradski sanitarni sistem.

U blizini stanice Osterlic iskopan je ogroman rezervoar, namenjen za prikupljanje izliva iz kanalizacije u slučaju jake kiše. Izgleda, međutim, da to nije uvek dovoljno.

Još jedna briga za plivače je to što je, prema podacima koje su u junu objavile opštinske vlasti Pariza, tok Sene ove sezone tri puta ubrzaniji od normalnog, što plivanje čini opasnim.

Ipak, poslednjih dana tok reke se umirio. Kako je najavljeno, pre svakog takmičenja biće urađeno nekoliko analiza vode, a nadležni su uvereni da će kvalitet biti zadovoljavajući, uz eliminisanje 75 odsto poznatog bakterijskog zagađenja.

Utopija arhitekte

Postoje i izuzetno dobre strane, koje se direktno ne tiču sporta, zbog kojih bi ove Olimpijske igre mogle da ostanu upamćene.

Naime, olimpijsko selo je napravljeno u pariskoj oblasti u Sen Sen Deni na severu iza obilaznice, baš na prostoru na kome se nalaze siromašna predgrađa u kojima je život težak zbog kriminala, nasilja, po mnogima i zbog nemoći vlasti. Ako sve bude kako je predviđeno na severu i na istoku Pariza, olimpijski kompleks u budućnosti će povezati i pomiriće Pariz sa ovim problematičnim i često zapuštenim predgrađima.

To je deo Pariza oko Pariza, pariska oblast iza obilaznice u koji poslednjih godina prelazi sve više preduzeća, umetničkih galerija, univerzitetskih centara, ali takođe i mladih bračnih parova sa decom koje su iz centra oterale astronomske cene stambenog kvadratnog metra.

Pripreme za Olimpijadu ubrzale su ova preseljenja na sever.  

Glavni arhitekta Olimpijskog sela Dominik Pero rekao je u jednom intervjuu da je tako koncipirao olimpijsko selo, sa zelenilom i po ekološkim kriterijumima da će pogrdni naziv za predgrađe isčeznuti u smislu da će isčeznuti izolacija ovog pojasa Pariza. 

Jedan deo stanova biće ili je već prodat, ali jedan deo će biti socijalni stanovi, koji se iznajmljuju po niskim stanarinama i namenjeni su stanovnicima sa skromnim primanjima i bez stanova u vlasništvu.

Mnogi se pitaju da li je ovo utopija arhitekte Peroa koji smatra da će usko istorijsko jezgro Pariza u budućnosti činiti ne više od dva miliona ljudi. Oko tog istorijskog jezgra biće okolina Pariza sa 9 do 10 miliona stanovnika i to je prostor u kome će se, prema Perou, graditi budućnost ovog grada.

Predolimlijski radovi oživeće Pariz, kome je po mnogim mišljenima pretila sudbina Venecije – da postane romantična turistička razglednica bez života.

Projekat Grand Paris Express predviđa izgradnju četiri nove linije metroa i 68 novih stanica metroa. To je najveći infrastrukturni projekat u Evropi.

Arhtektonski projekti vezani za olimpijadu najavljuju Pariz koji će svoje centralno istorijsko jezgro morati da rastereti od gustog saobraćaja tim pre što su studije pokazale da bi temperatura u Parizu za 15 do 20 godina mogla leti da dostigne i 50 stepeni.

Između ostalog, predviđa se da je neophodno stvoriti u tom užem istorijskom Parizu bar oko 300 hektara pokrivenih zelenilom, kao i da će biti neminovno skidanje 40 odsto asfalta.

To će biti faraonski radovi - dozvoliti zemlji, koja je sada ispod sloja asfalta, da “diše“ kako bi se grad osvežio noću i kako bi se izbegle poplave u vreme velikih padavina.

Osim toga u Sen Sen Denis izgrađen je centar za vodene sportove u kome će se održati olimpijska takmičenja, a koji će kasnije biti na raspolaganju školama i univerzitetima. Suština je za pariske urbaniste bila u tome da svi ovi objekti dobiju naknadnu funkciju.