СМИСАО БЕСМИСЛА
Христос васкрсе ! - Ваистину васкрсе !
”Живот сам по себи нема смисла,
да није тако сви би робовали њему
и слободе не би било”, Тарковски
Срби су лаковеран и неистрајан свет (неозбиљан и неодговоран према Марку Марковићу), што се најбоље познаје по елитама. Hарод је свуда површан и непромишљен, што се види и по властодршцима диљем света. Апсурдност живота, бесмисао и беспоредак света, утичу на српску лежерност и ноншаланцију.
Већином, људи очекују постојање имаментног смисла, не схватајући да смисао зависи од њиховог односа према животу и постојању. Тако настају и опстају религије, веровања. Oткровење постоји, опстаје и одржава се вером. Вера је иманентна човеку и очовечењу, без ње би ”у кам очајао”.
Човек је биће вере - у најширем схватању тог појма. Једино биће у природи које је у стању да мисао претвори у материју, од идеје начини дело. Aлхемичари су то свели на карикатуру - од олова злато. Да би се трансмутацијом нематеријалног материјализовало било које остварење наума, потребна је једино вера. Готово свако чудо у Јеванђељу, Христос пропраћа најкраћом примедбом: ”И тада ће ти бити према твојој вери”.
Вера је оно што вољу, жељу, потребу, план, идеју, молитву, претвара у стварност, у дело, остварење. Она је ствар трена и највише трајања; упорност и истрајност - у трајању. Старија од сваке заједнице, народа, нације, идеологије, друштвеног пројекта и договора, старија и од тираније, терора, умишљаја и мистификације, мржње и лажи - искон људскости и мера човечности, једино што може дати смисао бесмислу постојања, полет и замах животу, меру његове вредности, сласт и вредновање његовог трајања, одржај дела и обележје постојања.
