Aja Sofija ostaje (bar zasad) muzej
Turski vrhovni sud odbacio zahtev da istanbulski hram Božje mudrosti Aja Sofija ponovo postane džamija
Vrhovni (najviši) sud Turske odbacio je juče, javljaju mediji, pozivajući se na tursku državnu agenciju Anadolu, zahtev jedne verske grupe da istanbulski hram Božje mudrosti (Agia Sofia) opet postane džamija. Ovaj, prvobitno vizantijski, hrišćanski hram je posle pada Carigrada u 15. veku pretvoren u džamiju i tako je bilo sve do 30-ih godina prošlog veka kada ga je tadašnji turski lider Kemal Ataturk pretvorio u muzej.
Sud je, međutim, ovaj zahtev odbacio, ne iz principijelnih nego tehničkih razloga. Naime, zahtev je potekao od grupe, a ne od pojedinca.
Ovaj monumetalni hram sagrađen je u šestom stoleću naše ere i u njemu su krunisani vizantijski carevi. Posle osvajanja Carigrada, odnosno Konstantinopolja 1453. Turci su od ove crkve načinili džamiju. Tokom trajanja modernog odnosno svetovnog režima Mustafe Kemala Ataturka hram je laiciziran i 1935. postao muzej. Godišnje Aju Sofiju poseti preko tri miliona turista. Od 1985. hram je pod zaštitom Uneska, kao deo svetske kulturne baštine.
Poslednjih godina sve češće se čuju zahtevi niza visokih državnih predstavnika da se od muzeja opet načini džamija. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan se u martu ove godine u Aji Sofiji molio bogu.
Treba pomenuti da je, znatno pre dolaska Osmanlija u Carigrad, Aja Sofija bila od pravoslavnog, pretvorena u katolički hram, tokom latinske okupacije i vladavine u 13. veku (1204 – 1261). Deset vekova (532 - 1520) bila je najveći hrišćanski hram na svetu.
Odavno postoji i inicijativa da Aja Sofija ponovo postane pravoslavni hram a vaseljenski patrijarh već godinama traži da se bazilika otvori za hrišćanske liturgije.
