Plan za naoružavanje EU izazvao euforiju na pariskoj berzi: Makron najavio finansiranje odbrane i novcem sa štednih računa građana

U Francuskoj je najava plana Evropske komisije “Ponovno naoružati Evropu”, koji predvidja investicije od 800 milijardi evra, dočekana pravom euforijom na pariskoj berzi (CAC40 - 40 najvećih preduzeća i korporacija) gde su vrednosti juče dostigle rekordne visine, prevazišavši čak i “apsolutni rekord od 15 maja 2024” - preneli su finansijski mediji.

Berzanski analitičari tumače da su berzu “u rekordne visine lansirala” pre svega dva džina iz oblasti odbrambene industrije - Thales (16 odsto) i Dassault aviation (14,8 odsto) nakon vesti koja je stigla u ponedeljak da će Evropska komisija objaviti plan o naoružavanju uoči samita EU u četvrtak u Briselu.

Uredba za (privremeno) oduzimanje štednje građana

Kako je preneo francuski javni tv servis, Emanuel Makron predlaže i da se koriste štedni računi Francuza za finansiranje naoružavanja.

Za podršku vojnim naporima, šef države predlaže korišćenje ušteđevine Francuza. Kako prenose mediji, preuzete sume bi se potom vraćale štedišama.

Levičarski dnevnik L’Humanité preneo je još pre dve godine da se sprema amandman na zakon o finansiranju koji bi omogućio da se štednja građana upotrebljava za finansiranje odbrane. Ovaj amandman tadašnja francuska vlada nametnula je sledeće godine bez glasanja u parlamentu, pozivajući se na član ustava 49-3 koji joj daje takvo pravo u izuzetnim situacijama. Makronova administracija, međutim, gotovo da je pretvorila u pravilo upotrebu člana 49-3.

Može se sada, s obzirom na najave i na vojno-politički i ekonomski kontekst, očekivati da će francuska vlada koristiti novac sa dve vrste popularnih besplatnih štednih računa koje, prema podacima od pre dve godine, ima 55,1 miliona Francuza. Procenjuje se da na tim računima “spava”, kako se izražavaju finansijski stručnjaci, oko 400 milijardi evra.

Ponovo naoružavanje Evrope – i Ukrajine

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen najavila je plan za naoružavanje Evrope u ukupnoj vrednosti od 800 milijardi evra o kome će šefovi država i vlada EU raspravljati u četvrtak bez velikih izgleda da ga jednoglasno podrže zbog rezervi, pre svega, Mađarske i Slovačke ali i Italije čija premijerka smatra da za svaki dogovor o odbrani treba imati i saglasnost Vašingtona.

Prvi „stub“ ovog plana nazvanog “Ponovo naoružati Evropu”, kako je objasnila predsednica Evropske komisije, predviđa kolektivno zaduživanje 27 država EU u visini o 150 milijardi evra kako bi se finansiralo jačanje njihovih odbrambenih kapaciteta, uključujući i donacije Ukrajini - objasnila je predsednica Evropske komisije.

Ova sredstva treba prioritetno iskoristiti za investiranje u oblastima gde su potrebe najhitnije, kao što su protivvazdušna odbrana, rakete, bespilotne letelice, sistemi protiv bespilotnih letelica i artiljerijski sistemi - rekla je fon der Lajen.

Ona je takođe potvrdila spremnost da podstakne države članice da troše više na odbranu, čak i ako zbog toga moraju eventualno da premaše dozvoljenu visinu javnog deficita od tri odsto BDP-a predviđenu budžetskim pravilima EU.

„Ovo će omogućiti državama članicama da značajno povećaju svoju potrošnju na odbranu bez pokretanja procedure prekomernog deficita“, rekla je fon der Lajen.

Umesto ugroženima – pare za oružje

Planom Evropske komisije za finansiranje odbrambenih projekata predviđeno je i korišćenje kohezionog fonda EU koji je namenjen za pomoć najugroženijim regionima i u koji je izdvojeno 392 milijarde evra subvencija za period 2021-2027. Predsednica Evropske komisije nije precizirala koliko će milijardi biti namenjeno za odbranu.

Fon der Lajen je najavila i korišćenje sredstava iz Evropske investicione banke (EIB) koja, za sada, nije ovlašćena da finansira projekte direktno povezane sa sektorom odbrane. Fon der Lajen zato predlaže da se olakša korišćenje sredstava iz EIB-a za projekte koji se odnose na odbranu.

Ona je najavila i korišćenje privatnog sektora u skladu sa preporukama iz izveštaja Maria Dragog o stanju ekonomije.