EU i “poslednji dani“: Vensovim govorom u Minhenu Vašington dao znak za početak desne perestrojke u Evropi

Govorom potpredsednika SAD Džej Di Vensa na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, američka administracija dala je znak za početak desne perestrojke u Evropi.

Nova američka administracija očekuje da se Evropska unija ideološki uskladi sa njom i ispuni njena ekonomska očekivanja. U protivnom – uslediće kaznene mere.

Prva je već poznata: Evropa će biti isključena iz mirovnih pregovora između Rusije, SAD i Ukrajine – kako je u subotu potvrdio Kit Kelog, specijalni izaslanik SAD.

„Mojim evropskim prijateljima, rekao bih: uđite u debatu, ne žaleći za tim da ste mogli ili niste biti za (pregovaračkim) stolom, već tako što ćete iznositi konkretne predloge, ideje, povećavati (odbrambene) troškove”, dodao je Kelog.

On je dodao da je radio sa svojim kontaktima u NATO savezu, dok je Stiv Vitkof, izaslanik za Bliski istok, bio u kontaktu sa Rusima.

Hitan poziv iz Pariza

Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski rekao je da je francuski predsednik Emanuel Makron pozvao evropske lidere u ponedeljak u Pariz da razgovaraju o situaciji.

Evropski lideri strahuju da bi Tramp mogao postići sporazum štetan za bezbednost i Ukrajine i Evrope.  

„Evropi je hitno potrebno da ima sopstveni plan akcije koji se tiče Ukrajine i naše bezbednosti, inače će drugi globalni igrači odlučivati o našoj budućnosti i to na način koji neće morati da bude u skladu sa našim interesom... Ovaj plan se mora pripremiti sada. Nema vremena za gubljenje”, napisao je na društvenim mrežama poljski premijer Donald Tusk.

„Pre nekoliko dana predsednik Tramp mi je govorio o njegovom razgovoru sa Putinom. Nijednom nije pomenuo da je Americi potrebna Evropa za (pregovaračkim) stolom. To govori mnogo. Prošla su stara vremena – kada je Amerika podržavala Evropu samo zato što je to uvek činila u prošlosti. Ukrajina nikada neće prihvatiti dogovore sklopljene iza naših leđa i bez našeg učešća. Isto pravilo treba da važi za celu Evropu. Bez Ukrajine nema odluka o Ukrajini. Bez Evrope nema odluka o Evropi”, rekao je Zelenski u Minhenu.

“Moramo da izgradimo najbliži mogući odnos sa Amerikom i to novi odnos, kao Evropljani, a ne samo kao odvojene nacije. Zato nam je potrebna jedinstvena spoljna politika, koordinirana diplomatija, spoljna politika zajedničke Evrope”, dodao je on.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute pozvao je Evropu da ostane u kontaktu sa Trampom i da ne veruje da se (Amerika) sprema da napusti Evropu ili Ukrajinu. 

„Mi smo jedna porodica“, rekao je Rute i dodao da su Amerikanci „u pravu, ne trošimo dovoljno (za odbranu)“. On je dodao da očekuje da će NATO usvojiti novi cilj potrošnje (za odbranu) u maju koji će biti postignut za četiri ili pet godina sa jasnim prekretnicama i mogućim ciljem potrošnje za odbranu iznad 3% BDP-a. Trenutni cilj od 2% nije bio dovoljan, rekao je on.

Svetski mediji su preneli da Zelenski pokušava da odbije Trampovu ponudu da SAD preuzmu kontrolu nad 50% ukrajinskih minerala i retkih metala čime bi Ukrajina vratila SAD dug od pola biliona dolara na koliko se procenjuje pomoć koju je Kijevu poslala prethodna američka administracija.

Američki prekori Evropljanima

Otvorena izjava specijalnog izaslanika Keloga da će Evropa biti isključena iz pregovora o Ukrajini usledila je samo dan posle govora podpredsednika SAD Džej Di Vensa održanog na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu koji je šokirao evropske vlade na čelu sa Nemačkom, kao i čelnike institucija EU.

Vens je otvoreno kritikovao evropsku političku elitu i pozvao je da promeni politički kurs i imigracionu politiku.

„Nema bezbednosti ako se plašite mišljenja sopstvenih građana“, rekao je on.

Vens je osudio gaženje slobode izražavanja na Starom kontinentu.

„Za Evropu pretnja koja me najviše brine nije Rusija, niti Kina […]. Ono što me brine je pretnja iznutra, povlačenje Evrope od nekih od svojih najosnovnijih vrednosti“.

Da bi obrazložio svoje komentare, Džej Di Vens je naveo poništenje prvog kruga predsedničkih izbora u Rumuniji od strane ustavnog suda te zemlje i činjenicu da je jedan evropski komesar to javno pohvalio, naglasivši da su takve izjave „šokantne za Amerikance“.

Upozorio je da ako stvari ne budu išle kako je planirano “isto bi moglo da se desi i u Nemačkoj“.

Nemački savezni izbori održaće se sledeće nedelje, 23. februara. Vansov govor u tom kontekstu protumačen je kao izričita podrška krajnje desnoj nemačkoj partiji AfD čiji čelnici rehabilituju Treći Rajh i najavljuju da će izvesti Nemačku iz EU.

Vens je kao primere koji ga “zabrinjavaju“ dodao osudu hrišćanskog aktiviste koji je spalio Kuran u Švedskoj, policijske racije građana osumnjičenih za mizogine komentare u Nemačkoj i novčanu kaznu za bivšeg pripadnika vojske u Velikoj Britaniji koji se protivio abortusu.

On je rekao da je masovna imigracija ključno pitanje o kojem evropske zemlje ne slušaju svoje sugrađane.

„Isključivanje ljudi, ignorisanje njihove zabrinutosti ili, još gore, gašenje medija, blokiranje izbora ili isključivanje ljudi iz političkog procesa - ne štite demokratiju. U stvari, to je najsigurniji način da se uništi demokratija“, poručio je američki podpredsednik Vens.

Pravac prestrojavanja  

Zanimljivo je da je većina evropskih medija izrazila je razočarenje Vensovim govorom, naglašavajući da su očekivali više detalja o pregovorima o Ukrajini, a ne “lekciju o demokratiji“.

Ono što je Vens učinio, međutim, nije deljenje “lekcije o demokratiji“. Reč je o nečem mnogo ozbiljnijem. Nova američka administracija pokrenula je desnu političku i ekonomsku revoluciju u sopstvenoj zemlji i potrebno joj je da se i njeni saveznici prestroje u istom pravcu.  

Američki podpredsednik Vens nije držao lekciju već je pokazao taj pravac prestrojavanja. Kritikovao sistem neizabranih funkcionera na vlasti što je jasna aluzija na Evropsku komisiju.

U kontekstu uoči predstojećih izbora u Nemačkoj 23. februara, to znači da demohrišćanski desni centar (CDU) treba da odbaci načelo “higijenske“ distance prema krajnjoj desnici (na snazi od kraja Drugog svetskog rata) i da uključi u buduću vladajuću koaliciju krajnje desnu stranku AfD.

Iz Vensovog istorijskog govora u Minhenu jasno proizilazi da će sprovođenje desne populističke “perestrojke“ od sada biti kriterijum političke podobnosti za američke saveznike. Prestrojavanje će u EU podrazumevati promenu administrativne strukture i političkog režima i integraciju krajnje desnice u vlast bez starih ideoloških kompleksa. Sve to u ime demokratije i uvažavanja glasa naroda.

Postojeći i budući evropski savez

Ovaj proces mogao bi da ide brže nego što mnogi u Evropi očekuju jer je on u EU već počeo i pre izbora Trampa: Italija, Belgija i Mađarska već imaju krajnje desne vlade, a krajnje desne stranke učestvuju u vladajućim koalicijama u Holandiji, Finskoj i Slovačkoj. Uz to setimo se da je Rafele Fito, član neofašističke stranke Fratelli d’Italia italijanske premijerke Meloni postao prošle godine podpredsednik Evropske komisije, na predlog predsednice Ursule fon der Lajen.

Ono što smo videli u SAD mogli bismo, preslikano, uskoro da vidimo u EU – svi oni koji su do juče vodili EU, kličući multikulturalnosti i “džender politici“ - sa “nepodnošljivom lakoćom“ političkog preletanja mogli bi već sutra da učestvuju u demontiranju postojeće EU. To, naravno, ne isključuje izgradnju nekog drugog i drugačijeg evropskog saveza koji bi - kao i ovaj sadašnji posle Drugog svetskog rata - bio idejno zamišljen u kancelarijama u Vašingtonu.