Francuski farmeri “kreću na Pariz“: protiv “ekološke diktature“ iz Brisela, protiv uvoza iz Ukrajine i nelojalne konkurencije iz uvoza

Posle framera u Holandiji, Poljskoj, Nemačkoj i Rumuniji i francuski poljoprivrednici su ulicama i autoputevima krenuli svojim traktorima sinoć “na Pariz“. Deo organizatora protesta najavio je sinoć za danas blokade ključnih prilaza glavnom gradu, kao i blokadu autoputa između Pariza i Brisela.

Sve češće se govori o “zelenim prslucima“ što je aluzija na eksploziju socijalnih protesta “žutih prsluka“ koji su u oktobru 2018. iznenadili predsednika Makrona. 

Strazbur, 24.01.2024 - francuski farmeri organizovali su proteste širom zemlje zbog niskih plata, prekomerne regulative i sve većih troškova i drugih problema

Pitanje opstanka

Poslednjih dana smenjivale su se slike blokiranih puteva u Francuskoj, slike poljoprivrednika koji bacaju đubrivo ispred prefekture, slike gneva i muke zbog toga jer se osećaju napuštenima, jer francuska vlada, kako reče jedan od lidera sindikata poljoprivrednika, “vodi politiku evropskog, a ne francuskog prehrambenog suvereniteta“…

Dogodila se i tragedija na brani u Ariježu kada su majka i ćerka iz  porodice poljoprivrednika poginule jer je, iz još nepoznatih razloga, jedan automobil uleteo u okupljenu grupu demonstranata.

Poljoprivrednici poručuju da rešenje za njihove teškoće mora da se nađe jer je „u pitanju njihov opstanak“ i da su oni ti koji hrane naciju.

Odluka sindikata da “krenu na Pariz“ mogla bi da znači da se protest poljoprivrednika radikalizuje.

Umirujuće poruke premijera i ministara nemaju za sada nikakvo dejstvo.

Etampes, 25.01.2024 - Poljoprivrednici u Francuskoj organizovali su proteste sa blokadama traktorima širom zemlje, zbog niskih zarada i sve većih troškova proizvodnje

Ukinute subvencije, carine i pesticidi

Farmeri u Francuskoj u u drugim zemljama EU pobunili su se iz manje-više istih razloga – zbog ukidanja subvencija za gorivo, obaveze da se smanji upotreba pesticida za koje još ne postoji zamena, obaveze da se ograniči emitovanje ugljen dioksida koje propisuju odluke EU.

Uz sve ovo, posebno veliki problem donelo je ukidanje carina EU na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine u junu 2022. godine. Time je stvorena nelojalna konkurencija na tržištu EU koje je sada destabilizovano.

U periodu od oktobra 2022. do novembra 2023. godine naglo je porastao uvoz hrane u EU iz Ukrajine. To su pre svega šećer (+177%), med (+154%), jaja (+83%), ali i konzervisani paradajz, mleko, pavlaka i jogurti, zob, piletina…

Nakon sastanka sa francuskim premijerom Gabrijelom Atalom početkom nedelje, Arno Ruso, predsednik najvećeg sindikata farmera FNSEA, u pratnji Arnoa Gajoa predsednika Mladih farmera, predstavio je razloge nezadovoljstva farmera koji dve poslednje godine upozoravaju da više ne mogu da prežive od svog teškog rada. 

Na listi najvećih teškoća je i bescarinski uvoz proizvoda iz Ukrajine.

„Od nas se traži kvalitet, da budemo blizu kupaca, da upotrebimo što manje pesticida i koristimo organske metode“, objasnio je Arno Ruso i dodao da se postavlja pitanje kako onda poljoprivredni proizvodi mogu da se uvoze iz delova sveta, kao što je Ukrajina, koji nemaju evropske standarde.

Deblin, 24.01.2024 - Protest farmera u Poljskoj zbog neslaganja sa regulativnim merama Evropske unije

Zahtev da se ograniči uvoz iz Ukrajine

“Od početka rata ublažili smo uslove za promet ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda u Evropskoj uniji, kako bi oni mogli da nastave da izvoze. Ranije se pšenica, na primer, uglavnom izvozila brodovima. To više nije moguće ili je manje moguće, pa sada deo ukrajinskog izvoza prolazi kroz kopnenu teritoriju Evropske unije“, objasnila je za francuske medije Sandrin Levaser, ekonomistkinja u Evropskoj ekonomskoj observatoriji (OFCE).

Kao primer ona je navela da „Mađari, Poljaci i Rumuni kritikuju činjenicu da se deo ukrajinske proizvodnje skladišti u silosima u EU kako bi se sačekale bolje cene. Na kraju će poljska pšenica u samoj Poljskoj biti u konkurenciji sa ukrajinskim žitom“.

Posebno su pogođene zemlje koje se graniče sa Ukrajinom zbog čega su se njihovi poljoprivrednici i pobunili.

Na primer, izborni poraz konzervativne vlade u Poljskoj, koja je uvek isticala patriotski karakter svoje politike, mnogi dovode u vezu upravo sa njenim neuspehom da zaštiti poljske poljoprivrednike od nelojalne konkurencije ukrajinskog žita i drugih proizvoda.

Od novembra, traktori u Poljskoj blokiraju prelaze ka Ukrajini, žaleći se na „nelojalnu konkurenciju“.

Rumunski vozači kamiona i poljoprivrednici takođe su 14. januara blokirali saobraćaj na granici sa Ukrajinom, optužujući tu zemlju da nelojalno obara cene.

U Francuskoj, uzgajivači živine, koji su pretrpeli inflacioni udar uvećanih troškova proizvodnje, takođe se žale na uvoz ukrajinske piletine.

"Uvoz ukrajinskih pilića je porastao za 130 odsto za dve godine i obara cene", izjavio je Jan Nedelek, direktor interprofesionalnog udruženja živinara Anvol.

Ukrajinska piletina prodaje se za 3 evra po kilogramu dok se francuska piletina prodaje za 7 evra po kilogramu. Osim toga, ukrajinski proizvođač ne mora da poštuje stroge standarde EU:

"U Francuskoj i zemljama EU, poljoprivrednici podležu određenom broju pravila koje svi moraju da ispoštuju u skladu sa evropskim propisima i direktivama. Ukrajina, koja ne pripada EU, ne podleže istim pravilima. Od ove tačke gledišta, postoji nejednak tretman i to je ono što predstavlja problem za poljoprivrednike u Evropskoj uniji“, precizira Sandrin Levaser.

Pet organizacija proizvođača hrane iz EU zatražilo je još u prvoj polovini januara od evropskog komesara za poljoprivredu Januša Vojčehovskog da EU usvoji mehanizam za ograničavanje uvoza poljoprivredne robe iz Ukrajine kako bi se evropsko tržište stabilizovalo. Poljoprivredna udruženja smatraju da je teret pomoći Ukrajini „trenutno raspoređen neravnopravno“ i da “poljoprivredni sektor nosi neproporcionalan i neizdrživ teret“.

„Podrška Ukrajini ´biće dovedena u pitanje´ ako se sadašnje mere ne promene, a proizvođači hrane ´ne žele da budu izvor razdora´“, piše u saopštenju poljoprivrednih udruženja zemalja EU iz prve polovine januara. 

Između liberalizovanja i zabrana

Posle privremene suspenzije carinskih barijera u leto 2022. godine, Evropska komisija je ponovo uvela sistem provera i kontrola na ukrajinskoj strani kako bi se izbeglo narušavanje jedinstvenog evropskog tržišta. Mađarska, Poljska i Slovačka su od tada uvele jednostrane nacionalne zabrane uvoza iz Ukrajine, dok Evropska komisija razmatra proširenje liberalizacije trgovine sa Kijevom.

Udruženja proizvođača hrane zatražila su od Komisije da uvede “pragove“ uvoza koji bi trebalo da se zasnivaju na godišnjem proseku ukrajinskog uvoza u EU za 2021. i 2022. godinu zajedno. Svaki proizvod uvezen iznad ovog proseka morao bi da se izveze van EU, a samo bi tranzit kroz EU bio dozvoljen.

Poljoprivredne organizacije su takođe pozvale na uspostavljanje depozitnog sistema: depozit neke ukraijnske robe koja ulazi u EU mogao bi da se vrati tek kada ona napusti EU. 

Farmeri su deo industrijalizovane poljoprivrede. Oni obrađuju najmanje 50 hektara zemlje, imaju skupe poljoprivredne mašine koje su kupili na kredit. Obavezni su da upotrebljavaju pesticide jer je poljoprivreda kojom se bave “intezivna“ i ispošćuje odnosno sterilizuje tlo kome su neophodne velike količine veštačkog đubriva da bi dalo prinose.

Jedan od francuskih farmera, obraćajući se pre nekoliko dana francuskom premijeru Atalu i upozoravajući ga da je u pitanju opstanak francuske poljoprivrede, otvoreno je rekao:

“Mislite li da se mi radujemo zato što moramo da upotrebljavamo pesticide ? Ne, ali moramo da ih upotrebljavamo dok se ne nađe neki drugi način za dobijanje velikih prinosa“.

Neograničeni uvoz jeftine hrane

Evropska Unija je pored “ekološke politike“ koju mnogi farmeri nazivaju diktatorskom jer ne nudi postupne promene ka zdravoj organskoj poljoprivredi, potpisala oko četrdeset trgovinskih sporazuma o bescarinskoj razmeni na svim kontinentima odakle često dolaze proizvodi nedostižno jeftini za zapadnoevropske poljoprivrednike: sa Kanadom (Ceta, delimično na snazi od septembra 2017), Singapurom (na snazi od novembra 2019), Japanom (Jefta, na snazi od februara 2020) i Vijetnamom (na snazi od avgusta 2020). Neki još čekaju na potpis ili ratifikaciju, kao što je sporazum sa Merkosurom (u principu sklopljen sa zemljama južne Amerike u junu 2019, ali još uvek nije finalizovan), sa Meksikom (zamena ugovora o slobodnoj trgovini na snazi od 2000.) ili Novim Zelandom (još nije ratifikovan ).

Drugi pregovori su u toku, na primer sa Tajlandom i Australijom. U decembru 2020. EU je takođe potpisala sporazum o trgovini i saradnji sa Velikom Britanijom. Od 1. maja 2021. godine, sporazum obezbeđuje trgovinu posle Bregzita bez carina ili kvota između dve strane.

Dok niču barikade na ulicama – zabava u Jelisejskoj palati

Vlade bi mogle da amortizuju revolt farmera pristajući na vraćanje i povećavanje subvencija, ali se postavlja pitanje koliko je to realno, ako se zna da EU uvodi novi ciklus “stabilizacije“ i politike štednje.

Ako se tome doda ukidanje carina za uvoz iz Ukrajine – jasno je da je došlo do eksplozije koja bi mogla da ima velike političke posledice i zada ozbiljan udarac ideji o federalizovanoj, nadevropskoj državi.

Uostalom nije sigurno da će farmeri prihvatiti bilo kakve utešne mere. Sadašnji prostesti najavljuju se kao istorijski, traži se promena sistema i skidanje tereta koji “oni koji nas hrane“ više ne mogu da nose.

Mnogi poljoprivrednici izvršili su samoubistvo kada im ekološka inspekcija ispostavi zabrane. U kreditima „do grla“, ne vide više izlaz.

Istraživanja javnog mnenja pokazuju da ih u ovom trenutku podržava više od 99 odsto ispitanih Francuza.

Predsednik Makron, izgleda, nije izvukao pouku iz vremena “žutih prsluka“ kada se danima nije pojavljivao u javnosti, uprkos tome što je centar Pariza goreo, na desetine ljudi bilo ranjeno i obogaljeno. Ovoga puta francuski predsednik čiji je nadimak “da, ali u isto vreme – ne“ otišao je - u posetu Indiji.

Prethodno, dok poljoprivrednici podižu barikade, izgleda da je u Jelisejskoj palati organizovana muzička zabava sa koje su procurile fotografije koje su za sada zapalile samo društvene mreže. I kao da to nije bilo dovoljno, poslanici u francuskom parlamentu našli su baš ovaj trenutak da sebi izglasaju povećanje plata (jedino je levica bila protiv).