Sankcije Moskvi, pomoć Ukrajini: Evropsko jedinstvo pred iskušenjem dugog rata

Od početka rata u Ukrajini, Evropljani su ostali jedinstveni. Udružili su se da osude agresiju Vladimira Putina, da finansijski i vojno pomognu Kijevu ili čak da uvedu sankcije bez presedana protiv Moskve. Uprkos svojim vezama sa Kremljom i čak i ako odbije da pošalje oružje u Kijev ili da ovlasti druge da to učine preko svojih zemalja, Mađarska Viktora Orbana je igrala igru. Ali, više od sedam meseci kasnije, invazija Rusije na Ukrajinu, 27 država EU zna da će ono što sledi biti komplikovanije.

Cena rata počinje da se oseća

„Uvek smo znali da što duže traje rat, to će nam biti teže“, komentariše visoki evropski zvaničnik. Kako dolazi zima, cene su porasle, računi za struju i gas rastu a fabrike se gase da ne bi morale da ih plaćaju, kamate rastu i recesija se nazire, cena rata – ekonomska i politička – počinje da se oseća.

„Po pitanju sankcija, neke države članice se opiru. Što se tiče naoružanja i finansijske pomoći, takođe postoje razlike“, priznaje evropski diplomata.

Jedna prošlonedeljna epizoda dobro je ilustrovala ove tenzije. Evropljani su 6. oktobra usvojili osmi paket sankcija, nekoliko dana nakon što je Moskva anektirala ukrajinske teritorije nakon lažnih referenduma, mobilisala dodatne trupe i još jednom zapretila nuklearnim oružjem. Po prvi put, međutim, jedna zemlja – u ovom slučaju Belgija – bila je uzdržana. Iako ova odluka nije ugrozila proceduru (sankcije moraju biti usvojene jednoglasno), ona ipak predstavlja signal.

Neki pregovori su možda bili teški – posebno kada su Evropljani odlučili da uvedu embargo na rusku naftu, od koje su Mađarska i Slovačka konačno bile izuzete – ali do sada su sve države EU uvek glasale za mere ograničenja protiv Rusije.

„Čak ni Orban nikada nije bio uzdržan“, ogorčen je evropski diplomata.

Belgija je dobila rok od dve godine pre nego što se određene kategorije čelika više ne budu mogle da uvoze iz Rusije. U suprotnom, objasnio je Brisel, dve čeličane bi bile osuđene, a 1.200 zaposlenih (skoro 6.000 indirektnih poslova) ostalo bi nezaposleno. Italija je, u sličnoj situaciji, takođe vodila kampanju za ovaj aranžman ali dala je svoj glas pri glasanju o paketu sankcija.

„Ne želimo da razbijemo evropsku solidarnost“, objasnio je 6. oktobra Aleksander De Kru, belgijski premijer, ali „pitanje je kako možemo održati solidarnost evropskih zemalja i naših ljudi da nastave da podržavaju Ukrajinu. (...) Ako ekonomski troškovi postanu tako visoki i ljudi izgube posao, postaće teško”. U nekoliko navrata je upozorio na „sankcije koje će više naštetiti našoj ekonomiji nego ruskoj ekonomiji“.

„Ovo nije sve. I druge sankcije mogu da uslede“, smatra poslanica Evropskog parlamenta (Horizons) Natali Luazo. Uostalom za naredni period  „uglavnom gledamo na finansijske, informatičke i druge usluge“, poverava evropski diplomata.

Gde naći novac za Ukrajinu

Da bi podržali Ukrajinu, Evropljani takođe kažu da su spremni da pruže finansijsku pomoć. Za sedam meseci su se obavezali da će Ukrajini isplatiti oko 19 milijardi evra. U stvari, Kijev još uvek čeka na deo ovog novca. Evropska unija (EU) sporo ispunjava svoje obećanje da će Kijevu pozajmiti 9 milijardi evra: u ovoj fazi mu je isplatila samo 2,3 milijarde i trebalo bi da doda 3,7 milijardi do kraja godine.

Ali kraj rata još nije tu. Čak i ne pominjući posleratnu obnovu koja će biti skupa, „Evropljani će morati da nađu rešenje da održe svoju podršku tokom vremena“, priznaje diplomata. Samo za 2023. godinu Kijev procenjuje svoje potrebe na oko 40 do 50 milijardi evra. Evropska komisija kaže da je spremna da obezbedi 18 milijardi evra, odnosno 1,5 milijardi mesečno.

Ostaje da se vidi odakle će doći ovaj novac. Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen upozorila je 10. oktobra:

„Naš budžet (EU), planiran za period 2021-2027, nije bio napravljen da odgovori na mnoge izazove koje donosi rat“ (inflacija, rastuće kamatne stope, priliv izbeglica…) i EU mora da pronađe izvore za „naše nove potrebe“.

„Danas bukvalno prebiramo stružemo dno fioke “, kaže poslanica iz Evropskog parlamenta, makronista Valeri Hejer, specijalista za budžetska pitanja. Kada se setimo koliko je dvadesetsedmorici u EU bilo teško da se dogovore oko tekućeg budžeta, možemo samo da strahujemo od ponovnog otvaranja ovog dosijea.

Novac za oružje

I na vojnom frontu, finansijsko pitanje je ključno. Iako se EU ne može pozvati da pruži finansijski doprinos naoružavanju, više država Unije već je pokazalo kreativnost, pribegavši fondu van zajedničkog budžeta koji su dopunile države članice – to je Evropski fond za mir – koji je stvoren 2021. kako bi „olakšao mirovne inicijative“. U ovoj fazi, to je omogućilo finansiranje kupovine ukrajinskog oružja u iznosu od 2,5 milijardi evra, što bi uskoro trebalo da bude povećano na 3 milijarde evra.

„Mi smo već izdvojili dve trećine“, iz ovog fonda, rekao je u utorak, 11. oktobra Čarls Fris, zamenik sekretara Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) u Briselu. Stoga će biti neophodno, nastavio je, da „razmišljamo o tome da on ponovo bude napunjen“ ili da nađemo alternativna rešenja. „Rasprava je tek počela“, ocenjuje evropski diplomata.

Osim sredstava, nedostaje i oružje. Poljska, baltičke države, pa čak i Slovačka su u velikoj meri snabdevale Ukrajinu oružjem ili municijom, oslanjajući se na svoje zalihe iz sovjetskog doba. S druge strane, Kijev kritikuje Nemačku što ne daje dovoljno ili, u svakom slučaju, manje od obećanog. Što se tiče Francuske, koja je upravo najavila transfer šest topova „cezar“, mogla bi da daje i više.

U stvari, primećuje Kristof Trebeš, sa Ekonomskog instituta Kil, koji objedinjuje svu vojnu pomoć Ukrajini, „Sjedinjene Države sada izdvajaju skoro duplo više od svih zemalja i institucija EU zajedno. Ovo je slab učinak za glavne evropske zemlje, posebno zato što mnogo od onoga što su obećali - stiže u Ukrajinu sa velikim zakašnjenjem.

Ipak, zalihe oružja Dvadesetsedmorice su relativno niske. To je plod tridesetogodišnjeg smanjivanja investicija u odbranu, što mnogi nazivaju „dividendom mira“, nakon pada gvozdene zavese 1989. godine. Čak i ako se svuda na Starom kontinentu budžeti za odbranu povećaju, biće potrebno vreme pre nego što se oporave“, piše u Mondu.