Prvi put poslanica Skupštine Kosova u plenarnoj debati PSSE o „podršci evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana“: Priština očekuje prijem u Savet Evrope na proleće

Poslanici iz 46 zemalja članica Saveta Evrope, organizacije koja se bavi nadziranjem poštovanja ljudskih prava u državama članicama, usvojili su juče na plenarnom jesenjem zasedanju u Strazburu rezoluciju podrške evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana na osnovu izveštaja socijalističkog poslanika iz Grčke Jorgosa Papandreua.

Po prvi put u poslaničkoj debati učestvovala je poslanica iz Skupštine Kosova. Ovo se može dovesti u vezu sa činjenicom da je Priština nedavno podnela zahtev za prijem u ovu organizaciju.

U rezoluciji se poziva Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) da dâ novi podsticaj  u procesu proširenja Evropske unije, a da istovremeno pozove Zapadni Balkan da se odlučno pozabavi i bez odlaganja sa otvorenim izazovima kao što su jačanje demokratije, pravne države, slobode govora, promovisanje pomirenja i dobrosusedskih odnosa i stvaranje uslova za snažniji ekonomski i društveni napredak u regionu.

U usvojenim zaključcima se ističe da je „budućnost Zapadnog Balkana, regiona sa 17,6 miliona stanovnika, u Evropskoj uniji /…/ Uspeh procesa proširenja EU je u interesu zemalja Zapadnog Balkana i Evrope. Rizici njegovog neuspeha su daleko veći od poteškoća koje treba prevazići.”

„Srbi na Kosovu postali jedna od najugroženijih etničkih grupa u Evropi“

Učestvujući u  poslaničkoj debati, član parlamentarne delegacije Srbije Stefan Jovanovic (Narodna stranka) rekao je da je u godini u kojoj je Savet Evrope u više navrata zauzeo principijelan stav o potrebi poštovanja teritorijalnog integriteta svojih članova, „od vitalnog značaja da se ova pozicija nastavi dosledno i bez izuzetka“.

„Činjenica da su samo ove godine zabeležena 102 incidenta protiv srpskih zajednica na Kosovu i Metohiji doprinosi višedecenijskoj mračnoj slici o zlostavljanju Srba“, rekao je Jovanović. On je dodao da su „Srbi na Kosovu postali jedna od najugroženijih etničkih grupa u Evropi. Organizacija posvećena zaštiti ovih principa ne bi trebalo da prihvati prekršioce teritorijalnog integriteta suverenih država, međunarodnog prava i osnovnih ljudskih prava“, rekao je Jovanović povodom zahteva Prištine da Kosovo, kao samostalna država, postane članica Saveta Evrope.

Jovanović je naveo da bi eventualna odluka da se razmatra „zahtev samoproglašenog Kosova za prijem u Savet Evrope“ bila „jasan raskid sa dugogodišnjom praksom, jer bi podele i razdore stavila iznad osnovnih vrednosti te organizacije“.

„Savet Evrope se od osnivanja 1949. godine razvio u organizaciju od 46 članova i svi su jednoglasno primani u članstvo i uz punu podršku evropske zajednice naroda, dok sada mnoge članice s pravom ne priznaju samoproglašeno Kosovo kao nezavisnu državu“, rekao je Jovanović.

Samo trećina građana Srbije želi da Srbija postane članica EU

Poslanica iz delegacije Srbije Elvira Kovač (Savez vojvođanskih Mađara) naglasila je da je podrška ulasku u EU znatno opala i da je za to delom odgovorna i evropska strana.

Ona je ocenila da je „EU izgubila dragoceno vreme i veliko poverenje na Zapadnom Balkanu u poslednje dve decenije“ i podsetila da je Srbija u fazi pristupnih pregovora sa EU od 2014. godine.

„Veoma je teško održati entuzijazam građana toliko dugo“, upozorila je Kovačeva i dodala: „U nedostatku kredibilne perspektive, evroskepticizam, posebno među mlađom generacijom, raste. Nažalost, prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, samo trećina građana Srbije veruje u budućnost EU i želi da Srbija postane članica EU, dok se nešto više od polovine (51 odsto) tome izričito protivi. To je uglavnom zbog toga što EU sama ne može da odluči da li želi da Srbija bude među njenim članicama - naime, pristup EU nudi premalu nagradu vezanu za previše uslova“, rekla je Elvira Kovač.

Ona je dodala da „uz to, strah od jake zime raste i svi mogući izazovi zahtevaju hitne mere i smele odluke, posebno kada su u pitanju ključna egzistencijalna pitanja poput energetske stabilnosti, grejanja i inflacije. Stoga bi EU trebalo da još tešnje sarađuje sa zemljama kandidatima u ključnim oblastima bezbednosti, energije i infrastrukture“.

„Normalizacija odnosa Beograda i Prištine je od suštinskog značaja za Zapadni Balkan. Moraju se preduzeti konkretni koraci ka formiranju Zajednice srpskih većinskih opština, kao dokaz da se poštuju dogovori, da su obe strane spremne na kompromis kroz dijalog i da postoji nada da se može doći do zadovoljavajućeg rešenja za obe strane“, istakla je Elvira Kovač u poslaničkoj raspravi u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.

Zahvalnost za uputstva predsedniku PSSE i sekretarki SE

U poslaničkoj debati na plenarnom zasedanju Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope prvi put je data reč i članu parlamentarne delegacije Skupštine Kosova u čije ime je govorila poslanica Saranda Bogujevci. Ona se prvo zahvalila na „uputstvima“ koja je dobila od predsedniku Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Holandjanina Tini Koksa i generalne sekretarke Saveta Evrope Marije Pejčinović Burić, inače bivše ministarke spoljnih poslova Hrvatske iz redova stranke HDZ. 

Bogujevci, koja ni u jednom trenutku nije iziričito pomenula zahtev za prijem Prištine u Savet Evrope, ocenila da je demokratija na Kosovu „najživlja“ u regionu.  

„Ima toliko toga da se kaže. Danas bih mogla da pričam o mnogim stvarima, o dostignućima Kosova, kao jedne od najživljih demokratija u regionu. Ako mi ne verujete, uvek možete da dođete i posetite (Kosovo) i uverite se sami. Naše poteškoće sa kojima se suočavamo, poteškoće sa susedom ili sa nedavnom prošlošću“, rekla je Saranda Bogujevci i dodala: „Danas smo suočeni sa brigama mnogo širim od našeg regiona. Danas smo suočeni sa brutalnim ratom. Danas se borimo za demokratiju. Danas ne govorimo samo o Zapadnom Balkanu. Ali danas govorimo o budućnosti Evrope.“

„Mi kao Kosovo, i sve zemlje Zapadnog Balkana, smo Evropa. Za nas ne može biti druge budućnosti osim da budemo deo porodice Evropske unije”, istakla je ona.

Poslanica Skupštine Kosova rekla je zatim da bezrezervno podržava Ukrajinu “u ovoj borbi”, da je i sama preživela masakr tokom rata na Kosovu”. Završila je izlaganje sa pozdravom na ukrajinskom „Slava Ukrajini“.

Time je uzvratila poslaniku iz Ukrajine Oleksiju Gončarenku koji je prethodno pozvao poslanike da podrže prijem Kosova u Savet Evrope, a završio je svoj govor na albanskom jeziku pozdravom „Kosovo je Evropa“.

Borba za demokratiju i otimanje teritorija?

“Predao sam predlog zakona ukrajinskom parlamentu da podrži i prizna nezavisnost Kosova. Ovo treba da uradimo svi i da zajedno idemo dalje. Siguran sam da ove zemlje (Zapadnog Balkana) mogu biti veoma jak deo našeg zajedničkog velikog projekta”, rekao je ukrajinski poslanik Gončarenko.

“Samo želim da vas podsetim da nije samo slobodni svet taj koji je ujedinjen; ujedinjen je i neslobodni svet. Pre samo nedelju dana probudio sam se u svom rodnom gradu u Odesi od eksplozija na samo 500 metara od moje kuće. Šta je to? Iranski dron kamikaza. Dakle, to je znak. Dakle, ovo što imamo danas:je ogroman veliki rat između slobodnog sveta i neslobodnog sveta. Zato hajde da podržimo slobodan svet. Budimo jači, veći. Podržimo Zapadni Balkan. Kosovo je Evropa“, rekao je Gončarenko.

Ovaj ukrajinski poslanik je objasnio svoju podršku separatzimu Kosova time što, kako je rekao, “imamo sada borbu slobodnog demokratskog sveta na čelu sa SAD protiv totalitarizma“ koji po njemu predstavljaju Rusija, Kina i Iran.

Da načelo teriotrijalnog intergriteta nije na prvom mestu, jer primat ima borba za slobodu i demokratiju protiv totalitarnih režima, stav je i britanskog poslanika Evarda Lia (Edward Leigh).

Izražavajući “dobrodošlicu poslanici Skupštine Kosova u Skupštinu slobodnih naroda Evrope”, Edvard Li upotrebio je isto objašnjenje zbog čega se podržava separatizam Kosova: “…Sada u imamo egzistencijalnu borbu. S jedne strane, imamo slobodne nacije Zapada, na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama. Ne kritikujmo tu veliku republiku, ni zemlje Evropske unije, ni zemlje poput moje, Velike Britanije. S druge strane, imamo autoritarne režime – Rusiju, Kinu, Iran – koji sve više naduvavaju svoje mišiće”, rekao je on.

“Naravno, o ovim pitanjima možemo raspravljati tehnokratski, u smislu da li neka država može ili ne može u Evropsku uniju zbog nekih ekonomskih kriterijuma, ali suštinsko pitanje, ono o čemu se ovde radi, nije ekonomija, nije trgovina. Radi se o onome što čini Evropu, šta čini našu istoriju. Radi se o ljudskim pravima, slobodi, pravdi i demokratiji”, rekao je britanski poslanik. .

“Postoji potpuno nova uloga Saveta Evrope, potpuno nova uloga u odupiranju pretnji koje dolaze od Irana, Kine, Rusije. E sad, ne želim da se mešam u debate oko Kosova, ali sigurno ljudi imaju pravo na samoopredeljenje, a tu je i pitanje de jure /de facto nezavisnosti”, rekao je britanski poslanik Edvard Li.

Delegacija Kosova očekuje prijem u SE na proleće

Dodajmo, da su u nezvaničnim razgovorima u Savetu Evrope novinari mogli čuti da poslanici iz delegacije Skupštine Kosova očekuju prijem Kosova u ovu panevropsku organizaciju u aprilu iduće godine  - na prolećnom zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

Podsetimo, još 2012. Kosovo je otvorilo konzulat u Strazburu čiji je nezvanični zadatak da priprema prijem u Savet Evrope, najstariju panevropsku organizaciju čiji je uloga da nadzire poštovanja ljudskih prava i načela pravne države u državama članicama.

Od tada, Priština je u januaru 2016. godine prvo dobila pravo da šalje poslanika na zasedanjaa odbora u PSSE kada je reč o pitanjima koja se tiču Kosova, kao i na plenarna zasedanja. Poslanici iz Skupštine Kosova mogu da učestvuju u radu skupštinskih odobora PSSE i na plenarnim zasedanjima, ali su bez prava glasa. Plenarna zasedanja se održavaju svaka tri meseca i okupljaju poslaničke delgacije iz 46 zemalja članica. 

Kosovo je u novembru 2013. primljeno u Evropsku banku za razvoj Saveta Evrope, a u septembru 2014. postalo je član Venecijanske komisije – institucije Saveta Evrope koja se bavi nadzorom funkcionisanja pravne države u državama članicama i zemljama - kandidatima za članstvo. Kosovo od samog početka ima podršku više od dve trećine država članica SE što je dovoljno za prijem u SE.

Do sada je prijem Kosova kočila Rusija koja je u martu ove godine istovremeno izašla iz ove irganizacije i bila isključena iz nje, posle ulaska ruskih trupa u Ukrajinu i početka rata u ovoj zemlji.