Italijanski mediji o „teškoj ekonomskoj normalizaciji“ Djordje Meloni: Da li će nova vlada preuzeti od stare ministra ekonomije?

Nakon pobede na izborima 25. septembra, koalicija desnog centra sprema se da preuzme vlast u Italiji. Đorđa Meloni će morati da vodi zemlju u burnom ekonomskom kontekstu, a čini se da su brojna obećanja konzervativaca u domenu ekonomije već pala u zaborav – komentariše francuski Kurie Enternasional i prenosi pisanje italijanske štampe.

„Ne možemo sebi da priuštimo uvođenje paušalnog poreza na dohodak, i ne možemo sebi da priuštimo upotrebu novih merila za raniji odlazak u penziju. Ne želimo da strankama uskratimo njihovu legitimnu želju da ostvare ono što je obećano biračima, ali danas su energija i javne finansije vanredni frontovi na kojima se ne može trošiti“.

Ove izjave Karla Bonomija, kako je preneo liberalni dnevnik Il Foglio, odzvanjaju u ušima kao prvo „upozorenje“ industrijalaca, koje predstavlja predsednik Konfindustrije (italijanski ekvivalent udruženja poslodavaca), u vladi koja će preuzeti dužnost. Jer, kako podsećaju milanske novine, „paušalni porez i penziona reforma su dve ključne tačke u programu buduće vlade desnog centra”. Ipak, te ciljeve italijanski mediji smatraju „nerealnim u kontekstu sporog rasta i inflacije“, koji su stoga nepopustljivi u vezi sa ovim temama.

Ali o čemu tačno govorimo? Što se tiče penzija, desničarska koalicija već dugo tvrdi da želi da ispravi (ili čak ukine) reformu usvojenu 2011. godine kojom je zakonska starosna granica za odlazak u penziju podignuta na 67 godina. Što se tiče paušalnog poreza na stanovanje, prvobitno je to bio projekat kojim se predlagalo da se za sva domaćinstva postavi jedinstvena poreska stopa od 15 odsto. Projekat koji je potom u velikoj meri prerađen, ali njega su se ipak dugo zalagali konzervativci, a pre svega lider Lige Mateo Salvini.

Uoči izbora koalicija desnog centra počela je da razvodnjava svoje vino, a u svom ujedinjenom programu koji je predočen biračima, projekti paušalnog poreza i reformi sistema znatno su izmenjeni. Ili ponekad izgledaju vrlo nejasno.

To je posledica nastojanja „normalizacije” koju je sprovodila Djordja Meloni. Videvši svoju pobedu na horizontu, već pre izbora ona je napravila „prekretnicu u svojoj ekonomskoj politici koja je postala umerenija”, primećuje Linkiesta. Promena se često sastojala od „ukidanja obećanja saveznika, kao što su paušalni porez Matea Salvinija ili minimalne penzije Silvija Berluskonija od 1.000 evra“, analiziraju progresivni mediji, prema kojima su ti napori imali za cilj da umire finansijska tržišta.

Zaista, izgleda da je danas prvi cilj Đorđe Meloni da se izbegne bauk scenarija iz  2011. godine, kada je desničarska vlada na čelu sa Silviom Berluskonijem morala da podnese ostavku našavši se pod pritiskom tržišta. Imajući to na umu, liderka krajnje desničarske partije Fratelli d'Italia bori se sa prvom svojom velikom dilemom: izborom svog ministra ekonomije.

Za Domani, rimska politika se okrenula ka Fabiju Paneti, „članu izvršnog odbora Evropske centralne banke (ECB) za koga se smatra da je desni centar”, verovatno zahvaljujući njegovom institucionalnom profilu, da bi se ulilo poverenje tržištima. Problem je, navodi list levog centra, što bi Paneta „ rado ostao u Frankfurtu u sedištu ECB “, a čak i sa strateškog stanovišta, njegovo imenovanje (u vladu Italije) bi rizikovalo da „ECB bude manje osetljiva na italijansku tačku gledišta”.

Još jedno ime koje spominje rimski dnevnik, Domeniko Siniskalko, profil koji se takođe smatra „umirujućim“, ali koji ipak ima veliku manu: bio je ministar ekonomije u Berluskonijevoj vladi od 2004. do 2005. „U sećanju investitora, koji bi trebalo da kupe naš javni dug, to nije posebno miran period ”, ironično poručuje list.

Tako, paradoksalno, Domani kao mogućeg budućeg ministra privrede pominje Danijela Franka, koji je niko drugi do sadašnji nosilac te funkcije u odlazećoj vladi Marija Dragija.

To bi značilo da je Đordja Meloni izabrala ekonomski kontinuitet Meloni, što bi teško prošlo kod njenih saveznika. „Ali na kraju, zaključuju levičarski mediji, izbor Franka mogao bi da predstavlja manje zlo zato što je bolje nervirati Salvinija i Berluskonija nego finansijska tržišta.” – prenosi Kurie Enternasional.