Evropa iza kulisa pregovara o nastavku rada rusko-ukrajinskog gasovoda
Predstavnici evropskih vlada i kompanija pregovaraju sa ukrajinskim predstavnicima o tome da se isporuke ruskog gasa nastave u tranzitu preko teritorije Ukrajine, kako saznaje Blumberg
(ilustracija, gasovodna infrastruktura Ukrajine, izvor https://www.rbc.ru/business/10...)
Mada je nedavno Evropska komisija proglasila da nema nameru ni interes da produži ugovor o tranzitu ruskog zemnog gasa kroz teritoriju Ukrajine do Evrope, koji ističe krajem ove godine, iza kulisa se događa se nešto sasvim drugo. Kako tvrdi agencija Blumberg (Bloomberg), evropski predstavnici pregovaraju o tome da zadrže tranzit ali kroz ovaj rusko-ukrajinski gasovod ne bi tekao ruski nego azerbejdžanski gas.
Evropa je u poslednje dve godine velikim delom prestala da prima ruske isporuke gasa, ali nekoliko istočno-evropskih zemalja i dalje dobijaju ruski gas preko Ukrajine. Rusija tako isporučuje oko 15 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Ostale isporuke gasa Evropi idu brodovima u formi tečnog gasa (LNG). To se najviše tiče Slovačke i Austrije. Austrija tako pokriva potrebe za gasom čak više od 80 posto svojih potreba već pet meseci uzastopno.
Prvobitno se očekivalo da će se isporuke gasa sa istekom ugovora o tranzitu kroz ukrajinsku teritoriju krajem godine zaustaviti. Ali, kako saznaje Blumberg, predstavnici evropskih vlada i kompanija pregovaraju sa ukrajinskim predstavnicima o tome da se isporuke gasa nastave i narednih godina.
Jedna od alternativa o kojoj se diskutuje jeste da evropske kompanije počnu da kupuju gas iz Azerbejdžana i upute ga u ruske gasovode koji vode u Evropu. Takvo rešenje pomoglo bi Evropi da sačuva obraz i izbegne kritike vezane za kupovinu ruskog gasa kako se navodno time jačaju prihodi Moskve.
Protiv ove ideje nema ništa ni Ukrajina, koja tranzitom gasa u Evropu ostvaruje ne male prihode. Na primer 2021. taj prihod je iznosio oko milijardu dolara. Osim toga, postoje bojazni da bi nekorišćeni gasovodi mogli da postanu vojni cilj ili da propadanjem izazovu kasnije skupe opravke.
"Ukrajina ima neverovatno razvijenu infrastrukturu tranzitnog i skladišnog gasa koja bi trebalo da bude upotrebljavana jer donosi velike koristi", izjavio je Blumbergu Oleksij Černišov, generalni direktor ukrajinskog državnog preduzeća "Naftogaz". Istovremeno, on je isključio svaku saradnju s ruskim državnim "Naftogazom" i dodao da bi "uvoz gasa iz Azerbejdžana mogao imati budućnost".
Plan za korišćenje azerbejdžanskog gasa teorijski bi mogao biti povoljan za Rusiju, ukoliko bi se sporazum postavio kao razmena koja bi joj omogućila da pošalje svoj gas na neka druga tržišta. Rusija nastoji da nađe dovoljno novih kupaca za svoj gas jer je njena infrastruktura postavljena, pre svega, za snabdevanje Evrope. Gasovod u izgradnji "Snaga Sibira 2", koji bi mogao da šalje gas u Kinu, ali zasad teško idu pregovori s Pekingom oko toga.
Prema izvorima Blumberga, razgovori o nastavljanju tranzita sa uključivanjem Azerbejdžana još su u ranoj fazi, a odluke o tome treba da bude donete do kraja ove godine, kada ističe dosadašnji ugovor. Mnogo toga još mora da se rešava, a rešenja mogu zavisiti od razvoja rata u Ukrajini, koji je poremetio ekonomske tokove i veze.
