BELA KUGA U GRČKOJ

Atinske agencije za prodaju i iznajmljivanje nekretnina kažu da je povećana potražnja za stanovima, a da raspoloživih stanova ima sve manje i da su stanarine i kupovne cene sve veće. Grčke vlasti su za to, pre svega, optužile Kineze, objašnjavajući da ovi kupuju previše stanova u Atini. Potom su morali da priznaju da je manjak stanova uzrokovan sve većim ulaganjima bogatih grčki građana u Airbnb biznis, uglavnom neprijavljenim kao poslovna aktivnost, pa su obećali da će se zakonski boriti protiv toga. Međutim, agencije za nekretnine ukazuju na jedan zanemaren, ali vrlo rasprostranjen fenomen - razvode brakova. Naime, sve više grčkih građana se razvodi i za sebe traže drugi smeštaj, stvarajući tako jednočlanu porodicu u jednom stanu, a time i manjak stambenog prostora. Prema podacima, pored jednočlanih porodica, povećao se i broj dvočlanih porodica - bračnih parova bez dece.

Nezaposlenost mladih u Grčkoj je 25 odsto, a oni koji nisu emigrirali, zbog niskih plata, često ne mogu da pristupe tržištu nekretnina i ostaju da žive kod roditelja

Najmanji broj rođenih u poslednjih 93 godine

U 2022/23. godini, Grčka je zabeležila najmanji broj rođenih u poslednje 93 godine. Ekonomska kriza koja je dovela do godina štednje i emigracije, promenila je stavove među mladima. Dok se veći deo Evrope bori sa padom nataliteta za koji stručnjaci kažu da ugrožava dugoročno ekonomsko blagostanje, Grčka je oštar primer koliko će biti teško preokrenuti trend.

"Ako bih vam rekla da bilo koji ministar, u bilo kom ministarstvu, može da preokrene trend, to bi bila laž", izjavila je Sofija Zaharaki, grčka ministarka za socijalnu koheziju i porodična pitanja, "Ipak, moramo nastaviti da pokušavamo."

Plan Micotakisove vlade uključuje novčane naknade za porodice i finansijske podsticaje za potpomognutu reprodukciju, naknadu za rođenje i poreske olakšice na stvari za bebe i produživanje porodiljske naknade za privatni sektor. Grčka država za prvo novorođenče daje jednokratnu pomoć od 2 400 evra, za drugo dete 2 700 evra, za treće 3 000 evra, a potom za svako naredno 3 500 evra. Međutim, tridesetogodišnjaci koji zarađuju hiljadu evra mesečno smatraju da političari, dajući jednokratnu pomoć, ne žele da rešavaju prave ekonomske probleme.

Obim i sadržina vladinog plana još uvek nisu jasno objašnjeni, ali poslednjih decenija, slične mere u drugim zemljama EU, nisu dale ikakve rezultate. Širom EU, uključujući Francusku, Italiju, Norvešku i Španiju, vlade su potrošile milijarde evra na mere poboljšanja nataliteta, bez ikakvog uspeha. Zato, demografi ne očekuju ništa posebno u Grčkoj. Čak i oni koji stoje iza vladinih planova sumnjaju u njihovu izvodljivost i efikasnost.

Stopa fertiliteta u Grčkoj je jedna od najnižih u Evropi i u nekim selima godinama nije zabeležen nijedno novorođenče. Iako se grčka ekonomija oporavila poslednjih godina, pad nataliteta je, prema rečima premijera Kirijakosa Micotakisa, "nacionalna pretnja" i "tempirana bomba" za penzije. Kostis Hadžidakis, ministar finansija, smatra da je pad nataliteta jedan od najozbiljnijih problema sa kojima se suočava ne samo Grčka, već i u EU u celini.

U Grčkoj, svaka treća osoba ima više od 60 godina

Seniori, brakovi bez dece, razvodi, male plate, emigracija...

Pre samo nekoliko godina, u jeku dužničke krize, nezaposlenost mladih bila je preko 60 odsto, da bi se danas spustila na 25 odsto, isto kao i u Francuskoj. Stotine hiljada mladih Grka potražili su sreću u drugim evropskim i vanevropskim zemljama, a većina više ne želi da se vrati u otadžbinu. Oni koji su ostali u zemlji, često ne mogu da pristupe tržištu nekretnina zbog niskih plata, inflacije i rastućih zakupnina. Mnogi od njih, već u tridesetim godinama, i dalje žive sa roditeljima, a većina onih koji su napustili roditeljski dom moraju za stanarinu da izdvajaju skoro polovinu svog prihoda.

U isto vreme, migranti, koji su mogli da odigraju važnu ulogu u društvu sa velikim demografskim problemom kao što je Grčka, takođe odlaze. Većinom Albanci, oni sve više napuštaju Grčku, tražeći bolje plaćene poslove u Italiji i Engleskoj.

Sa druge strane, grčko društvo stari i doživljava velike promene u svojim strukturalnim karakteristikama, što je pokazao popis stanovništva iz 2021. godine. Grčko stanovništvo od skoro 10,5 miliona, smanjilo se za tri i po odsto u odnosu na period pre deset godina.

Broj osoba starijih od 80 godina u stalnom je porastu i njih je za trećinu više, u poređenju sa podacima prethodnog popisa. Svaka treća osoba u zemlji ima više od 60 godina, dok se broj dece do 9 godina, smanjio skoro za 20 odsto u odnosu na prethodni popis. Razvodi su u porastu, a broj domaćinstava sa jednom osobom se povećava i predstavlja trećinu popisanih domaćinstava (1,40 miliona). Sve u svemu, 60 odsto grčkih domaćinstava trenutno se sastoji od jedne ili dve osobe.

"Mnogo smo stariji kao populacija, živimo mnogo duže, manje se venčavamo, a više se razvodimo, imamo manje dece i zbog toga se značajno promenio sastav porodica", objasnio je Viron Kocamanis, profesor demografije, u svom istraživanju o uticaju demografskih kretanja na porodično okruženje.

U analizi prilika u Grčkoj, on ukazuje da je pre sto godina postotak žena koje se nisu udale do pedesete godine života bio 12, a da je udvostručen među ženama rođenim 80-ih godina. Svaki treći brak se završava razvodom, a povećava se broj vanbračnih rađanja, što dovodi do porasta porodica sa jednim roditeljem. Žene rođene u međuratnom periodu imale su između 2,3 i 2,5 dece, dok one rođene 80-ih godin imaju u proseku 1,45 i to u srazmerno kasnim godinama, posle 31, a četvrtina uopšte neće imati decu.

EU rešenje za stare i penzionere – eutanazija

U prošlom veku došlo je do značajnog poboljšanja očekivanog životnog veka, u početku posledica pada mortaliteta odojčadi i dece, skoro u potpunosti je bio posledica smanjenja mortaliteta u starijim starosnim grupama poslednjih decenija. Procene govore da će do sredine stoleća prosečan životni vek žena biti 90 godina, a oko 85 godina za muškarce. "Država će biti pozvana da zadovolji potrebe starijih, jer bliska porodica za mnoge neće postojati, a penzije starijih neće moći da pokriju njihove povećane potrebe", zaključuje Viron Kocamanis svoju analizu.

Kocamanisov zaključak da će država pokrivati troškovi starih nije verovatna, jer je Evropska unija počela da donosi zakone o progresivnom produživanju radnog veka do 75. godine života. U isto vreme, donose se zakoni o asistiranom samoubistvu za odrasle u završnim stadijumima smrtonosnih bolesti, ali i o eutanaziji osoba u vegetatitvnom stanju, sa teškim neurodegenerativnim poremećajima, onih koji žive u neprekidnim bolovima... Zakone su usvojili Velika Britanija, Švajcarska, Belgija, Holandija, a Francuska je na pragu usvajanja zakona koji ima vrlo maglovite granice koje mogu da se tumače na različite načine.

Za razliku od anglosaksonskih i zemalja severne Evrope, Grčka će, u usvajanju zakona o eutanaziji, verovatno biti među zadnjima zbog svoje mediteranske tradicije da je porodična dužnost brinuti se o bolesnim i umirućim članovima. Takođe, zbog pravoslavnog nasleđa, Grci vrlo teško prihvataju i kremaciju umrlih. Atina je posle puno procedura otvorila jedan krematorijum, dok je u Solunu ideja odbačena. Međutim, kako zemlje Evropske unije više nisu suverene, zakoni doneseni u Briselu su izvršni i iznad lokalnih zakona i ustava.