Šta je pokazala francuska afera seksualnog nasilja “Peliko“: Porno-industrija jača od države?

Dominik Peliko, osuđen je 19. decembra na 20 godina zatvora jer je tokom devet godina (od 2011. do 2020. godine) drogirao svoju tadašnju suprugu Žizel Peliko, stavljajući joj bez njenog znanja opijate u piće i, dok je bila u besvesnom stanju, silovao je i podvodio je drugim muškarcima koji su činili to isto.

Ukupno 50 muškaraca, koji su učestvivali u silovanju Žizel Peliko, osuđeno je na kazne od tri godine zatvora, od kojih su dve uslovne, do petnaest godina zatvora što je u nekim slučajevima manje nego što je tražilo tužilaštvo.

Iako je nekoliko osuđenih najavilo da će se žaliti, što znači da je moguć i drugi proces, Žizel Peliko (71) okončala je svoju četvorogodišnju borbu, koja je počela u novembru 2020, kada ju je policajac obavestio o tome šta joj se dešavalo i ko je zapravo njen muž sa kojim je imala troje već odrasle dece.

“Najhrabrija žena na svetu“

Policija je povela istragu zbog toga što je Dominik Peliko bio priveden 2020. godine u jednom trgovinskom centru jer je pokušavao da snimi tri žene ispod njihovih suknji. On je iz istog razloga bio privođen 2010. godine i prošao s kaznom od 100 evra, a da pri tom njegova supruga nikada ništa nije saznala o tome. U drugom slučaju 2020. godine, međutim, povedena je istraga i ubrzo je zaplenjeno na desetine hiljada snimaka i fotografija Dominika Pelikoa. 

Žizel Peliko postala je heroina žena čitavog sveta jer je odmah na početku procesa donela nesvakidašnju odluku – da za javnost budu otvorena sva suđenja i saslušanja svedoka, pa čak i gledanje užasnih videosnimaka koje je njen perverzni tadašnji muž sistematski pravio, a policija zaplenila.

“Govorim za sve žene koje su drogirane, a da to ne znaju i možda nikad neće ni znati… govorim da više nikada jedna žena ne bi bila žrtva podređivanja (podmetanjem opijata)“.

Izuzetna hrabrost Žizele Peliko fascinirala je svetsku javnost.

Novinari iz celog sveta – njih skoro 200 - došli su u Avinjon da izveštavaju o procesu i preneli poruku Žizel Peliko da “strah treba da promeni stranu“. Za britanski tabloid Dejli Miror, Žizel Peliko je „najhrabrija žena na svetu“.  Za Njujork tajms Žizel Peliko je „feministička heroina“, a za BBC ona jedna od 100 najuticajnijih žena godine.

Očigledno izmenila se i Francuska i svet posle procesa Peliko. Žizel Peliko je otvorila je vrata koja teško da će neko u budućnosti moći opet da zatvori, poručivši da žrtva može i treba da javno govori i da će tako “strah promeniti stranu“.

Neposredno nakon objavljivanja presuda, Žizel Peliko se obratila publici i novinarima iz celog sveta. Rekla je da se nada „budućnosti u kojoj svi, žene i muškarci, mogu da žive (…) sa poštovanjem jedni za druge“.

Uticaj pornografske anti-kulture

Ovaj slučaj otvorio je više pitanja, ne samo u Francuskoj: kakav je naš mentalitet, kakvo smo mi društvo? Kako je moguće da pornografija do te mere određuje anti-kulturu nasilja ?

O mentalitetu govori, na primer, u najmanju ruku problematična izjava za BBC Luja Bonea gradonačelnika Mazana, gradića u kome je porodica Peliko živela, a kojeg je iznenadio svetski publicitet suđenja u Avinjonu: "Na kraju krajeva, niko nije mrtav", rekao je on.

Taj isti mentalitet dobro je ilustrovao jedan od optuženih za saučesništvo u silovanju kada je rekao pravdajući se:

“To je njegova žena – on radi sa njom šta hoće. Dao ju je meni“.

Godinama, niko od optuženih nije smatrao za shodno da prijavi Pelikoa policiji. Za sve njih je silovanje žene u nesvesnom stanju bilo normalno jer su to isto već mnogo puta videli na pornografskim snimcima koje su – po sopstvenim iskazima -  redovno “konzumirali“.  

Većina onih koji su silovali Dominik Peliko javljajući se na oglas preko interneta - nikada nisu bili osuđivani.

Mnogi su posećivali forume na kojima su ljudi pričali o najboljem metodu da se drogira žena, a da toga nije svesna. Mnogi od ovih muškaraca su očevi porodica.

I države zarađuju od pornografije

Ovo suđenje je pokazalo uočljiv nedostatak seksualnog obrazovanja silovatelja jer su se “obrazovali“ gledajući upravo pornografske filmove koji stvaraju predstavu da je seksulanost zapravo nasilje i da muškarcu pripada uloga da podredi partnera u seksualnom i svakom drugom pogledu.  

Francuski Savet za ravnopravnost žena i muškaraca objavio važan članak koji otkriva da je 90% pornografskog sadržaja nasilno.

Anne-Lise Rias, predsednica jedne feminističke organizacije objasnila je to ovako za lokalni Radio France Bleu (javni servis):

„Mimo presude, centralno je pitanje pornografije. Kao asocijacija, ono što čekamo jeste da se podigne svest društva, a posebno po pitanju pornografije koja uništava adolescente, šta to znači “da“, a šta to znači “ne“ u našim privatnim životima sa našim partnerima, u našim porodicama, trpimo posledice jer je to nasilje“.

Zašto društvo ne posvećuje pažnju činjenici da se adolescenti – dakle u uzrastu između dečjeg i odraslog doba – bukvalno psihički obogaljuju postajući zavisnici od pornografskih sadržaja do kojih se lako dolazi i koji im stvaraju predstavu da je seksulanost zapravo nasilje i dominacija i da je to – normalno?

Kome je u interesu da se pornografija normalizuje? Naravno, mafijama i organizovanom kriminalu kojima donosi kolosalnu dobit.

Zašto države ne mogu da izađu na kraj sa “porno-industrijom“ koja je, logično, vezana za “industriju“ trgovine ljudima, decom, organima, drogom?

Bar mali deo odgovora na ovo pitanje svkako daje današnji ne samo evropski već i svetski kontekst: živimo u društvu u kome je kriminalna ekonomija postala nezvanični partner legalne ekonomije.

Treba se setiti da je Služba ujedinjenih nacija za borbu protiv kriminala i droge izvestila krajem 2009. da je novac narko-mafije spasao najveće zapadne banke od bankrota jer im je ponestao “keš“ zbog finansijske krize. Jedini gotov novac mogla je da investira mafija i banke su tada “oprale“ 352 milijarde mafijaških dolara. Mafija je spasila banke i posledično one koji od njih zavise – a to su države. https://www.theguardian.com/global/2009/dec/13/drug-money-banks-saved-un-cfief-claims

Osim toga agencija EU za statistike Eurostat je 2014. godine preporučila svim zemljama članicama da u BDP uračunaju i bogatstvo stečeno od ilegalnih delatnosti što su države EU prihvatile https://ec.europa.eu/eurostat/documents/24987/6642470/FAQ-NA-1.pdf

Dakle, pošto su prihodi od pornografije kolosalni i ulaze u BDP (ukupni društveni proizvod) zašto bi se države upinjale da iskorene tu „granu ekonomije“.

Apel države farmaceutskoj industriji

Dan nakon presude na suđenju u Avinjonu, Nacionalna agencija za bezbednost lekova (ANSM) zatražila je da od januara 2025. od „laboratorija koje imaju dozvolu za stavljanje u promet anksiolitika (AMM)” da uvedu mere za „ograničavanje zloupotrebe” lekova kao što su antidepresivi, antihistaminici ili benzodiazepini. Agencija preporučuje da se promeni izgled anksiolitika dodavanjem boja, prepoznatljivog ukusa ili mirisa ili čak neobične teksture kako bi potencijalne žrtve mogle da uoče moguće podmetanje.

Štednja važnija od pravde

Postavilo se i pitanje pravosudnog tretmana – da li pravosuđe tretira silovanje – kao neku vrstu low cost prestupa, kako to tvrde feministička udruženja ali i neki pravnici.

Bendžamin Fjorini, profesor prava na Univerzitetu Pariz 8, postavio je pitanje kako to da se za tako ozbiljan slučaj kao što je silovanje čija je žrtva Žizel Peliko sudilo u lokalnom krivičnom sudu (pet sudija), a ne u sudu na višem nivou koji pored tri sudije uključuje i porotu ? https://www.actu-juridique.fr/droit-penal/violences-sexuelles/affaire-mazan-le-crime-de-viol-doit-etre-juge-en-cour-dassises/

Fiorini podseća na slučajeve iz prošlosti: lekara optuženog za 300 silovanja i seksualnih napada na svoje maloletne pacijente, ili na francusku aferu Bukake, slučaj silovanja i trgovine ljudima u svrhu pornografije, koji su bili u nadležnosti visoke sudske instance - porotničkog suda.  

Fiorini objašnjava da u jednom segmentu francuskog pravosuđu postoji nasleđe iz doba Revolucije: najteže prekršaje, odnosno zločine, sude porotnički sudovi.

Zašto onda nema porote u slučaju Peliko ?

Prosto zato što je od 1. januara 2023. stupio na snagu zakon kojim su niži sudovi jedini nadležni da sude punoletnim nepovratnicima u prvom stepenu optuženim za krivična dela kažnjiva od petnaest ili dvadeset godina krivičnog zatvora, objašnjava profesor Fiorini. Po tom zakonu porotnički sudovi postaju nadležni ako je izrečena kazna veća od 20 godina.

Ova reforma je rezultat politike državne štednje: ušteda novca koji bi morao da bude isplaćen porotnicima na ime naknade i ubrzavanje sudskih procesa kako bi se što pre likvidirali nagomilani slučajevi …

“U teoriji, porotnički sudovi ostaju nadležni da sude za silovanja praćena određenim otežavajućim okolnostima, za koje je predviđena kazna više od dvadeset godina krivičnog zatvora (rasistički ili seksistički komentari, mučenje ili varvarska dela, itd.). Na terenu, u praksi, resorni krivični sudovi sude za ogromnu većinu silovanja (oko 88% presuda) za ova krivična dela generalno kažnjiva kaznom zatvora od petnaest ili dvadeset godina“.

Ipak da bi se išlo brže i naročito da bi rad sudova bio jeftiniji u novoj sudskoj praksi silovanje se nedovoljno precizno definiše.

“Pojavila se nova sudska praksa /…/ nazvana sudska kriminalizacija, koja se sastoji od „zaboravljanja“ postojanja otežavajućih okolnosti u nadi da će predmeti biti brže suđeni u lokalnim krivičnim sudovima“, tvrdi Fiorini.

Po njemu, afera Peliko ilustruje ovo stanje stvari jer otežavajuća okolnost da je žrtva mučena nije zadržana uprkos video snimcima koji prikazuju scene seksualnog nasilja nad Žizel Peliko /…/.

Zbog toga većina feminističkih grupa tvrdi da su resorni krivični sudovi pretvorili silovanje u „drugorazredni zločin“, prinuđeni da se povinuju, kako izgleda, načelu štednje više nego načelu pravde.