Prevedeni delovi: "Masakr u Srebrenici"
Font sizeEdvard S. Herman
|
Masakr u Srebrenici: dokazi, kontekst, politika (1) Trebalo je da bude i mora biti, više ravnoteže u predstavljanju onoga što se stvarno dogodilo u Srebrenici i u čitavoj bivšoj Jugoslaviji - ako želimo da učimo iz svojih iskustava, piše u predgovoru knjige Masakr u Srebrenici: dokazi, kontekst, politika |
|
Razumevanje masakra u Srebrenici (2) Verujemo da inflacija brojeva i publicitet koji je dat Srebreničkom masakru kao i izbegavanje konteksta i zanemarivanje ubilačkih akcija drugih strana u bosanskom sukobu počiva na političkim interesima, piše profesor Edvard S. Herman u predgovoru knjige "Masakr u Srebrenici: dokazi, kontekst, politika" |
|
Srbija – meta velikih sila u balkanskom ratu (3) Od velikog je značaja da se objasni naizgled neobjašnjivo povlačenje 28. divizije iz Srebrenice – ostavili su žene i decu na brigu Armiji bosanskih Srba! – i vrlo efikasna kampanja protiv Srba da se podupre optužba za „genocid“, “, ukazuje Edvard Herman u prvom poglavlju knjige „Masakr u Srebrenici: dokazi, kontekst, politika“ (The Srebrenica Massacre: Evidence, Context, Politics) |
|
Uvod u osvajanje Srebrenice (4) Zauzimajući se za strane u konfliktu, Amerika je izbegavala ulogu poštenog sudije i potkopavala tri dogovora o prekidu rata postignuta pod pokroviteljstvom UN i Evropske unije koji su mogli pomoći da se rat potpuno izbegne u martu 1992. (Lisabonski plan) ili da se prekine krajem 1992. ili 1993. (Vens-Ovenov i Oven-Stoltenbergov plan) |
|
Pospešivanje mržnje i nasilja širom bivše Jugoslavije (5) Razumevanje događaja koji okružuju Srebrenicu može da pomogne da se utvrdi hoće li Srbi nastaviti da budu izloženi silini napada za krivicu za tragični sukob koji se desio kada su velike sile – Evropska unija, Amerika i UN - ohrabrile raspad Jugoslavije, piše Edvard Herman u knjizi "Masakr u Srebrenici", u Poglavlju 10 pod naslovom Pregled i zaključci |
