Antropolog Emanuel Tod za Corriere della sera: „Nisam proruski orijentisan, ali ako Ukrajina izgubi rat, Evropa će pobediti“

Povodom italijanskog izdanja kontroverzne knjige francuskog antropologa Emanuela Toda “Poraz Zapada“ italijanski dnevnik Corriere della sera objavio je ovih dana sa njim intervju:

Profesore Tod, u Francuskoj je pisano da vi svoje snove želite da „predstavite kao stvarnost“ i da to što govorite nema naučnu osnovu. Šta na to odgovarate ?

„Nije važno da se zna šta francuska štampa piše o meni, već da se znaju činjenice koje sadašnja zbivanja otkrivaju. Činjenica je da SAD nisu uspele da proizvedu vojnu opremu koja je potrebna Ukrajincima, jer je činjenica da je moć njihove industrije iscrpljena finansijalizacijom. Činjenica je da je ukrajinska vojska u povlačenju i činjenica je da se bori da regrutuje vojnike. Činjenica je da su zapadne ekonomske sankcije nanele više štete evropskoj ekonomiji nego ruskoj, a činjenica je i da je politička stabilnost Francuske danas više ugrožena nego politička stabilnost Rusije. Ruska privreda mogla je da se restrukturira zbog činjenice da ova zemlja proizvodi više inženjera od Sjedinjenih Država i zbog činjenice da su zemlje koje nisu saveznici ili podanici SAD nastavile da trguju sa Rusijom. Komentari velikog dela francuske štampe o mojim snovima — Le Monde, Liberation, L’Express itd. — sugerišu da oni žive u snovima. Uspeh moje knjige u Francuskoj takođe ukazuje na činjenicu da Francuzi ovu štampu ne shvataju uvek ozbiljno“. 

Vaša knjiga je zasnovana na  teorijama o nihilizmu i verskoj dekadenciji u Evropi. Možete li nam objasnite značenje toga ?

„Nestali su poslednji tragovi društvenog i moralnog sistema koji imaju versku osnovu. Došlo je do nultog stanja religije. Odsustvo verovanja, normi i običaja verskog karaktera ili porekla, međutim, ostavljaju u teskobi  čoveka koji je smrtan i ne zna šta radi na zemlji. Najbanalnija reakcija na ovu prazninu je oboženje praznine: nihilizam koji dovodi do poriva za uništavanjem stvari, ljudi i stvarnosti. Centralni simptom ovoga za mene je transrodna ideologija koja navodi naše više srednje klase da žele da poveruju da muškarac može postati žena, a žena muškarac. Ovo je lažna izjava. Biologija genetskog koda nam govori da je to nemoguće. Ovde govorim kao antropolog, kao naučnik, a ne kao moralista. Moramo zaštititi pojedince koji misle da su različitog pola od svog. Što se tiče LGB dela LGBT ideologije (lezbejstvo, muška homoseksualnost i biseksualnost), to su seksualne preferencije koje imaju moj blagoslov. Takođe je iznenađujuće ali značajno da su, prihvatajući nefleksibilnost genetskog koda, nauka i crkva danas na istoj strani. Protiv nihilističke afirmacije lažnog“. 

Vi tvrdite da je Evropa prebacila Sjedinjenim Državama ulogu da predstavljaju Zapad i da sada za to plaća posledice. Kako mislite da se ovaj trend može promeniti?

„U ovom trenutku ne možemo ništa da uradimo. Počeo je rat. Ishod ovog rata će odlučiti o sudbini Evrope. Ako bi Rusija bila poražena u Ukrajini, evropsko potčinjavanje Amerikancima bi se produžilo za jedan vek. Ako, kako verujem, SAD budu poražene, NATO će se raspasti i Evropa će ostati slobodna.

Još važnije od ruske pobede biće zaustavljanje ruske vojske na Dnjepru i nespremnost Putinovog režima da vojno napadne zapadnu Evropu. Sa 144 miliona stanovnika, sve manjim brojem stanovnika i 17 miliona kvadratnih kilometara, ruska država se već bori da zauzima svoju sopstvenu teritoriju. Rusija neće imati ni sredstava ni želje da se širi kada se granice predkomunističke Rusije ponovo uspostave. Zapadnorusofobična histerija, koja mašta o želji za ruskom ekspanzijom u Evropi, za ozbiljnog istoričara je prosto smešna.

Psihološki šok koji čeka Evropljane biće da shvate da NATO ne postoji da bi nas štitio već da bi nas kontrolisao“.

Da li mislite da je Evropa poslednji korak ka ovoj podređenosti učinila tokom sukoba na Balkanu, a posebno oko pitanja Kosova?
„Ne, sve je počelo u Ukrajini. Tokom rata u Iraku, posle Kosova, Putin, Šreder i Širak su održavali i zajedničke konferencije za štampu. Ovo je uplašilo Vašington. Činilo se da bi Amerika mogla da bude proterana sa evropskog kontinenta. Odvajanje Rusije od Nemačke je stoga postalo prioritet američkih stratega. Tome je poslužilo pogoršanje situacije u Ukrajini. Prisiljavanje Rusa da krenu u rat kako bi sprečili de fakto integraciju Ukrajine u NATO u početku je bio veliki diplomatski uspeh za Vašington. Ratni šok paralisao je Nemačku i dozvolio Amerikancima da, u opštoj konfuziji, dignu u vazduh gasovod Severni tok, simbol ekonomskog sporazuma između Nemačke i Rusije. Očigledno je da će se u drugoj fazi, koja je faza američkog poraza, raspršiti američka kontrola nad Evropom. Nemačka i Rusija će se ponovo naći. Ovaj sukob je u izvesnom smislu veštački. Ono što je prirodno, u sve starijoj Evropi sa niskim priraštajem stanovništva, to je komplementarnost između nemačke industrije i ruskih energetskih i mineralnih resursa.

Zašto zauzimate proruski stav po pitanju rata u Ukrajini i zašto smatrate ovaj sukob kao primer kraja Zapada?
„Želim da razumem zašto smo mi zapadnjaci izazvali ovaj rat i izgubili ga, a ovim porazom izgubili smo i kontrolu nad svetom. Nisam proruski orijentisan. Ali čitam tekstove Putina i Lavrova i mislim da razumem njihove ciljeve i njihovu logiku. Da su naši lideri ozbiljnije shvatili istraživače poput mene i nekih drugih, ne bi nas doveli u ovakvu katastrofu. Inteligentni putinofob bi mogao da iskoristi moju knjigu da se bori protiv Rusije. S druge strane, kada novine poput Monda kriju od svojih čitalaca ekonomski i društveni oporavak Rusije – od francuske elite – kao što su to činile, one dezinformišu naše lidere o ruskoj stabilnosti i moći i služe Putinu.

Uvodite koncepte „liberalne oligarhije“ za mnoge evropske države i „autoritarne demokratije“ za Rusiju. U kom sistemu biste radije živeli?
„Liberalna oligarhija za mene ne predstavlja praktičan problem. Ne zaboravite da sam rođen u francuskom intelektualnom establišmentu. Moj deda Pol Nizan je pre rata objavljivao sa Galimarom i imao je Rejmonda Arona za kuma. Njegova žena, moja baka Henriette, bila je rođaka Kloda Levi-Strosa. Moj otac Olivije Tod je bio sjajan novinar za Nouvel Observateur. Ja sam u suštini samo disidentski član intelektualne oligarhije. Štaviše, strastveno volim svoju zemlju, Francusku, i živeću ovde sve dok režim ne postane fašistički ili rasistički, i dok ne moram da postanem politička izbeglica. Ako bih postao politički izbeglica, ne bih išao u SAD kao što je to bila tradicija u mojoj porodici, jer se SAD spuštaju u nešto gore od liberalne oligarhije, spuštaju se u nihilizam. Varvarstvo mi nije po ukusu, previše sam kulturni konformista, previše učtiv kako se kaže na francuskom. Mislim da bih otišao u Italiju, jer je tamo sve lepo, ili u Švajcarsku jer deo zemlje govori francuski. Šta bih ja radio u Rusiji?

Izvor: https://corrieredibologna.corriere.it/notizie/cultura-e-tempo-libero/24_ottobre_07/l-antropologo-emmanuel-todd-se-l-ucraina-perde-la-guerra-a-vincere-e-l-europa-ba506b61-22dc-4fb2-b9c5-9445461e7xlk.shtml