Ruski mediji povodom isporučivanja zapadnih raketa dugog dometa Ukrajini: “najgore je neizbežno”

Zvanični moskovski komentatori su uvereni da je Zapad – nezvanično – već dao zeleno svetlo da njegovim raketama dugog dometa bude gađana ruska teritorija. Osuđujući „eskalaciju“, oni su zabrinuti zbog toga što će Kijevu biti isporučeno novo, posebno sofisticirano oružje - prenosi u pregledu medija pariski Kurie enternasional :

Nezvanično odobrenje za napad na Moskvu?

Ukrajinske vlasti su željno iščekivale posetu Kijevu američkog državnog sekretara Antonija Blinkena i britanskog ministra spoljnih poslova Dejvida Lamija 11. Septembra. Dva glavna saveznika Ukrajine najavila su ogromnu vojnu i logističku pomoć – procenjenu na više od 1,5 milijardi dolara – ali nisu „razjasnila zapadnu poziciju u pogledu mogućnosti Ukrajine da udari na vojna postrojenja unutar ruske teritorije“, primećuje američki istraživački centar za ratne studije Institute for the Study of War koji citiraju kijevske onlajn novine Ukrainska pravda https://www.pravda.com.ua/rus/news/2024/09/12/7474646/. Bar ne javno.

Ukrajinci su sve uporniji. Zahtevaju saglasnost Zapada da upotrebe njegove rakete protiv vojnih ciljeva na ruskoj teritoriji – posebno protiv mesta sa kojih potiču vazdušni napadi neprijatelja. U članku o kojem se mnogo diskutovalo i na ukrajinskoj i na ruskoj strani. Britanski dnevnik Gardian https://www.theguardian.com/world/2024/sep/11/blinken-hints-us-will-lift-restrictions-on-ukraine-using-long-range-arms-in-russia

sugeriše da bi ovo zeleno svetlo mogli nezvanično da daju London i Vašington, kako ne bi izazvali talase ili izazvali vojnu eskalaciju kojih se tako plaše pojedine zapadne zemlje.

Ovlašćenje već dato?

Mnogi ruski posmatrači preko zvaničnih medija ocenjuju da je ovo   ovlašćenje očigledno već odavno dato Kijevu.

 „Od početka rata, kolektivni Zapad je išao putem postepene eskalacije, uglavnom iz političke nužde“, analizira uticajni vojni kanal Ribar na Telegramu https://t.me/rybar/63424

 „Zbog toga sponzori Kijeva do sada nisu javno dali zeleno svetlo za korišćenje isporučenog oružja bez ograničenja, iako ih ništa nije sprečavalo u tome od 2022. godine“, nastavlja Ribar. Ovaj kanal podseća da ukrajinske oružane snage već nekoliko meseci koriste rakete „storm shadov“, ATACMS i „himars“ za napade na republiku Donbas, Krim, kao i na regione Herson i Zaporožje.

„Prema ruskom zakonodavstvu, ovi ruski regioni se ne razlikuju od drugih, kojih neki ljudi ponekad zaborave da se sete“, piše Ribar, podsećajući da su ove teritorije sukcesivno pripojene Ruskoj Federaciji nakon referenduma sa spornim legitimitetom.

Ali ako bi se ovo oružje upotrebilo protiv teritorija koje se nazivaju „stara Rusija“ (pre aneksije), nekoliko gradova bi se moglo naći u njihovom radijusu delovanja, podseća nezavisni kanal Možem Objasnit (MO, „možemo da objasnimo“ ) na Telegramu: Brjansk, Voronjež i Rostov na Donu, na primer, iako bi prioritetni ciljevi mogli biti vojni aerodromi u pograničnim regionima sa kojih bombarderi trenutno poleću.

Kako će odgovoriti Rusi?

Što se tiče „storm shadov“ (ili „skalpa“ u francuskoj verziji) i ATACMS-a čiji je domet delovanja nekih 300 kilometara, ruski vojni stručnjaci tvrde da je ruska protivvazdušna odbrana u potpunosti sposobna da ih obori dok sa svoje strane Ukrajinci kažu da su zadovoljni njihovom efikasnošću i da ih zato zahtevaju više.

Za stručnjaka Aleksandra Zimovskog, koga je intervjuisao popularni dnevnik Moskovski komsomolac https://www.mk.ru/politics/2024/09/12/nazvany-rossiyskie-goroda-nakhodyashhiesya-v-zone-porazheniya-peredannykh-kievu-raket-jassm.html, pravi izazov za ruske snage biće izlazak na scenu – koji se smatra neizbežnim – još jedne rakete: američke AGM-158 JASSM. Lansirana iz F-16, u svojoj najnaprednijoj verziji ona može da pogodi ciljeve udaljene 1.000 kilometara, objašnjava on.

„U ovom scenariju, zona potencijalnog cilja je značajno proširena, uključujući gradove Moskvu, Nižnji Novgorod, Penzu i Volgograd“, zaključuje on.