Mediji o atentatu na Donalda Trampa: podignuta pesnica, krvavo lice, podeljena Amerika…

Donald Tramp, krvavog lica sa podignutom pesnicom, koji poziva svoje simpatizere da se bore, dok ga pripadnici obezbeđenja iznose sa bine a u pozadini se vijori američka zastava: ovu već istorijsku scenu ovekovečio je u subotu uveče (po lokalnom vremenu) Evan Vuči, fotoreporter agencije AP. Savršena scenografija, koju je Vuči uhvatio u deliću sekunde sugeriše da je žrtva u isto vreme i heroj.

Ona rezimira ne samo atentat na Donalda Trampa, bivšeg američkog predsednika i predsedničkog kandidata, već i dramu kroz koju prolaze Sjedinjene Američke Države, sve dublje podeljene sa sve agresivnijom političkom retorikom…

Pucnjava na predizbornom mitingu

U subotu 13. jula Donald Tramp je upravo počeo svoj predizborni govor u Batleru, u zapadnoj Pensilvaniji, kada je nekoliko pucnjeva odjeknulo oko 18 časova i 15 minuta.  

Bivši predsednik, koji nosi crveni kačket MAGA, iznenada stavlja ruku na desno uho, deluje iznenađeno, dok agenti službe obezbeđenja jure ka njemu. Čuju se pucnji, Tramp je na zemlji, zaštićen telima svojih telohranitelja.

Na snimku objavljenom na društvenoj mreži Tiktok, vidimo kako dvojica snajperista sa jednog krova pucaju na napadača koji se nalazi na drugom krovu.

Gomila vrišti. Svi se bacaju na zemlju. Nastaje opšta panika.

Jedan od pripadnika obaveštajne službe kaže da je ubica likvidiran.

Telohranitelji hoće što pre da ga iznesu sa bine, ali Tramp se odupire i ponavlja da hoće da nađe svoje cipele. Raščupan, krvavog desnog uha, stoji i prkosno podiže pesnicu. Nakon zaprepašćenja, masa se pridiže, podiže pesnice i skandira „SAD! SAD!"

Kada su pucnji prestali da odjekuju, Trampovi telohranitelji iznose ga sa bine ka njegovom vozilu. Tramp je konačno evakuisan. Telohranitelji, među kojima su i žene, uneli su ga u automobil.

Nasilje u političkom životu Amerike

SiEnEn je preneo da se atentator zove Tomas Metju Kruks, star 20 godina i da je upisan u izborne registre Pensilvanije kao glasač Republikanske partije. Međutim, isti Tomas Metju Kruks donirao je 15 dolara političkom udruženju bliskom idejama Demokratske stranke za Projekt progresivne izlaznosti, prema podacima izborne komisije koju citira SiEnEn.

Njegove motivacije i politička pozadina za sada ostaju nejasni.

Nekoliko sati nakon atentata na Donalda Trampa, 13. jula, tokom predizbornog mitinga bivšeg predsednika u Pensilvaniji, Njujork tajms https://www.nytimes.com/2022/11/03/opinion/political-violence-extremism.html je objavio uvodnik u kome podseća na rastuće i neprihvatljivo nasilje u američkom političkom životu.

List ocenjuje da su događaji u subotu, 13. jula, podsetili Amerikance na surovu stvarnost u kojoj političko nasilje predstavlja najveću pretnju za “našu demokratiju“.

Iako je Tramp, “srećom“, preživeo atentat, list ocenjuje da se tragedija ipak dogodila jer je najmanje jedna osoba poginula.

“O napadaču i pucnjavi, koja se sada vodi kao pokušaj ubistva, ima još mnogo nepoznanica. Ali jedno je već jasno: odvratno je koristiti nasilje da bi se postigao rezultat na izborima. Nasilje je antiteza demokratije. Amerikanci treba da nastoje da svoje nesuglasice reše glasačkim listićima, a ne mecima“, piše američki dnevnik i dodaje: 

“Sada je na političkim liderima obe stranke, i Amerikancima, pojedinačno i kolektivno, da se uzdrže od daljeg klizanja u nasilje i ekstremističku retoriku koja ga podstiče. Subotnji napad ne treba posmatrati ni kao provokaciju, ni kao opravdanje“

“Nasilje inficira i utiče na politički život u Sjedinjenim Državama. Ono već dugo opterećuje američku demokratiju, ali je to opterećenje poslednjih godina postalo teže, represivnije. Kulturna i politička polarizacija, sveprisutnost oružja i radikalizujuća moć interneta su doprineli tome /…/ Posebno visoki ulozi ovih predsedničkih izbora dodatno slabe volju zemlje da odgovori mirnim rešenjima na političke lomove“, ocenjuje Njujork tajms.

Simbol Trampove pesnice

Trampova „podignuta pesnica” posle atentata ući će u istoriju jer je atentat na Donalda Trampa usred izbornog mitinga, 13. jula, u Batleru, uzdrmao je američku izbornu kampanju. To je čin političkog nasilja koji podseća na druge mračne epizode ​​u američkoj istoriji i koji Trampa čini „simbolom“.

Slike povređenog Donalda Trampa odmah su obišle društvene mreže i novinske sajtove. Među njima, fotografija Trampa sa okrvavljenim licem i podignutom pesnicom u znak prkosa ući će u istoriju, podvlači Vašington post https://www.washingtonpost.com/politics/2024/07/13/trump-shooting-campaign-politics/

Kako istoričar Daglas Brinkli analizira u kolumni ovog dnevnika: „Postoji nešto u američkom duhu što voli da vidi snagu i hrabrost, a činjenica da je Tramp podigao pesnicu postaće simbol“. I istoričar naglašava: „Preživljavajući atentat, postajete neka vrsta mučenika i dobijate korist od talasa simpatija javnog mnjenja“.

Većina velikih američkih novina odmah je reagovala na vest, izražavajući zabrinutost i osudivši visok nivo nasilja u ovoj predizbornoj kampanji. Kako ističe uvodnik Njujork tajmsa  https://www.nytimes.com/2024/07/13/opinion/donald-trump-rally-shooting.html : „Amerikanci su 13. jula morali da se podsete kakvu pretnju predstavlja političko nasilje za našu demokratiju“.

Volstrit džornal https://www.wsj.com/politics/elections/a-nation-on-edge-fears-an-election-careening-toward-an-ugly-finish-84935842?st=7qk8s962jp6mpn1

zabrinut je zbog višegodišnjeg porasta nasilja nad pripadnicima američke političke klase. Kako novine objašnjavaju, „nema potrebe da se vraćamo na 1968. godinu u kojoj su ubijeni demokratski kandidat Robert Kenedi i pastor Martin Luter King, opasnosti od podela koje potkopavaju Ameriku su očigledne”.

Ogorčeni republikanci i zapanjeni demokrate

Sajt Politico https://www.politico.com/news/magazine/2024/07/14/trump-shooting-fist-legacy-00168022 ukazuje na suprotne reakcije u dva politička tabora na pokušaj ubistva Donalda Trampa. Sajt govori o  republikancima koji su “ogorčeni“, ali su i naelektrisani i ohrabreni videvši svog kandidata sa šakom podignutom nekoliko trenutaka nakon pucnjave“ u Batleru, i o demokratama koji kao da su zapanjeni vestima, „već zabrinutim zbog nivoa političkog nasilja i sve slabijih izgleda za pobedu u novembru“.

“U demokratiji se od svih stranaka očekuje da prepoznaju da su sredstva važnija od ciljeva. Čak i pre subotnjih događaja, bilo je zabrinjavajućih znakova da mnogi Amerikanci više ne ispunjavaju ovaj suštinski uslov. U prošlomesečnoj anketi Čikaškog projekta o bezbednosti i pretnjama, 10 odsto ispitanika reklo je da bi upotreba sile bila opravdana da spreči Donalda Trampa da postane predsednik, dok je tih 7 odsto reklo da bi upotreba sile bila opravdana da bi mu se omogućio povratak u Belu kuću“, piše američki sajt.

Ne možemo se nasiljem suprotstaviti Trampovom političkom programu – upozorava Njujork tajms dodajući da je “subotnji napad - tragedija. Ovaj trenutak ne sme biti prethodnica još strašnije tragedije, to je izazov sa kojim se Amerikanci moraju suočiti“.

Ovi izbori moraju da nađu svoje rešenje na biralištima – zaključuje list.

Sajt Politico takođe ističe da su republikanci brzo pokušali da prebace krivicu na svoje političke protivnike, poput republikanskog poslanika Majka Kelija iz Pensilvanije, koji je bio prisutan na mitingu, i izjavio je da „nećemo tolerisati ovaj napad levice“.

Takođe, senator iz Ohaja Džej D. Vens, Trampov potencijalni potpredsednik koji je rekao:

„Osnovni princip kampanje Džoa Bajdena je da je Tramp autoritarni fašista koji mora biti zaustavljen po svaku cenu. Ova retorika je direktno dovela do atentata“.

Za Politiko, jedno je sigurno: „Trampova podignuta pesnica će otići u istoriju“ i definisaće ostatak njegove kampanje. Kandidat bi čak mogao imati koristi, među svojim pristalicama, od ove reakcije na pokušaj ubistva. Republikanska konvencija koja se otvara u ponedeljak, 15. jula u Milvokiju i na kojoj će Donald Tramp učestvovati, „prirediće mu dobrodošlicu [...] dostojnu partijskog lidera koji je bio blizu smrti“.