„Frankfurter algemajne cajtung o parlamentarnim izborim u Francuskoj: pobeda krajnje desnice mogla bi da „parališe EU“

Političke posledice izbora za Evropski parlament postaće očigledne tek posle 7. jula, kada se završi drugi krug vanrednih parlamentarnih izbora u Francuskoj koje je raspisao predsednik Emanuel Makron. Njihov rezultat u EU može da izazove udarni talas sličan onome koji je izazvao Bregzit za Evropsku uniju (EU).

U Briselu kažu da je Makron „odigrao svog Dejvida Kamerona“. To je prilično tačno. Strategija francuskog predsednika – koji se nada novom jačanju centra ili brzom razočaranju birača krajnje desnice kada njihovi predstavnici dođu na vlast – mogla bi da propadne na isti način kao i strategija bivšeg britanskog premijera, koji je smatrao da je pobedio evroskeptike na referendumu o Bregzitu – piše nemački dnevnik Frankfurter algemajne cajtung. https://www.faz.net/aktuell/wirtschaft/gewinnt-marine-le-pens-partei-die-wahl-droht-der-eu-stillstand-19786177.html

Desnica proglašena za opasnost

List dodaje da bi pobeda Nacionalnog okupljanja (RN) mogla bi da parališe EU u kritičnom geopolitičkom trenutku:

“Između rata u Ukrajini, pojačanih tenzija sa Pekingom, trenda ka deglobalizaciji, gubitka konkurentnosti u poređenju sa SAD i Kinom i klimatske krize, Francuska i Evropa moraju biti čvrsti igrači. Evropske države ne mogu uspeti ako su izolovane“.

Čak i u slučaju poraza, Emanuel Makron će ostati predsednik Republike i, kao takav, on ima prerogative u pitanjima spoljne politike. On, međutim, neće moći da se bori protiv evroskeptične krajnje desničarske većine. Potrebna mu je podrška parlamenta, posebno po pitanju budžeta. Uskoro će na evropskom nivou početi rasprave o sledećem višegodišnjem budžetu – uključujući pitanje pomoći Ukrajini i stvaranja evropskog odbrambenog fonda – ocenjuje FAZ.

“Makron, naravno, može da pobedi. Marin Lepen može, kako se neki u Briselu nadaju, da se ponaša kao predsednica italijanskog saveta Đorđa Meloni i da odoleva evropskim instancama. Ovo ne bi trebalo da umanji našu budnost. Porast krajnje desnice na biralištima i dalje predstavlja pretnju za EU, ne zbog potencijalne većine u Evropskom parlamentu – centar je još uvek dovoljno čvrst – već zato što opasnost dolazi od samih država, pre svega od država osnivača“.

Moguće posledice po poljoprivrednike

Francuska je ekstremi slučaj u kome uspon krajnje desnice rizikuje da skrene pažnju vlade sa spoljnih pitanja i usmeri je na domaća pitanja. Napori centrističkih partija da pronađu „pravi odgovor“ na desničarski populizam nosi rizik da ozbiljno zaustave evropski motor – upozorava FAZ.

Pobeda krajnje desnice u Francuskoj imala bi posledice na ekonomskom planu i u odnosima Evrope sa Kinom i Sjedinjenim Državama. Ne mora da znači da će to nužno biti negativno. Nakon zakonodavnog maratona prve  Evropske komisije sa Fon der Lajen na čelu - bilo bi dobro kada bi EU napravila neku vrstu regulatorne pauze i smanjila  svoje birokratske aktivnosti – piše FAZ.

“To se ne odnosi samo na ˙Green Deal´, koji je u centru pažnje nakon evropskih izbora. Kompanije bi se mogle ponovo fokusirati na svoje stvarne misije i raditi na razvoju dobrih proizvoda. Ne bismo se žalili ni ako bi se rasprave manje vrtele oko pitanja evropskog duga“, poručuje FAZ, zaključujući da “to ne sluti na dobro za buduće rasprave o višegodišnjem evropskom budžetu, od čega je dve trećine posvećeno strukturnoj pomoći i poljoprivrednim subvencijama“.

“Hitno je potrebno modifikovati ovu distribuciju kako bi se ostavilo više prostora za druge važne sektore. Međutim, to neće biti moguće ako evropske države i parlamenti blokiraju bilo kakvo smanjenje budžeta za poljoprivrednike iz straha od huškanja krajnje desnice“, zaključuje FAZ.

Borba za nastavljanje globalizacije

Po nemačkom dnevniku, najozbiljnije posledice mogu da se očekuju u industriji i trgovini. EU već ima velikih poteškoća da zaključi nove trgovinske sporazume kako bi osvojila nova tržišta i odvojila se od Kine (i Sjedinjenih Država).

“Francuska nije jedina koja opstruira (ugvore o slobodnoj razmeni) iz straha da ne iritira svoje farmere ili druge specifične kategorije građana. Sklopljen sa Kanadom pre nekoliko godina, Ceta sporazum o slobodnoj trgovini još uvek nije ratifikovalo oko deset zemalja. Da ne govorimo o Merkosuru, potpisanom sa zemljama Latinske Amerike“.

“Naprotiv, na pomolu je jačanje subvencija i ubrzano zatvaranje (tržišta). Iskušenje je prejako. Efekti trgovinskih sporazuma se osećaju samo dugoročno, dok zaustavljanje smanjenja broja zaposlenih pomaže u zaštiti radnih mesta u neposrednoj budućnosti. Podrška industriji u  milijardama – pod oznakom „zelena industrijska politika“ – mogla bi da se dopadne nezadovoljnim glasačima. Ali EU mora apsolutno da se odupre ovom iskušenju. U suprotnom, jedini pobednik u istoriji ponovo će biti krajnja desnica“, zaključuje FAZ.