Uoči parlamentarnih izbora u Francuskoj: krajnja desnica potvrdila da će privatizovati javni radio-televizijski servis

Da li će francuski radio televizijski javni servis eksplodirati ukoliko krajnje desno Nacionalno okupljanje dobije apsolutnu većinu u Parlamentu na predstojećim izborima i predsednik vlade postane lider ove partije Žordan Bardela? Odgovor na ovo potanje je definitvno potvrdan kako je izjavio sam Bardela u jednom intervjuu u nedelju.

Ako Nacionalno okupljanje dođe na vlast na kraju parlamentarnih izbora, ova krajnje desna stranka će tako zapravo sprovesti obećanje Marin Lepen koje je dala tokom predsedničke kampanje 2022.

Privatnici – protiv privatizacije

„Hoćemo da  privatizujemo javnu radiodifuziju kako bismo uštedeli novac“, izjavio je Žordan Bardela za tv kanal Frans 3. “Planiramo da se obnove javne finansije i ova mera bi trebalo da donese oko 3 milijarde evra”, ocenio je.

On je ipak dodao da se podrazumeva da se ova prodaja javnih kanala i radio stanica „neće desiti za 24 sata”, ali izgledi da će doći do privatizacije već su uzburkali finansijska tržišta.

Prošle nedelje, analitičari Oddo BHF-a ocenili su da bi privatizacija medijskog javnog servisa bila „veoma negativna za privatne igrače“. Prema njihovim rečima, privatne televizijske grupe kao TF1, M6 i NRJ  suočile bi se sa „povećanom konkurencijom na tržištu oglašavanja i bile bi nesposobne da apsorbuju dolazak jednog ili više novih igrača na tom tržištu“.

Privatizacija javnog servisa bi - navode ovi analitičari - dovela do „veoma velikog pada prometa“ kod postojećih privatnih radijskih i tv grupa. Od 10. juna, kod TF1 je promet pao za 17 odsto, kod M6 za 12,5%, a NRJ grupa je izgubila skoro 4 odsto red isti prometa.

Makronova reforma koja je predviđala spajanje različitih javnih servisa kako bi se stvorio „francuski BBC“ obustavljena je zbog raspuštanja Skupštine, a umesto britanskog modela mogao bi sada da bude preuzet projekat po američkom modelu potpune privatizacije France televizion i Radio Frans.

Kontekst je, međutim, drugačiji nego u SAD jer Francuska ima kulturu javnih servisa najsnažniju u Evropi.

Privatizacijom medijskih javnih servisa partija Nacionalno okupljanje prosto bi indirektno uspostavila kontrolu nad medijima. Iz ove stranke decenijama se optužuje javni servis da je isuviše “levo” orijentisan tako da bi njegovo ukidanje značilo i svojevrsnu osvetu i izravnavanje ideoloških i drugih računa.

Razlaz Republikanaca

Zasada dve trećine elektronskih medija u Francuskoj su u rukama milijardera.

Kanali bretonskog milijardera i izrazito konzervativnog katolika Vensana Bolorea - C-njuz, C8 i Evropa 1 i drugi - otvoreno zagovaraju ujedinjenje Republikanaca s desnog centra i krajnje desnice i daleko su od objektivnog izveštavanja.

Šef partije Republikanaca Sioti prošle nedelje prvo je išao kod Bolorea da se dogovori o medijskom “pokrivanju” njegovog ujedinjenja sa Nacionalnim okupljanjem pa je tek onda išao na pregovore sa Bardelom i Lepenovom.

Deo Republikanaca odmah je osporio pravo Siotiju da ovakvu odluku o ujedinjenju sa krajnjom desnicom donese pa je tako, u groteskonom sledu događaja sa zaključavanjem prostorija partijskog sedišta, sve završilo na sudu očiglednim cepanjem Republikanaca, svedenih na malu političku grupu iako su ranije decenijama bili na vlasti kao degolovska formacija.

Menadžersko novinarstvo

Medijska imperija milijardera Bolorea bukvalno je postrojena u borbene redove od kada su raspisani vanredni izbori i služi doslovno kao propagandna mašina krajnjoj desnici. Novinarstvo ovog kanala funkcioniše po menadžerskim pravilima, a ne novinarskim, dakle po principu “šta je jeftinije”: reportaža i rad na licu mesta su zamenjeni “razgovorom i debatim” u studiju, a pod lupu reporterskih javljanja, gde je najvažnija slika, stavljaju se naročito vesti i događaji iz kriminalne hronike. Načelo da čujemo i vidimo i drugu stranu ovde ne funkcioniše.

Na primer, voditelj dva najgledanija programa tipa “debata u studiju” bez problema, u više navrata naziva “naziva najglupljom desnicom na svetu” onaj deo Republiknaca koji ne žele ujedinjenje sa krajnjom desnicom.

Ako medijski javni servis bude privatizovan u Francuskoj to znači da neće biti programa bez reklama kao ni makar formalne zakonske obaveze da se izveštava objektivno, jer će mediji svojim vlasnicima služiti za propagandu one politike koju oni lično podržavaju.

Štednja na javnim servisima i socijalnoj politici

Federacija krupnih poslodavaca MEDEF za sada pokušava da se drži retorike: “nisamo za ekstreme”, ali nije sasvim jasno šta to stvarno znači. Ugledni finansijski list Lezeko preneo je reči jednog člana Medefa-a: “Među poslodavcima Nepokorena Francuska (krajnja levica) izaziva znatno veću teskobu nego (krajnje desno) Nacionalno okupljanje koje oni vide kao buduću stranku desnog centra, Republikance u novom ruhu”.

Istovremeno, mediji prenose da se lideri Nacionalnog okupljanja ovih dana viđaju - neki kažu konsultuju - sa drugim ovdašnjim milijarderima kao Lagarder ili sa generalnim direktorom najvećeg francuskog proizvođača oružja Daso i vojne avijacije Erikom Trapijeom.

Bankama, investicionim fondovima i krupnoj industriji odgovara model “štednje” na račun javnih servisa i socijalne politike kakav zagovara Nacionalno okupljanje.

Državni dug i zaštićeni bogataši

Francuska ima dug od tri hiljade milijardi i kako je pripretio predsednik Makron “finansijska tržišta će reagovati i podići kamate ako ekstremisti dođu na vlast”. Ipak niko se ne seća da su finansijska tržišta takvim “kaznenim merama” reagovala kada je bilo gde krajnja desnica došla na vlast.

Reč je, pre svega, o strahu od krajnje levice koja u svom programu najavljuje oporezivanje manjine najbogatijih - milijardera. Milijarderi u Francuskoj skoro da ne plaćaju poreze jer njihova dobit proističe uglavnom iz kapitala odnosno iz dividendi - koje se ne oporezuju.

NVO Oksfam godinama ukazuje da se ogromne sume koje su sada dostigle 100 milijardi godišnje odlivaju u poreske rajeve umesto da budu uplaćene u poreske kase jer najveće banke i industrija pribegavaju “pravničkoj optimizaciji” i to sasvim legalno. Ove usluge “pravničkih podešavanja” pružaju pravni kabineti (često američki), koncentrisani pre svega u Luksemburgu.

Iako se kranja desnica predstavlja kao zaštitnik naroda i obespravljenih, i čini to sada uz savetovanje iz najboljih kabineta za komunikaciju, ona zapravo nastupa kao zaštitnik krupnog kapitala i neoliberalnog modela koji se završava neminovno socijalnom eksplozijom zbog nepravedne raspodele bogatstva koja dostiže nečuvene proporcije: preveliki porezi padaju na srednju klasu i mala i srednja preduzeća jer ih krupni kapital - ne plaća.