BALKANSKI KARTELI VLADAJU TRŽIŠTEM KOKAINA

Teška droga kokain stiže na evropsko tržište kroz trgovinu zasnovanu na aktivnostima tzv "balkanskih kartela", saopštila je ovih dana Investigativa (istraživački sektor) agencije Rojters. Ti karteli, prema ovoj agenciji, oslanjaju se, pre svega, na brodski saobraćaj, dugogodišnje investiranje u ljude i konekcije sa obe strane Atlantskog okeana. S obzirom na značaj ovih nalaza objavljujemo ih celini.

Balkanci u švercu kokaina sa obe strane Atlantika

„Kada govorimo o velikim pošiljkama za snadevanje evropskog kontinenta kokainom jedina grupacija koja je homogena jeste - balkanska", izjavio je Rojtersu Ivo Silva, detektiv brazilske federalne policije koji je istraživao slučajeve balkanskih krijumčara.

Šta stoji iza uspona balkanskih kriminalnih grupa koje kontrolišu lanac isporuka kokaina koji stiže u Evropu? Faktora je nekoliko, navodi Rojters na osnovu analize hiljadu strana policijskih zapisa i izveštaja, sudskih dokumenata iz Evrope, SAD i Latinske Amerike, kao i razgovora s više od 200 službenika policije i drugim državnim službenicima i stručnjacima s obe strane Atlantika.

Bitna je u ovome sposobnost balkanskih kartela koji su se infiltrirali u ključne karike lanca isporuka ove droge. Na primer, kriminalcima je uspelo da na obe strane Atlantika izgrade strukturu koja je direktno vezana za članove balkanskih dijaspora.

Vrbovanje pomoraca

Radi prevoza kokaina preko okeana karteli su se "ubacili" među hiljade ljudi, ne retko poreklom s Balkana, koji rade na brodovima. Neki od njih su skloni, sudeći prema odeljenju za borbu protiv droga, policijskim izveštajima i sudskim zapisnicima - korupciji i primeni sile. Inače, preko brodskog saobraćaja se realizuje čak oko 90 procenata ukupne svetske trgovine robom.  

Uobičajena je praksa, prema nalazima istraga, da trgovci drogom balkanske pomorce potplaćuju ili ih ucenjuju da bi manipulisali kontejnerima i skrivali kokain u svojim stvarima, ili na neke druge načine. 

Zločinačkim kartelima ide na ruku da se produkcija kokaina povećava poslednjih godina veoma brzo i zato što je potražnja za drogom u Evropi je u stalnom rastu. A uspeh balkanskih krijumčara delom je, prema istragama, "zasluga" duge istorije i tradicije pomoraca, krijumčarenja, kao i migracija na Balkanu.

Istorija i organizacija balkanskih krijumčara kokaina

Po raspadu Jugoslavije 1991, i decenije etničkih sukoba, balkanski zločinci pokrenuli su nove prosperitetne krijumčarske operacije. Neki od njih su potom, posle 2000. i početka mira na Balkanu, počeli da traže nove šanse u vezama s Latinskom Amerikom. Tamo su balkanski krijumčari prethodno već stvorili tesne veze s moćnim zločinačkim grupama da bi im pomogli da dolaze do jevtinog kokaina i transportuju ga.

Nasuprot kartelima u Kolumbiji, ove grupe zaobilaze uobičajene strukture iz podzemlja. Karakteristično je za njih da se izbegava tipična hijerhija. Umesto toga, deluje se u malim ćelijama koje su veoma mobilne, diskretne i sposobne da prenose iznenađujuće velike količine kokaina.

Rojters opisuje balkanske trgovce drogom kao "preduzetnu grupu logističkih specijalista koji operišu sa svim karikama kokainskog lanca isporuke, i samim tim nezamenjivi su za ostale subjekte u lancu".

Otkriće u Filadelfiji

Koliko jak uticaj u švercu droge imaju balkanski karteli otkrio je jedan slučaj iz 2019. U julu te godine američke vlasti su na palubi teretnog broda MSC Gvajana (Gayana) zaplenili približno 18 tona kokaina u vrednosti od više milijardi dolara. Brod kompanje "Mediteranen Šiping Kompani" (MSC), sa sedištem u Ženevi (Mediterranean Shipping Company), plovio je tada iz Južne Amerike za Roterdam. Usput se zaustavio u američkoj Filadelfiji. Tu je neočekivano došlo do racije u kojoj je zaplenjena jedna od najvećih količina u američkoj istoriji. Uhapšeni su zbog šverca kokaina osam članova posade, među njima pet Crnogoraca i jedan Srbin.

Ovaj slučaj otkrio je tek tada aktivnosti balkanskih gangova, ali je istraga utvrdila da su krijumčari iznajmili ovaj brod kompanje MSC još pre mnogo godina. Iz ove kompanije Rojtersu je saopšteno da je "krijumčarenje kokaina problem cele grane pomorstva koji traži reakciju cele grane". Posle incidenta iz 2019. navodno su pojačane bezbednosne mere u šta je investirano nekoliko desetina miliona dolara. MSC je, inače, najveća svetska brodarska kompanija. Rojters dodaje da je ova kompanija poznata po velikom angažovanju balkanskih pomoraca i po tome što u Crnoj Gori drži centar za obuku posade.

Sa Zapadnog Balkana 50 velikih krijumčarskih grupa

Značajna ličnost balkanske trgovine kokainom je, prema Rojtersu, izvesni Slobodan Kostovski (70 godina), s nadimkom "general". Pripada starijoj generciji balkanskih gangstera. Na južnoamerički  kontinent je otišao početkom ovog milenijuma. Kako saznaje Rojters, pozivajući se na neimenovane američke obaveštajne službe, najpre je  švercovao cigarete iz Paragvaja, a potom se "odao drugim kriminalnim aktivnostima kao što su trgovina drogom i oružjom i pranje novca". Preselio se u Brazil gde je trgovao kokainom s partnerima iz susednih zemalja - Kolumbije, Bolivije i Perua, koristeći lažne dokumente. U Brazilu je uhapšen ali je 2018. pobegao iz zatvora natrag u Evropu. U julu 2023. uhapšen je u Beogradu gde je okrivljen za šverc 2,7 tona kokaina iz Brazila na brodu koji je zadržan kod Kanarskih ostrva.

Prema američkim i evropskim izvorima, upravo balkanski karteli stoje iza većine prošvercovane droge koja stiže u Evropu. 

Evropska agencija MAOC (Pomorsko analitički operativni centar), koja koordinira akcije protiv prenosa narkotika kroz Atlantik, saopštila je da je lane na moru zaplenjeno rekordnih 9,11 tona kokaina, povezanog s balkanskim kriminalcima, što je čak 300 posto više nego 2015.  godine. 

U belgijskom pristaništu Antverpen, koje je glavna evropska luka za ulazak južnoameričkog kokaina, lane je zaplenjeno rekordnih 116 tona ove droge.

Holandski carinici su lane zadržali 60 tona kokaina, za petinu više nego 2022.

Prema istraživanju Balkanske radne grupe evropske policijske agencije Europol, sada je prisutnost balkanskih zločinaca u Južnoj Americi veća nego ikada dosad. A postoji čak oko 50 velikih krijumčarskih grupa sa Zapadnog Balkana sa više stotinu gangstera iz ovog regiona.