Švedski mediji se čude “politizaciji“ Evrovizije, uprkos podacima iz arhiva: Evroviziju je osnovao NATO 1956. godine

Nataša Jokić, Strazbur

Evrovizija je od osnivanja bila više politički nego muzički festival, o čemu govore objavljena arhivska dokumenta Atlantske alijanse - Evroviziju je po njima 1956. godine osnovao niko drugi do NATO pakt i to kao sredstvo propagande u hladnom ratu protiv sovjetskog bloka
(ilustracija, prva strana aarhivskog izvestaja o nastanku Evrovizije pod upravom NATO)

Posle pobede  pesme švajcarskog predstavnika na Evroviziji, u subotu 11. maja u Malmeu, švedska štampa se vraća na kontroverze i demonstracije koje su opterećivale događaj zbog učešća Izraela, zaključujući da političke tenzije dovode u pitanje budućnost takmičenja i ocenjujući da je ovo do sada najpolitizovanije takmičenje - prenosi u svom pregledu medija pariski Kurie Enternasional.

„Kada 24-godišnja ne-binarna osoba iz još uvek neutralne Švajcarske osvoji ljubav žirija i javnosti, to je prelep trenutak“, primećuje tabloid Ekspresen iz Stokholma. Rezultat, prema njegovim rečima, „donekle podseća na utopiju ’jedinstva kroz muziku’“ koju bi trebalo da prenese Evrovizija.

evrovizija-slogan-sSlogan Evrovizije: "Ujedinjeni muzikom"

“Radikalna polarizacija”

To je skoro podvig jer su kontroverze i nezadovoljstvo okružili ovogodišnje izdanje takmičenja. Učešće pevača koji predstavlja Izrael u jeku rata protiv Hamasa u Gazi, izazvalo je brojne pozive na bojkot, demonstracije na ulicama Malmea i zvižduke u ogromnoj koncertnoj dvorani u kojoj su bili domaćini takmičara.

U takvom kontekstu, „nikada nije bilo boljeg vremena za otmicu Evrovizije i osvajanje političkih poena u jednom od najvećih zabavnih programa uživo na svetu“, rekao je Dagens Niheter pre finala.

„Velika razlika“ u odnosu na izdanje iz 2022. koje je osvojila Ukrajina u tome je što je ova zemlja, u koju je upravo tada bila ušla ruska vojska, „koristila široku i neospornu podršku u Evropi“, ističe ovaj liberalno orijentisan list. „To sada nije slučaj. Situacija je radikalno polarizovana.”

Ova klima se odrazila na različita glasanja. Oni iz nacionalnih žirija – koji su imali polovinu na vagi – „jasno su označili distancu prema Izraelu, sa većinom postignutih nula“, analizira Ekpressen.

nato-arhiv-evrovizija-s

Arhiv NATO - dokumenta o nastanku Evrovizije sredinom prošlog veka

Evrovizija – platforma za odnose sa javnošću velike politike

Za tabloid Aftonbladet, subotnja pobeda Nema, „miljenika“ žirija zemalja učesnica, ne bi trebalo da krije činjenicu da bi „da je narod, ili javnost, sam odlučivao - Hrvatska pobedila ispred Izraela i Ukrajine”.

U kumulativnom plasmanu pobedila je švajcarska pesma sa 591 bodom, ispred Hrvatske (547), Ukrajine (453), Francuske (445) i Izraela (375).

„Dakle, sad svi znaju šta nas čeka: čeka nas debata o tome kako žiri redovno obara favorite publike“, predviđa Aftonbladet. „Porote su neophodne, ali bi se možda njihova moć mogla smanjiti“, dodaje ovaj socijaldemokratski list.

Koliko god da je Nemova pobeda „zaslužna“, „pitanje je da li će Evrovizija uspeti da se oporavi“ od „najhaotičnijeg finala u svojoj istoriji“, pita se, sa svoje strane, koemtatorka liberalnog lista Dagens Niheter. „Teško je to zamisliti“, odgovara ona, pošto je ovo muzičko takmičenje postalo „platforma za odnose s javnošću za veliku politiku“.

Prema Svenska Dagbladet, konzervativnim dnevnim novinama, „možda je vreme da se prizna da muzika i politika ionako idu ruku pod ruku na Evroviziji.

Pisanje švedske štampe, međutim, samo pokazuje koliko nam je pamćenje “kratko“ uprkos lakoći proveravanja podataka na internetu.

Pre samo nekoliko godina evropski mediji osvanuli su posle evrovizijskog takmičenja sa istim naslovima o najpolitizovanijem takmičenju 2016. godine kada je pobedila ukrajinska predstavnica pesmom "1944", koja govori o deportaciji krimskih Tatara u vreme Staljina. Po nekim tadašnjim tumačenjima, ukrajinska pobeda na ovom muzičkom festivalu zapravo je deo indirektnog napadanja na ruskog predsednika Putina i prisajedinjenje Krima Rusiji refrendumom održanim 2014. godine.

evrovizija-dokumet-Nato

Evroviziju osnovao NATO: dokument koji pokazuje detalje o osnivannju Evrovizije u strukturama NATO

Evrovizija – sredstvo u hladnom ratu

Ako se još malo detaljnije pretraže podaci na internetu - pronađe se lako podatak koji nije (više) tajna: Evroviziju osnovao NATO : AC_52-D_159_ENG.pdf  i  https://archives.nato.int/uploads/r/null/1/6/16100/AC_52-D_143_ENG.pdf

Evrovizija je više politički nego muzički festival, o čemu govore objavljena arhivska dokumenta Atlantske alijanse  - Evroviziju je, sudeći po njima, 1956. godine osnovao niko drugi do - NATO pakt i to kao sredstvo propagande u hladnom ratu protiv sovjetskog bloka.

Deklasifikovana dokumenta objavljena su na sajtu na sajtu NATO-a 16. januara 2015. sa još 23.000 drugih dokumenata jer su američki zakoni obavezivali Alijansu da sa njih skine oznaku tajnosti posle određenog broja godina.https://archives.nato.int/informationobject/browse?topLod=0&sort=relevance&query=Eurovision

U njima piše da je u palati Šajo u Parizu održan 28. januara 1955. godine održan sastanak na kome su učestvovali članovi komiteta za propagandu (kultura i javno informisanje) NATO pakta. Oni su direktoru Radio televizije Francuske izložili predlog za osnivanje muzičkog festivala. U projekat je već bio uključen i britanska Bi-Bi-Si. Iste godine, 30. novembra, na istom mestu održan je još jedan sastanak na kome su razrađivani detalji i preciziran predlog da se osnuje muzički festival Atlantske alijanse.

U februaru 1956. na trećem sastanku definitivno je zakazano održavanje prvog festivala u aprilu te godine i odlučeno da emitovanje ide preko panevropske radio i TV mreže. Takođe, odlučeno je da 12 do 14 pesama mogu da budu izvedene tokom festivala.

“Školsko otkriće” porekla Evrovizije

Tako je i bilo - prvi festival Evrovizije održan je u maju 1956. Na sajtu besplatne enciklopedije Vikipedija može se pročitati da je prvi festival Evrovizije održan 24. maja 1956. u Teatru Kursal u Luganu u švajcarskoj, ali se ne pominje NATO već se samo navodi da ga je organizovala Evropska unija radio-televizije osnovana 1950. godine.

Sedam država konkurisalo je za pobedničku nagradu: Nemačka, Belgija, Francuska, Italija, Luksemburg, Holandija i Švajcarska.

Publika mogla da čuje 14 pesama jer je svaka zemlja došla sa dve pesme što se potpuno poklapa sa odlukama pripremnog sastanka NATO-a iz deklasifikovanih dokumenata.

Piše i da je trebalo da učestvuju i Austrija, Danska i Velika Britanija, ali nisu stigle u roku da prijave svog muzičkog predstavnika. Ovo arhivsko svedočenje koje potvrđuje, “crno na belo”, da je Evrovizija osnovana kao propagandno sredstvo NATO-a, ostalo bi neprimećeno među hiljadama deklasifikovanih dokumenata da ga nije otkrila i na svoj sajt postavila visoka privatna škola GBN Gobernatia iz Valensije u Španiji.

Ova škola specijalizovana za obuku političara i ekonomista na svom blogu objavila je tekst "Festival Evrovizije: najvažnije sredstvo komunikacije NATO-a za vreme hladnog rata".

 


Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, omalovažavanje, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Zadržavamo pravo izbora ili skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Web časopis BalkanMagazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Web časopisa BalkanMagazin.

captcha image
Reload Captcha Image...