Plastika svuda – od vode do fetusa: 56 kompanija odgovorno za polovinu zagađenja plastikom na planeti

„Za više od polovine zagađenja plastikom u svetu, zbog brendiranih proizvoda, odgovorno je samo 56 kompanija“, rezimira kanadski kanal CBC nakon objavljivanja studije u časopisu Science Advances https://www.science.org/doi/10.1126/sciadv.adj8275

zasnovane na ispitivanju zagađenja plastikom u 84 zemlje u toku petogodišnjeg perioda. Više od 20 odsto ovog zagađenja, navodi se, povezano je sa četiri multinacionalne kompanije: Coca-Cola, PepsiCo, Nestle i francuski Danone.

Udvostručena proizvodnja plastike u 21. veku

Ove kompanije „prisutne su u svakoj zemlji na planeti“, objasnio je koautor studije Toni Voker (Tony Walker), sa kanadskog univerziteta Dalhousi (Dalhousie). Podatke su prikupili volonteri tokom više od 1.500 javnih događaja u periodu od 2018. do 2022. godine, na inicijativu aktivističke organizacije Break Free from Plastic  https://www.breakfreefromplastic.org/

Studija takođe navodi da se proizvodnja plastike udvostručila za manje od 20 godina na globalnom nivou, sa 200 miliona tona u 2000. na 400 miliona tona u 2019.

Navedene kompanije reagovale su saopštenjima za javnost 24. aprila, prenosi CBC. Kompanija PepsiCo uverava da je napravila „značajna ulaganja tokom više od jedne decenije“ kako bi smanjila svoju ambalažu i razvila sisteme za prikupljanje i reciklažu. Nestlé je, sa svoje strane, rekao da ima „projekte koji su u toku, za razvoj programa prikupljanja, sortiranja i reciklaže“ na svim naseljenim kontinentima.

Do 25. aprila kompanija Danone još uvek nije reagovala na studiju. Ovo se dešava u trenutku kada hiljade pregovarača i posmatrača naporno rade u kanadskoj prestonici Otavi kako bi se ove godine dogovorili o „prvom sporazumu koji ima za cilj suzbijanje plastičnog zagađenja do 2040.“, podseća Le Devoir https://www.ledevoir.com/politique/811198/ottawa-sera-hote-sommet-pollution-plastique.

Kanadski ministar životne sredine Stiven Gilbo rekao je da očekuje da će sastanak u Otavi za rezultat imati definitivnu verziju dve trećine teksta globalnog sporazuma pre pete i poslednje sednice pregovaračkog komiteta, koja će se održati 25. novembra u Busanu u Južnoj Koreji.

Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, koji nadgleda sastanak, kaže da se svakog dana u proseku „u svetske okeane, reke i jezera baci količina plastike koja bi mogla da napuni 2.000 kontejnera za smeće“.

Prema američkom predstavniku Džaredu Hafmanu, koji je prisutan u Otavi, aktuelno pitanje je ključno, prenosi Globe and Mail https://www.theglobeandmail.com/politics/article-talks-under-way-in-ottawa-on-curbing-global-plastics-pollution/:

„Što više saznajemo o količini plastike, mikroplastike i nanoplastike u okruženju [...], u hrani koju jedemo, vodi koju pijemo, vazduhu koji udišemo, […] sve više razumemo da moramo da idemo uzvodno i da počnemo da se bavimo ovim problemom na hrabar način.”

Površina koju zauzimaju plastični otpad koji se nakupio na severu Tihog okeana, nošen morskim strujama, sada premašuje površinu Francuske – skoro 640.000 kvadratnih kilometara.

Plastika u nerođenoj deci

Češki istraživači su objavili prošle godine da su utvrdili prisustvo sićušnih plastičnih čestica u posteljici i plodnoj vodi trudnica. Otkriće koje ističe važnost zagađenja plastikom, objavio je češki nedeljnik Respekt https://www.respekt.cz/tydenik/2024/4/doba-plastova-mikroskopicke-castice-umelych-hmot-jsou-pritomny-i-v-lidskych-plodech

Na ideju da počnu svoje ispitivanje došli su nakon čitanja naučnog članka pod naslovom „Plasticenta: prvi dokaz o prisustvu mikroplastike u ljudskoj posteljici“, objavljenog 2021. godine u prestižnom naučnom časopisu https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0160412020322297?via%3Dihub .

Po prvi put su u placenti nekoliko žena pronađeni sitni komadići plastike. Ovo je bila vrsta plastike koja se koristila za pravljenje plastičnih boca, ambalaže za hranu, zavoja i laka za nokte.

„To nas je fasciniralo“, priseća se doktor Andrej Simetka.

Placenta se smatra barijerom koja mehanički zadržava strane čestice. Ali da li je zaista nemoguće proći kroz ovaj filter? Da bi odgovorili na ovo pitanje, istraživači iz Ostrave (grada u istočnoj Češkoj) odlučili su da prouče plodovu vodu trudnica. U decembru 2023, prvi su pokazali da su tamo pronađene i sitne plastične čestice, što je dokazalo da zaista mogu da prođu kroz placentu.

To znači da se ove mikročestice nalaze i u telu nerođenog deteta. Pošto plodova voda delimično sadrži bebin urin, verovatno je da plastika sa majčinom krvlju prolazi kroz placentu u fetus, a odatle u plodovu vodu – pretpostavljaju češki naučnici.

Zabrane dodavanja plastike

Mikroplastika ulazi u naše telo kroz hranu, vodu koju pijemo, vazduh koji udišemo, kožu, pa čak i vaginu i anus. Nalazi se u krvi, na krajnicima, u crevima, uključujući i digestivni trakt fetusa, u izmetu, u majčinom mleku i u veštačkim zamenama.

Mikroplastika je pronađena kod 9 od 10 pregledanih pacijenata. To su uglavnom bile čestice veličine između 10 i 50 mikrometara, najčešće napravljene od polietilena, jedne od najčešćih plastičnih masa. Koristi se, na primer, u ambalaži za hranu, tekstilu, pelenama za bebe, plastičnim kesama ili čak kao pomoćno sredstvo u betonu.

Da li je moguće da je uzrok problema žena čija je plodova voda ispitivana, direktno povezan sa ovim plastičnim materijalima?

Prema rečima Ondreja Simetke, načelnika ginekološko-akušerske klinike u Univerzitetskoj bolnici u Ostravi, ne može se isključiti da njihovo prisustvo doprinosi poremećenju funkcionisanja posteljice, te teoretski može da odloži rast fetusa. Štaviše, plastika može uticati na endotel - ćelije koje oblažu zidove krvnih sudova, što može dovesti do komplikacija, ili čak, u ekstremnim slučajevima, do prekida trudnoće.

To sugerišu studije sprovedene na miševima, u kojima je prisustvo plastike zapravo promenilo funkciju placente. Ostaje da se vidi da li se ovi rezultati mogu odnositi na ljude, a upravo na proveri ovoga rade lekari u Ostravi. Oni proučavaju, na primer, u kojoj meri je prevremeni protok plodove vode povezan sa infekcijom ili tačnije sa prisustvom plastičnih materijala.

Evropska unija (EU) je 2023. godine zabranila planove za proizvodnju mikroplastike. Uredba usvojena u skladu sa grupom zakonskih mera REACH, koje se odnose na hemikalije, već je počela da se primenjuje na mikroskopske plastične čestice koje se dodaju pastama za zube ili kremama za piling. Za ostale proizvode, kao što su dodaci u deterdžentima za veš ili u đubrivima, proizvođači su dobili duži rok - do dvanaest godina – piše češki nedeljnik Respekt.

Plastični otpad i odgovornost države

Mikroplastika, međutim, čini samo 10% onoga što se nalazi u životnoj sredini, dok ostatak čini raspadajući plastični otpad. Izvan EU, druge zemlje, poput Sjedinjenih Država i Japana, donose svoje zakone, ali problem ostaje ogroman. Trenutno se proizvodi 450 miliona tona plastike godišnje. Ovome se dodaje otpad koji je već u prirodi i koji se još nije razgradio, kao što je plutajuća deponija u Pacifiku čija je površina veća od Francuske.

Da sve ipak nije beznadežno govori primer države Njujork koja je tužila kompaniju PepsiCo za zagađenje plastikom. Protiv proizvođača pića i grickalica podneta je 15. novembra 2023, prijava zbog ugrožavanja životne sredine i zdravlja ljudi. Tužilac tereti kompaniju da snosi ključnu pdgovornost za kontaminaciju reke Bafalo plastičnim otpadom. Država Njujork "tuži PepsiCo", optužujući američkog giganta pića "da zagađuje životnu sredinu i ugrožava javno zdravlje zbog svojih plastičnih boca, čepova i ambalaže za jednokratnu upotrebu", piše Njujork post https://nypost.com/2023/11/15/business/pepsico-sued-by-new-york-over-plastics-pollution/

Ova žalba je „jedna od prvih sudskih postupaka koje je pokrenula država protiv velikog proizvođača plastike“, primećuje njujorški list. Zaštitnici životne sredine takođe su pozdravili ovaj „važan korak u borbi protiv plastičnog otpada u Sjedinjenim Državama, koji bi mogao da posluži kao model za druge države, gradove ili okruge“, upirući prstom u američke gigante, koji poseduju brendove Pepsi, Cheetos, Doritos, Fritos, Gatorade, Lay’s ili Ocean Spray, da su „glavni krivci” za plastični otpad pronađen duž reke Bafalo, koji se nalazi na severu države i koji se uliva u jezero Erie.

Tužilac, koji traži odštetu, „zahteva da kompanija obezbedi  kontaminaciju u oblasti Bafalo“, da PepsiCo „smanji količinu plastične ambalaže koja završava u reci“ i da „prestane da prodaje ili distribuira“ proizvode na kojima nisu obeležena „adekvatna“ upozorenja.

Prema kancelariji tužioca, od oko 2.000 komada otpada prikupljenog „duž reke Bafalo” prošle godine, proizvodi PepsiCo – „ambalaža, flaše i kese za čips” – predstavljali su „više od 17% identifikovanog otpada”, preneo je  Njujork tajms.