Kraj neoliberalne doktrine štednje: Ono što je važilo za Grčku sada ne važi za Nemačku i Holandiju

Izgleda da je sa dolaskom ekonomske i političke krize glavna deviza EU postala ona ironična izreka “radi šta ti kažem, a ne ono što ja radim“.

Setimo se, kada je Grčka 2013. bila u dužničkoj agoniji, za nju nije bilo milosti. Rečeno joj je da moraju da se poštuju pravila iz Pakta za stabilnost EU kojima se dug ograničava na 60 odsto BDP, a budžetski deficit na ispod tri odsto.

Mučenje Grčke „zastarelo“

Evropska Trojka (MMF, Evropska komisija i Evropska centralna banka) - čije članove niko nikada nigde nije izabrao – odlučila je, na primer, da grčka vlada mora da ukine zdravstveno osiguranje svima koji su bez zaposlenja kako bi “ozdravile“ bolesne javne finansije.

Na hiljade ljudi umrlo je jer nije moglo da se leči, ali na kraju nikom - ništa.

Sada se ispostavilo da “štedljive“ države - koje su osuđivale Grčku - zapravo nisu štedljive, da je Pakt za stabilnost samo služio njihovim potrebama u određenom periodu i da, na kraju krajeva, taj pakt nije “sveto pismo“.  

Francuski dug prešao je u junu 114 odsto BDP i francuski ministar ekonomije Bruno Lmer, ne trepnuvši, izjavio je da su dosadašnje smernice EU o dozvoljenom deficitu za države članice EU "zastarele". Po njemu, treba ih izmeniti kako bi odražavale cene pandemija, ratova i rastuće inflacije.

„Troše koliko im treba“

Bruno Lmer je rekao da se u Evropi formira "novi ekonomski model" sa eksplozijom javne potrošnje. Bilo kakva razlika između "štedljivih" severnih zemalja članica EU, na čelu sa Nemačkom i “rasipnih“ južnih zemalja sada je irelevantna - rekao je.

„Da li postoji ijedna država u Evropi, u zoni evra, koja je svoje građane ostavila da se sami suoče sa inflacijom? Nijedna“, rekao je Lmer u intervjuu za Fajnenšel tajms.

„Ovaj koncept 'štedljivih država' odavno je mrtav. Holandija nije posebno štedljiva. Nemačka nije naročito štedljiva. Oni troše koliko i mi da zaštitimo svoje građane od inflacije“, zaključio je on.

Kristijan Lindner, “štedljivi“ nemački ministar finansija drugačije vidi stvari. Lindner je u maju rekao da EU mora postati „jača, a ne mekša“ da bi smanjila javni dug.

Strah od još jedne dužničke katastrofe

Odrednice ovog Pakta za stabilnost propisuju da treba ograničiti dug zemalja članica EU na 60 odsto bruto domaćeg proizvoda.

One su bile su suspendovane u vreme pandemije, a Bruno Lmer sada smatra da one „treba da se preispitaju“ zato što se zemlje članice evro-zone znatno razlikuju. Ono što je sada od vitalnog značaja, dodao je, “jeste pitanja smanjenja duga“.

Suspenzija Pakta za stabilnost produžena je do kraja 2023. godine zbog rata u Ukrajini i inflacije.

Dug Nemačke, koji predstavlja 69 odsto BDP-a, premašuje granice koje je postavila EU, dok francuski dostiže preko 114 odsto, dug Italije 151 odsto, a Grčke 193 odsto. 

Investitori su sve nervozniji zbog finansijske stabilnosti EU. Nedavno povećanje raspona između cena obveznica nekoliko zemalja evro-zone izazvalo je strah od još jedne dužničke katastrofe – upozoravaju ekonomski stručnjaci.

Francuski deficit i neizvesna zima

Već više od dve decenije od uvodenja evra, od kada je Francuska ušla u evro-zonu, francuski uvoz raste u odnosu na izvoz tako da se trgovinski deficit stalno uvećava.

U maju ove godine francuski trgovinski deficit dostigao je rekordni iznos od 13,1 milijardu evra kumulativno tokom dvanaest meseci, saopštila je služba Carina (Douanes).

Uvoz je iznosio do 60,7 milijardi evra, naspram izvoza koji je u vrednosti od 47,6 milijardi evra. To se objašnjava, pre svega, rastom cena energenata, posebno nafte, čiji barel i dalje prelazi 100 dolara.

Kako će biti na jesen i na zimu u Francuskoj - krajnje je neizvesno.

Svi su izgledi da će ove zime neće biti doviljno električne energije. U isto vreme, sve govori da će biti ograničeni kapaciteti susednih zemalja od kojih bi kupovinom mogao da se popuni manjak u Francuskoj.

Ovo je dovoljno da zabrine tržišta, a to podiže veleprodajne cene – objašnjavaju francuski ekonomski mediji. Rezultat toga je da cena na pumpi u Francuskoj, i za benzin i za dizel, prelazi dva evra po litru.

Taj trošak teško opterećuje kupovnu moć Francuza, uprkos merama koje je vlada preduzela da pokuša da ga ublaži.

Vlada je odlučila da uvede smanjenje od 18 centi po litru goriva. Ova mera će biti produžena do kraja godine kako bi postepeno bila zamenjena dodatkom za gorivo „za sve one koji moraju svojim vozilom da odu na posao“, kako je 4. jula objasnio ministar ekonomije Bruno Le Mer.

Nemački deficit i najava recesije

Francuska nije jedina koja plaća posledice poskupljenja energenata.

U Italiji takođe raste trgovinski deficit, dostigavši 3,66 milijardi evra u aprilu.

Jak evro od svog osnivanja nije išao na ruku Francuskoj ali jeste Nemačkoj koja je sve do ove godine imala trgovinski suficit.

Sada, međutim, i Nemačka beleži najgore izvozne rezultate od ponovnog ujedinjenja.

„Prvi put od 1991. nemački trgovinski bilans je negativan“, a krivica je na „Kini i Rusiji“ koje su „dva glavna izvozna partnera“, piše konzervativni Di Velt i dodaje da „nemački građani više ne mogu da računaju na suficite na kojima počiva ekonomska moć Nemačke“.

Nemačka je u maju više uvezla nego izvezla, a razlika je oko milijardu evra.

Poslednji put Nemačka je imala trgovinski deficit 1991. godine, prilikom ponovnog ujedinjenja, kada se „ogromna neutažena žeđ za potrošnjom mogla zadovoljiti samo uvozom“, podseća Di Velt, naglašavajući da ovog puta nije reč o “bumu potrošnje, već naprotiv“.  

List ocenjuje da je „moral potrošača na rekordno niskoj razini“ i zaključuje da ovaj deficit „nije znak ekonomske snage, već upozorenje o ekonomskom stanju zemlje“.

Nemačka zavisi od uvoza energenata čija cena stalno raste. Trgovina sa Rusijom je „opala“ zbog rata u Ukrajini. Najveći deficit od osam milijardi evra Nemačka je zabeležila u maju  i to sa sa Kinom.

Od 2000. godine Nemačka je „u proseku beležila suficit od oko 10 milijardi evra mesečno“. Čak i na početku pandemije, „nemački trgovinski bilans nikada nije pao u crveno“. U 2021. „spoljnotrgovinski suficit i dalje je učestvovao sa više od 5% u nemačkom ekonomskom rastu“, podvlači ovaj dnevnik.

Pitanje je šta će biti sa nemačkom ekonomijom bez izvoznog  „stimulansa“.   

Ekonomista Hajne Ruland iz Ruland Risrč smatra da je „Nemačka već u recesiji“.

Di Velt podseća da je „smanjenje rejtinga“ Nemačke vidljivo i na finansijskim tržištima. Od prvih 100 grupa na berzi, „ostala je samo jedna nemačka kompanija, hemičar Linde“, rangirana na 74. mestu sa procenom od 143 milijardi dolara (137 milijardi evra).