EVROPA USVOJILA PLAN ZA POMOĆ UKRAJINI
Američko približavanje Rusiji nosi posledice po Evropu, piše Vol strit džornal. Oko 20 zemalja u „koaliciji voljnih“, donosi Dejli telegraf. EU odobrila 15 milijardi vojne pomoći Ukrajini, prenosi Ukrinform. Zaharova traži izvinjenje od Makrona, navodi RT. Pregovori SAD i Hamasa bez presedana, izveštava Arab njuz. Kineski ministar upozorio na „dvostruki pristup“ SAD, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Najveće britanske penzione kompanije optužene su za ometanje britanskih planova za jačanje odbrane nakon rata u Ukrajini, piše Dejli telegraf)
Kako se SAD približavaju Rusiji, tako se u Evropi daje legitimitet ideji da Nemačka pribavi nuklearno naoružanje. Oko dvadeset zemalja moglo bi da se pridruži britanskom planu za slanje mirovnih trupa u Ukrajinu. Evropski savet odobrio je dodatnih 15 milijardi evra vojne pomoći Ukrajini. Ruska portparolka Marija Zaharova pozvala je francuskog predsednika Emanuela Makrona da se izvini zbog tvrdnji o poreklu sukoba u Ukrajini. Pregovarači SAD održali su razgovore sa Hamasom o oslobađanju izraelskih talaca. Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji upozorio je na „dvostruki pristup“ SAD koji narušava bilateralne odnose.
Evropske posledice približavanja SAD Moskvi
Teslin brend značajno gubi popularnost među nekim ključnim kupcima električnih vozila zbog političkog angažovanja Ilona Maska koji postaje sve značajnija figura u svetu Donalda Trampa, piše Vol strit džornal. Maskov nekadašnji imidž tehnološkog vizionara posvećenog smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva, koji je privlačio brojne kupce spremne da se poistovete s njegovom vizijom tehno-environmentalizma, sada deluje narušen njegovim političkim stavovima.
Američki predsednik Donald Tramp svojim približavanjem Rusiji dovodi Evropljane u situaciju da preispituju svoju bezbednost, dajući legitimitet ideji koju su SAD dugo nastojale da izbegnu - nuklearno naoružanoj Nemačkoj, piše još Vol strit džornal. Fridrih Merc, koji će verovatno postati sledeći nemački kancelar, izjavio je da bi Berlin trebalo da započne razgovore o proširenju francuskog i britanskog nuklearnog odvraćanja kako bi pokrivalo celu Evropu.
Oko 20 zemalja u „koaliciji voljnih“
Najveće britanske penzione kompanije optužene su za ometanje britanskih planova za jačanje odbrane nakon rata u Ukrajini, piše Dejli telegraf. Ove kompanije, koje pružaju penzione usluge milionima Britanaca, ograničavaju ili blokiraju ulaganja u odbrambenu industriju iz „etičkih“ razloga, što je izazvalo zabrinutost kod ministara i verovatno će izazvati bes kod pojedinih korisnika.
Oko dvadeset zemalja moglo bi da se pridruži planu britanskog premijera Kira Starmera za raspoređivanje mirovnih trupa u Ukrajini kao deo poratnog sporazuma, prema izjavama britanskih zvaničnika koje prenosi Dejli telegraf. Velika Britanija i Francuska predvode napore za formiranje takozvane „koalicije voljnih“ koja bi bila spremna da pošalje svoje snage na teren kako bi se održao eventualni sporazum o okončanju trogodišnjeg rata između Rusije i Ukrajine.
Iz EU 15 milijardi vojne pomoći
Na posebnom sastanku Evropskog saveta 6. marta, učesnici su potvrdili posvećenost pružanju značajne vojne i finansijske pomoći Ukrajini, uz dobrodošlicu spremnosti članica da obezbede dodatnu podršku pored već opredeljenih resursa, piše ukrajinska novinska agencija Ukrinform. Prema rezoluciji o Ukrajini, objavljenoj na sajtu Evropskog saveta, naglašena je hitna potreba za isporukom sistema protivvazdušne odbrane, municije, raketa i obukom ukrajinskih brigada.
Sedam zemalja članica EU obavezalo se da će Ukrajini pružiti dodatnih 15 milijardi evra finansijske i vojne pomoći. Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta istakao je juče na konferenciji za novinare u Briselu da Ukrajina ostaje najjači garant sopstvene bezbednosti, uz napomenu da će EU nastaviti podršku i posle rata a Ukrajinu vidi kao buduću članicu unije, piše Ukrinform.
Makron da se izvini
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova pozvala je francuskog predsednika Emanuela Makrona da se izvini zbog pogrešnih tvrdnji o poreklu sukoba u Ukrajini, posebno što je Rusiju okrivio za propast Minskog sporazuma, piše ruska mreža RT. Ona je istakla da su sporazumi iz 2014. i 2015, uz posredovanje Francuske i Nemačke, propali jer su ih Kijev i Zapad, prema optužbama Moskve, koristili za jačanje ukrajinske vojske umesto za uspostavljanje mira.
Sjedinjene Države razmatraju mogućnost da brane samo one članice NATO-a koje ispunjavaju finansijske obaveze saveza, pišu američki mediji, pozivajući se na četiri bivša i sadašnja zvaničnika. Ova politika predstavljala bi značajno udaljavanje od temeljnog principa NATO-a o kolektivnoj odbrani, uz moguće prilagođavanje zajedničkih vojnih vežbi i premeštanje američkih snaga u Evropi prema istom kriterijumu, piše RT.
Razgovori SAD bez presedana
Kako je juče potvrdila Bela kuća, pregovarači iz SAD su održali razgovore bez presedana sa Hamasom kako bi obezbedili oslobađanje izraelskih talaca iz Gaze, izveštava Arab njuz. Izaslanik za taoce Adam Boeler sastao se sa predstavnicima Hamasa u Dohi u prisustvu medijatora iz Egipta i Katara.
Jordanski graničari sukobili su se juče sa naoružanom bandom krijumčara droge na severnom prelazu iz Sirije u Jordan, stoji u vrhu naslovne strane. Četvorica krijumčara su upucana, dok je ostatak grupe pobegao nazad na sirijsku teritoriju. Oni su pokušali da iskoriste loše vremenske uslove i gustu maglu kako bi prešli granicu.
„Dvostruki pristup“ onemogućava saradnju
Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji izjavio je na konferenciji za novinare u Pekingu da je uzajamno poštovanje osnovni princip međudržavnih odnosa i ključni preduslov za odnose Kine i SAD, povodom novih carina koje je predsednik Donald Tramp uveo Kini, uz istovremeno izražavanje želje za dobrim odnosima, piše Global tajms. On je upozorio da „dvostruki pristup“ koji kombinuje suzbijanje Kine i održavanje dobrih odnosa, narušava stabilnost bilateralnih veza i onemogućava izgradnju poverenja između dve strane.
Dok se SAD povlače iz dominantne uloge u evropskoj bezbednosti i promovišu mirovni plan za okončanje sukoba Rusije i Ukrajine bez učešća Evrope, lideri 27 zemalja EU sastali su se u četvrtak u Briselu na posebnom Evropskom savetu usred rastuće nelagode na kontinentu, prenosi Global tajms. Fokus samita bio je na finansijama i ubrzanom osamostaljivanju EU u sopstvenoj bezbednosti, uz dublju podršku Ukrajini i osiguranje trajnog mira.
