Naplata po utrošku i socijalne karte

Svake godine na pragu zime otvara se pitanje grejne sezone, da li će toplane imati dovoljno sredstava da nabave energente, da li će elektroenergetski sistem izdržati masovno korišćenje grejalica i kako naći balans između neodrživo niske cene struje, gasa i daljinskog grejanja koje teraju javna preduzeća u gubitke i niskog standarda građana koji ni to ne mogu da plate. (prezentacija Zorane Mihajlović - ppt)

Na konferenciji “Kako ćemo se grejati tokom zime 2012/2013 godine?“ koju je organizovao Internet časopis Balkanmagazin, na ova pitanja su pokušali da daju odgovor najpozvaniji, Zorana Mihajlović, ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine i Verica Kalanović, ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave, predstavnici Srbijagasa, Elektroprivrede Srbije, Agencije za energetiku i toplana u srpskim gradovima. Zajednički zaključak je da će i ove godine energetski sistem biti spreman za grejanje, ali i da se već sada mora raditi na sistemskim merama koje će omogućiti stabilan sistem za naredne sezone.

Jelica Putniković, Dejan Stojanović, Zorana Mihajlović, Verica Kalanović, Aleksandar Obradović, Milan Zdravković

Visoka neefikasnost distributivnih mreža daljinskog grejanja, slaba naplata potraživanja i ogromni akumulirani gubici toplana od 22,6 milijardi dinara postavljaju pred nadležne ozbiljne probleme pred narednu grejnu sezonu. Prva, kratkoročne mera već je doneta, a to je uredba koja reguliše minimalne i maksimalne prosečne cene toplotne energije koja bi trebalo da uvede u red ogromne razlike u cenama grejanja između gradova i opština. Zorana Mihajlović ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine najvljuje i srednjeročne mere koje bi trebalo da u narednih nekoliko godina toplane izvedu na put održivog poslovanja. Prema rečima ministarke, u nekim gradovima će to značiti da će cene biti više, a u nekima će doći do pojeftinjenja.

Konferencija o grejanju Balkanmagazina

“Naš cilj je uvođenje merenja toplotne energije po utrošku, analiza kolika investiciona ulaganja su potrebna u sistem daljinskog grejanja, da toplane promene ulazne energente i da se utvrdi lista prioriteta i gde su gorući problemi. Nema razloga da u sezoni 2013/2014. određen broj toplana ne pređe na merenje utroška energije, kao i da neke ne budu modernizovane i izgrađena kogenerativna postrojenja koja će osim toplotne proizvoditi i električnu energiju”, ocenila je ministarka Mihajlović.

Ovo ministarstvo je već započelo izradu socijalnih karata koje bi trebalo da budu gotove do kraja prvog tromesečja ili maja sledeće godine što je preduslov za utvrđivanje realnih cena grejanja, električne energije i gasa.

“Do kraja godine neće biti poskupljenja struje i gasa, odnosno ne možemo utvrditi realne cene dok se ne urade socijalne karte i tarifni sistemi”, napomenula je Mihajlović i dodala da će u 2013. svakako biti promena u cenama struje.

Toplane su bitan deo energetskog bilansa, jer čine 9,4 odsto ukupne potrošnje energije. Prosečna starost toplana je 25 godina, a 60 odsto distributivne mreže je starije od 20 godina.

“Želja ove vlade je da se danas brine o 2013. i 2014. godini kako bi se smanjili gubici u distributivnom sistemu koje plaćaju građani kroz račune i vlada kroz robne rezerve. u Toplanama dominira gas kao energent, kao i ugalj i mazut. Naša je želja da se smanji korišćenje mazuta kao neefikasnog i ekološki štetnog goriva.

Šarenilo cena grejanja

Prema oceni stručnjaka, ovo je prvi put da se o grejanju raspravlja na sistemski način i uz direktnu saradnju dva ministarstva. Učešće Ministarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave u rešavanju nagomilanih problema je neophodno zbog važne uloge lokalnih samouprava pod čijom nadležnošću su i komunalna preduzeća. Verica Kalanović ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave istakla je da je grejanje realna tema za svakog čoveka koji sa zebnjom očekuje 15. oktobar zbog početka grejne sezone.

“Bez namere da narušavamo samostalnost lokalne samouprave želimo da se uspostave principi rada u oblastima koje imaju direktnog uticaja na centralni nivo vlasti. Mi smo uradili analizu rada komunalnih preduzeća i toplana, koji su monopolisti. Danas su komunalna preduzeća po pravilu u gubicima, imaju staru opremu i kreiraju samostalnu politiku dok se ne pojavi problem, a onda se obraćaju centralnoj vlasti. Trenutno je dug toplana prema Srbijagasu 18,6 milijardi dinara. Treći problem je loš poslovni ambijent u Srbiji. Analizom smo došli do toga da subvencionisani krediti ili subvencije investicijama budu pojedene kroz otežavajuće okolnosti za poslovanje, kao što je čak četiri puta skuplje grejanje za pravna lica u odnosu na stambeni prostor u nekim gradovima. Na primer, u Priboju grejanje za firme košta 530 dinara po kvadratnom metru”, saopštila je ministarka Kalanović uz primedbu da se cenovna politika toplana u različitim gradovima u Srbiji može u najblaže rečeno nazvati različitom. Ona je kazala i da će odnos cene grejanja stambenog prema poslovnom prostoru morati biti jedan prema 1,5.

Verica Kalanović je najavila i da će deo sredstava ministarstva namenjen infrastrukturi biti izdvojen za sistem daljinskog grejanja.

“Velika većina ljudi pod infrastrukturom isključivo smatra puteve i asfalt. U poslednje četiri godine u ministarstvo za NIP nije stigao nijedan projekat  koji je predviđao ulaganja u daljinsko grejanje. To nije bilo dovoljno popularno i populistički. Moramo imati održiv sistem i mora se ulagati u infrastrukturu. Nedopustivo je da se 50 godina ne uloži ni dinar u daljinsko grejanje”, ističe  Kalanović.

Elektroprivreda Srbije i ove godine se može nazvati najvećom toplanom u Srbiji zbog velikog broja domaćinstava koji se greju na struju. Aleksandar Obradović, generalni direktor EPS-a apelovao je na građane da se ne greju na struju i izneo podatak da se od otkopavanja uglja, njegovog transporta, spaljivanja i dalje konverzije električne energije u toplotnu izgubi čak 70 odsto energije.

“To je kao kada bi kupili veknu hleba i bacili 70, a pojeli 30 odsto. Apelujem i da se na državnom nivou destimuliše korišćenje električne energije za grejanje i da se omogući građanima da koriste druge načine grejanja koji bi bili cenovno konkurentni električnoj energiji. EPS je spreman za sledeću sezonu i uprkos lošoj hidrologiji odgovoriće svim izazovima”, poručio je Obradović.

Jedemo supstancu

Grejanje na struju nije dobro sa stanovišta države i zato što je ugalj neobnovljiv izvor energije i strateški resurs ove zemlje, koga ima sve manje i mora racionalno da se koristi. Takođe, grejanje na struju nije ni energetski efikasno. 

“Kod nas se ne isplati štedeti jer je električna energija veoma pristupačna i tako je destimulisano korišćenje svih drugih izvora grejanja. Destimulisana je i upotreba obnovljivih izvora energije, jer je električna energija iz ovih izvora skuplja od uglja. Sa većim grejanjem na električnu energiju izrabljujemo već zastarele kapacitete i proizvodne i distributivne, što povećava troškove amortizacije i održavanja. Zbog toga EPS ima manje novca za investiciona ulaganja, a 27 godina nijedan novi kapacitet nije izgrađen. Nedostatak energije mora da se uvozi. Moraju se kroz sistem cena motivisati građani da promene način grejanja, ali im se mora obezbediti alternativa, pre svega gasifikacijom i proširenjem sistema daljinskog grejanja. Nije ovde struja toliko jeftina zato što je imamo u izobilju ili što je pravimo mnogo jeftinije nego u okruženju, već zato što jedemo supstancu preduzeća. Zato EPS više nije motor razvoja privrede i nije profitabilna firma. Ja sam nasledio 41 milijardu dinara negativnog gotovinskog toka”, upozorio je Obradović.

Najvažniju ulogu u daljinskom grejanju ima gas, a prema rečima Milana Zdravkovića, direktora za razvoj Srbijagasa, obezbeđeno je sigurno snabdevanje prirodnim gasom i ovo preduzeće je spremno za svaku očekivanu situaciju u zimskom periodu. Ipak, gas u Srbiju se i dalje doprema iz jednog pravca, preko Mađarske i Ukrajine, što predstavlja rizik za krizne scenarije.

“Sa prošlogodišnjim iskustvima sa veoma niskim temperaturama Srbijagas će moći da ispuni očekivanja, a povećan je i kapacitet skladišta u Banatskom Dvoru na pet miliona kubnih metara dnevno”, rekao je Zdravković.

I u Srbijagasu opominju na probleme do kojih može doći ukoliko se gas ne plaća na vreme.

“Prirodni gas je više od 90 odsto uvozni energent. Neplaćanje gasa opterećuje sva preduzeća, pa i javna. Uređenje ovih problema direktno utiče na održivosdt energetskog koncepta u budućnosti”, smatra Zdravković.

Dejan Stojanović, član saveta Agencije za energetiku naglasio je da 58 toplana u Srbiji snbdeva grejajem 600.000 stanova i raspolaže kapacitetom od 6.000 megavati. Prema podacima Agencije prirodni gas je od 2000. godine kada je 1.000 kubnih metara koštalo 100 dolara  poskupeo na 500 dolara za 1.000 kubnih metara u 2012. godini. (Prezentacija Dejana Stojanovića - ppt)

Beograd pola Srbije

On je poručio da treba izbegavati populističke odluke u sistemu daljinskog grejanja i insistirati na transparentnosti svih troškova, jer su oni osnova za formiranje cena.

„Treba pružati jednake podsticaje za uštede toplotne energije, treba otklanjati  direktne  subvencije u proizvodnji toplotne energije i učvrstiti finansijsku disciplinu kroz zakonodavstvo i sprovođenje“, savetovao je Stojanović.

Sa 3.000 megavata Beogradske elektrane čine polovinu sistema daljinskog grejanja Srbije.

Marko Stojanović direktor Uprave za energetiku Beograda pozdravio je korake vlade ka sistemskim rešenjima, ali i ukazao na to da je Beograd uložio velika sredstva u digitalizaciju podstanica u zgradama. Tako će se meriti utrošena toplotna energija od podstanice, jer građani ne bi trebalo da plaćaju gubitke od toplane do zgrade.

„Imamo veliki sistemski problem koji je nastajao u dužem vremenskom periodu. Imamo poskupljenja energenata, smanjenje standarda građana i limitiranost budžeta da investiramo u nove tehnologije“, napomenuo je Stojanović.

On se osvrnuo i na troškove građana koji će imati zbog uvođenja naplate po utrošku i ugradnje delitelja.

„Građani će imati trošak od 50 evra po grejnom telu, ali grad i za to namerava da pomogne. Za zgrade koje ne ispunjavaju ni minimum standarda energetske efikasnosti, prvo moramo da sredimo fasade i tek onda da uvedemo naplatu po utrošku toplotne energije.

Zoran Predić, direktor JKP Beogradske elektrane napominje da problemi toplana nisu samo pitanje proizvodnje toplotne energije, nabavke goriva i remonta kotlova već i toplotne mreže koje su u nekim delovima stare koliko i prve zgrade na Novom Beogradu.

„U Beogradu se nalazi 1.000 kilometara cevi ispod ulica i za to su potrebna ogromna sredstva za održvanje. Naplata po utrošku, revitalizacija i izgradnja kogenerativnih postrojenja je proces koji će potrajati i nosi značajna investiciona ulaganja, ali će dugoročno povećati efikasnost grejanja“, ukazao je Predić i poručio Beograđanima da će i ove godine imati uredno grejanje.

Prema analizama JKP Beogradske elektrane poslednjih godina rast učešća u ukupnim troškovima beleže energenti, sistem objedinjene naplate i dažbine i porezi države. Od 2008. godine udeo energenata u troškovima je porastao sa 52 na 65 odsto. On je objasnio i da kod grejanja uvek postoji socijalni momenat.

„Razlika u cenama grejanja stambenog i poslovnog prostora postoji od ranije i posledica je vođenja raćuna da se fizička lica ne opterećuju preterano. Takođe, kod subvencionisanja grejanja od strane lokalnih samouprava treba voditi računa da se od svih građana uzmu pare i subvencionišu samo oni koji se greju na daljinski sistem što nije pravično“, objašnjava Predić.

Naplata po utrošku što pre

Milovan Lečić, predsednik poslovnog udruženja Toplane Srbije napomenuo je da ako se revitalizacijom ostvari 20 odsto ušteda to znači 1.400 megavata slobodnih za priključenje novih korisnika.

„U nekim gradovima imamo velike gubitke zbog starih cevi. Mi svake godine govorimo da smo tehnički spremni za zimsku sezonu, ali zbog dugova nikada ne poboljšavamo situaciju za sledeću sezonu. Biće problema sa grejanjem građana i treba objasniti ljudima da će im naplata po utrošku doneti uštedu u narednih nekoliko godina“, kazao je Lečić.

Iskustva govore da se ovim sistemom može ostvariti ušteda od oko 25 odsto energije, a uložena se vraćaju za 3,5 do četiri godine.

Direktor JKP „Čačak“ Petar Domanović predložio je ministrima da se što pre naprave socijalne karte, jer sadašnje stanje gde se energenti nabavljaju po tržišnom modelu, a grejanje po socijalnom je neodrživ. On je zatražio i da se PDV plaćana po naplaćenoj realizaciji, kao i da sudovi budu ažurniji, jer je sada nemoguće naplatiti dug utuženjem.

„Najteže je održati likvidnost u toplanama. Ove jeseni nismo mogli dobiti kredit u bankama jer su nam računi blokirani zbog dugova prema dobavljačima. Dugo godina vodi se politika cena koja iscrpljuje toplane. Tu ne mogu mnogo pomoći ni lokalne samouprave jer i one imaju male budžete. Kada je takva situacija ne preostaje ništa nego da napadamo evropske fondove. Mi smo tako 2008. godine iz sredstava Evropske agencije za rekonstrukciju zamenili deo cevi i sada tu imamo gubitke od četiri odsto. Tamo gde su stare cevi gubici su 23 odsto, a imali smo već četiri intervencije, iako sezona nije ni počela“, žali se Domanović.

Petar Vasiljević iz Beogradskih elektrana pohvalio je inicijativu da daljinsko grejanje ove godine po prvi put ima ravnopravan status kao gas ili električna energija.

„Sve zemlje u okruženju su pristupile programima smanjenja potrošnje energije, a mi smo i prošle godine imali rast potrošnje u odnosu na prethodne dve godine. Specifična potrošnja toplotne energije kod nas je od 130 do 180, pa čak i 220 kilovatčasova po metru kvadratnom godišnje, a zahtevi po novim standardima su od 65 do 75 kilovatčasova po metru kvadratnom godišnje, što je polovina sadašnje potrošnje“, rekao je Vasiljević uz napomenu da sve treba uokviriti Zakonom o racionlanoj upotrebi energije.