VELIKI POTENCIJAL BIOMASE U SRBIJI SE NE KORISTI DOVOLJNO
Srbija ima godišnji potencijal biomase od 2,7 miliona tona ekvivalentne nafte, ali se ona koristi u simboličnim količinama, zbog neodgovarajuće zakonske regulative i načina finansiranja projekata iz te oblasti, rečeno je danas na okruglom stolu “Biogorivo-energija oko nas”.
Srbija od svih obnovljivih izvora energije najviše raspolaže biomasom-62 odsto, navela je profesorka Mašinskog fakulteta Dragoslava Stojiljković, na skupu u organizaciji internet časopisa “Balkanmagazin” i dodala da u Srbiji ima najviše poljoprivredne biomase – 1,7 miliona tona, a drvnih ostatka oko milion tona.
Ona je objasnila da postoji mogućnost korišćenja biomase za proizvodnju električne ali i toplotne energije, što bi omogućilo znatne energetske, ali i ekonomske uštede.
Energetski potencijal neiskorišćene biomase u Srbiji jednak je količini od 55 odsto ukupno proizvedene električne energije ili 78 odsto ukupnog godišnjeg uvoza prirodnog gasa ili 51 odsto godišnjeg uvoza nafte.
Što se tiče biogoriva, Srbija ima cilj da do 2012. godine udeo biogoriva na srpskom tržištu iznosi oko 2,2 odsto u celokupnoj potrošnji goriva, rekla je Stojiljković i dodala da su za proizvodnju biogoriva potrebni kupci, bilo da je reč o biodizelu ili bioetanolu.
Ona je podsetila da je u Srbiji bila započela proizvodnja oko 100.000 tona biodizela u fabrici “Viktorija grup” u Šidu , ali ta proizvodnja nije zaživela zbog neisplativosti i pretvorena je u proizvodnju jestivog ulja.
Profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić naglasio je da u Srbiji, kada je reč o drvnoj biomasi, postoji pet fabrika u kojima se proizvodi oko 50.000 tona peleta godišnje, od čega se oko 95 odsto izvozi, a zahvaljujući tome je Srbija očišćena od drvnog otpada.
On je ukazao da je kao energente od drveta moguće koristiti drvne sečke, cepanice, drvne palete i brikete, istakavši da u našoj zemlji ne postoji ni jedan veći grad u kome se drvo i proizvodi od drveta ne koriste kao energenti.
U Srbiji se kao energent za grejanje drvo koristi u 27 odsto domaćinstava, struja u 29 odsto, daljinski sistemi grejanja u 28 odsto, dok se na ugalj i gas greje oko sedam odsto domaćinstava, naveo je Glavonjić.
Predstavnik Beogradskih elektrana Pera Vasiljević napomenuo je da se u Beogradskim elektranama uz korišćenje gasa i mazuta, od 2009. godine koristi i biomasa, a planirana ovogodišnja potrošnja je 4.500 tona.
On je naveo da Beogradske elektrane imaju u planu da izgrade i kogenerativno postrojenje na biomasu na Ceraku, koje bi proizvodilo i električnu i toplotnu energiju, uz godišnju potrošnju oko 20.000 tona drvne sečke.
Država bi, kako je naglasio, trebalo da podstakne veće korišćenje biomase u postrojenjima koja proizvode toplotnu energiju, a taj podsticajni sistem trebao bi da se odnosi na nabavku odgovarajućih uređaja u tim postrojenjima.
Direktor u kompaniji “Viktorija bioenerdži” Dragan Urošević kazao je da ta kompanija za proizvodnju koristi kotlovska postrojenja na biomasu-slamu i ljuske suncokreta, istakavši da uštede zbog korišćenja biomase u postrojenjima te fabrike iznose oko 100.000 evra mesečno.
