Od 2018. vozom od Beograda do Budimpešte za manje od tri sata
Modernizacija dvokolosečna pruga između Beograda i Budimpešte, kojom će vozovi moći da idu i brzinama do 200 kilometara na čas, biće završena 2018. godine. Srpska deonica pruge, Beograd-Novi Sad-Subotica započeta je pre 131 godine, u vreme kralja Milana Obrenovića a juče je, na promociji projekta modernizacije i izgradnje pomenute pruge premijer Aleksandar Vučić obećao da će Srbija moći da se ponosi svojom železničkom i saobraćajnom infrastrukturom.
Modernizacija dvokolosečna pruga između Beograda i Budimpešte, kojom će vozovi moći da idu i brzinama do 200 kilometara na čas, biće završena 2018. godine, najavio je predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić na današnjoj svečanoj promociji projekta modernizacije i izgradnje pomenute pruge na Ranžirnoj železničkoj stanici u Novom Sadu.
"Sve ćemo završiti za dve i po godine. Očekujem da sa kolegama iz Kine i Mađarske zajedno prođemo od Beograda do Budimpešte, da pokažemo šta sve može da se uradi kada su ljudi posvećeni i veruju šta može da se uradi, naglasio je Vučić.
Premijer je podsetio da je već rehabilitovano 120 kilometara pruge na koridoru 10 i najavio da će Srbija moći da se ponosi svojom železničkom i saobraćajnom infrastrukturom.
Premijer je zahvalio i Ruskim železnicama na dosadašnjoj saradnji na obnovi srpskih pruga, rekavši da su isporučivale rezultat „kao švajcarski sat“, najavivši da će saradnja biti nastavljena.
„Danas smo relaciju od Beograda do Novog Sada, dužine 80 kilometara, prešli za sat i tridesetpet minuta. Za dve i po do tri godine, ovu razdaljinu prelazićemo za trideset minuta, rekla je Zorana Mihajlović, potprededsednica Vlade Srbije i ministar građevine, saobraćaja i infrastrukture.
Prema njenim rečima, nakon završene modernizacije putovanje između Beograda i Budimpešte trajaće samo dva sata i 40 minuta.
Ambasador Narodne republike Kine u Srbiji, Li Mančang podsetio je da su još pre dve godine premijeri Srbije, Kine i Mađarske dogovorili modernizaciju pruge Beograd – Budimpešta.
„Danas je veliki dan za sve tri zemlje, pošto obeležavamo početak radova na ovom projektu,“ rekao je ambasador Mančang, koji je tim povodom pročitao i čestitku kineskog premijera Li Kećanga upućenu svom srpskom kolegi, u kojoj on u ime kineskog naroda i svoje ime upućuje srdačne čestitke povodom promocije ovog strateškog projekta.
“Uvereni smo da će pruga pružiti snažan podstrek, unaprediti izgradnju infrastrukture, međusobno povezivanje i promet, poboljšati život građana, podsticati proces evrointegracija i doprineti još boljem povezivanju Kine i Evropske unije", naveo je Li u čestitki premijeru Srbije Aleksandru Vučiću.
Dužina pruge na trasi Koridora 10 između Beograda i Budimpešte je oko 350 kilometara, od čega je 184 km na teritoriji Srbije i 166 km na teritoriji Mađarske.
Nakon modernizacije pruge Beograd-Budimpešta vreme putovanja između dva grada će skratiti sa osam na manje od tri sata, a vozovi će na toj relaciji postizati brzinu od oko 200 kilometara na sat.
Vrednost projekta će, kako je najavio premijer Srbije, između 932 miliona i milijardu i 58 miliona evra.
Potpisivanjem Okvirnog ugovora o modernizaciji i rekonstrukciji pruge Beograd – Budimpešta na nedavnom Samitu šefova Vlada Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope u kineskom gradu Sudžou, započela je realizacija ovog velikog međunarodnog projekta. Planirano je da u realizaciji projekta 46 odsto bude učešće preduzeća koja nisu iz Kine.
Postojeća pruga na srpskoj teritoriji ima jedan kolosek i u veoma je lošem stanju. U okviru modernizacije pomenute trase planirana je izgradnja dvokolosečne pruge.
Rok za izvođenje radova je 24 meseca od trenutka dobijanja građevinske dozvole.
Nakon modernizacije, na pruzi Beograd-Subotica će se odvijati mešoviti putnički i teretni železnički saobraćaj. Modernizovana pruga ispunjavaće sve uslove da se kvalifikuje za evropsku Osnovnu mrežu pruga u skladu skladu sa usvojenim kriterijumima EU TEN-T politike, odnosno Jedinstvene mreže železničkih pruga Evrope.
Projekat Beograd-Budimpešta na teritoriji Srbije podeljen je na tri deonice: Beograd-Stara Pazova; Stara Pazova-Novi Sad i Novi Sad-Subotica, državna granica (Kelebija). Deonica Stara Pazova-Novi Sad realizuje se u okviru kredita Ruske Federacije namenjenog modernizaciji železnice. Za ovu deonicu urađen je idejni projekat i projekat za građevinsku dozvolu. U toku je izrada idejnog projekta za preostale deonice pruge Beograd-Budimpešta. Urađena je i Studija izvodljivosti za celu trasu pruge.
Današnjoj svečanosti prisustvovali su i ambasador Mađarske u Srbiji Atila Pinter, predsednik Nacionalne komisije za razvoj i reforme NR Kine Vang Siaotao, predstavnici srpskih železnica, Ruskih železnica, Saobraćajnog instututa CIP i kineskog konzorcijuma.
Inače, gradnja pruge Beograd-Novi Sad-Subotica započeta je pre 131 godine, u vreme kralja Milana Obrenovića, nakon što je na Berlinskom kongresu 1878. godine doneta odluka o železničkom povezivanju tadašnje Austrougarske i Srbije. Srbija je imala obavezu da izgradi prugu od Beograda do Niša i Vranja, kao železničku vezu sa Bugarskom i Otomanskim carstvom. Austrougarska je obavezana da svoje pruge spoji sa novoizgrađenom železničkom mrežom u Srbiji. Oni su to i učinili povezujući železnicom Budimpeštu i Zemun, koji je tada bio granična stanica između Srbije i Austro-Ugarske. Most na Savi, kao granični most između Srbije i Austrougarske, ove dve države su zajednički finansirale. Poslednji veliki remont pruge Beograd-Novi Sad-Subotica urađen je pre tri i po decenije, a 2005. godine iz kredita Evropske investicione banke remontovano je 14 kilometara pruge između Čortanovaca i Petrovaradina.