OTPAD JE VEOMA DOBAR ENERGENT
Reciklaža otpada nije samo pitanje ekologije, već je i ekonomski i energetski resurs. U Srbiji se za zbrinjavanje otpada trenutno troši od 15 do 18 evra po toni, dok je za moderan i ekološki način zbrinjavanja, koji bi mogao da se koristi i kao energent, potrebno 120 evra, naglašeno je u utorak u Beogradu na konferenciji „Industrija reciklaže u Srbiji-Ekonomski i energetski potencijali“ u organizaciji Danas konferens centra.
Prema rečima Aleksandra Vesića, pomoćnika ministra zaštite životne sredine, prostornog planiranja i rudarstva, otpad kao energent, pored ostalog, smanjuje zavisnost od fosilnih goriva, smanjuje kapacitet deponija za više od 95 odsto i omogućava prihode od prodate energije.
- U Srbiji barijeru za korišćenje otpada kao energenta predstavlja niska cena energije, visoki investicioni troškovi, skupi krediti i nerazvijen sistem reciklaže. S druge strane, Srbija ima velike potencijale za recikliranje otpada. Prošle godine naša zemlja je raspolagala sa 1,5 miliona tona biorazgradivog komunalnog otpada koji je pogodan za proizvodnju električne i toplotne energije. Nemačka ima 6.000 postrojenja za dobijanje toplotne i električne energije iz biomase, dok je u Srbiji izgrađeno samo par malih objekata koji imaju tu namenu, što je na nivou pionirskog poduhvata - naglasio je Vesić.
On je dodao da procene pokazuju da je u dodatne kapacitete za rukovanje komunalnim i ostalim otpadom Srbiji od 2010. do 2019. godine potrebno 958 miliona evra, dodavši da bi za svaku sledeću godinu za održavanje bilo potrebno od 1,2 do 1,3 milijarde evra. Finansijski resursi raspoloživi Srbiji za ulaganje u kapacitete za upravljanje otpadom biće obezbeđeni iz bespovratnih sredstava i kredita Fonda za zaštitu životne sredine, budžetskih sredstava opština i javnih komunalnih preduzeća kao i kredita lokalnih komercijalnih banaka i privatnog kapitala.
Vesić je istakao da je Nacionalna strategija za upravljanje otpadom sa programom približavanja EU usvojena 2003. dok je nova revidirana verzija usvojena prošle godine. U kratkoročne ciljeve te strategije do 2014, između ostalog, spada usklađivanje nacionalnih propisa iz oblasti upravljanja otpadom sa zakonodavstvom EU, donošenje nacionalnih planova za pojedinačne tokove otpada, razvijanje regionalne i lokalnih planova za upravljanje otpadom, povećavanje broja stanovnika obuhvaćenih sistemom sakupljanja otpada na 75 odsto i saniranje postojećih smetlišta koja predstavljaju opasnost za životnu sredinu.
Savetnik predsednika Privredne komore Srbije i Koordinator saveta za reciklažnu industriju Siniša Mitrović kazao je da je prepreka za bolju iskorišćenost otpada nedostatak sredstava, ali i nepostojanje zakona o javno-komunalnim preduzećima, javno-privatnom partnerstvu i javnoj svojini. On je istakao da trenutno ne vidi način na koji bi u razumnom roku moglo da se dođe do značajnijih sredstava za ulaganje u reciklažnu industriju, podsetivši da je ovogodišnji budžet Ministarstva životne sredine dve milijarde dinara, „što je dovoljno za kafu i kiselu vodu službenika u toj instituciji“. Prema njegovim rečima Srbija u životnu sredinu investira 0,2 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok su Rumunija i Bugarska, pre ulaska u Evropsku uniju izdvajale jedan do 1,5 odsto BDP-a za te namene. Rebeka Božović, generalni sekretar Sekopaka, podsetila je da je Skupština Srbije u maju 2009. godine usvojila Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu. Za građane i industriju najvažnija je Uredba o utvrđivanju plana smanjenja ambalažnog otpada za period od 2010 do 2014. godine kojom se utvrđuju nacionalni ciljevi upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom. Rok za implementaciju zakona istekao je krajem maja 2010. godine dok obaveze po nacionalnim ciljevima važe od 1.januara.2010. i za svaku narednu godinu imaju višu vrednost. Rebeka Božović je istakla da je pored navedene regulative usvojena i Uredba o kriterijumima za obračun naknade za ambalažu ili upakovan proizvod i oslobađanje od plaćanja od naknade u kojoj su definisane i kazne prema obveznicima koji nisu ispunili propisane ciljeve u upravljanju ambalažnim otpadom. Ona je dodala da je misija Sekopaka izgradnja održivog višematerijalnog sistema upravljanja ambalažnim otpadom unapređenjem komunalnih i drugih kapaciteta upravljanja otpadom uz najmanji mogući trošak za klijente.
Dugoročni ciljevi države
Dugoročni ciljevi od 2015. do 2019. godine obuhvataju odvojeno sakupljanje i tretman opasnog otpada iz domaćinistava i industrije, izgradnju još 12 regionalnih centara za upravljanje otpadom, obezbeđivanje kapaciteta za spaljivanje organskog industrijskog i medicinskog otpada, postizanje stope ponovnog iskorišćenja i reciklaže ambalažnog otpada na 25 odsto od njegove količine, uspostavljanje sistema upravljanja građevinskim otpadom i otpadom koji sadrži azbest i jačanje profesionalnih i institucionalnih kapaciteta za upravljanje opasnim otpadom.
