ČISTA ENERGIJA SKUPA, ALI NEOPHODNA

Energija iz obnovljivih izvora postaje prioritet u energetskoj politici razvijenih zemalja, posebno u Evropskoj uniji, a ideje o dobijanju struje i toplote od vetra, sunca ili biomase nezadrživo se probijaju i na srpsko tržište. Obnovljivi izvori energije omogućavaju energetsku nezavisnost i stabilnost zemlje, posebno u vreme političkih šokova u zemljama bogatim naftom i gasom. S druge strane, proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora po pravilu je skuplja od konvencionalnih izvora kao što su termoelektrane ili velike hidroelektrane, rečeno je na okruglom stolu "Obnovljivi izvori energije - put do energetske nezavisnosti", jednom u nizu skupova posvećenih energiji, ekologiji i ekonomiji koje redakcija Balkanmagazina organizuje uz podršku Ambasade kraljevine Norveške.

„Tema o obnovljivim izvorima energije u svetu je pokrenuta zbog uticaja energije na klimu. Tu prednjači Evropska unija, koja je sebi zadala zadatke da promoviše alternativne načine proizvodnje energije,“ rekao je Nikola Rajaković, državni sekretar u Ministarstvu energetike i rudarstva poručujući da će, „kao zemlju koja teži ulasku u EU i Srbija će morati da ih ispuni.“

Podsećajući da je Evropa postavila cilj da do 2020. godine udvostruči proizvodnju energije Rajaković je izveo računici: „Ako se zna da mi sada u hidroelektranama proizvodimo 10 do 12 teravat časova električne energije, udvostručavanje toga je veliki posao. Međutim, to ne treba shvatiti kao namet, već pozitivan izazov. Hteli mi ili ne, moraćemo da se okrenemo obnovljivim izvorima energije. Osim uticaja na klimu, razlog za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora je dopuna konvencionalnoj proizvodnji električne energije, jer je teško zadovoljiti energetski bilans zemlje.“

Prof. dr Nikola Rajaković

Energetska (ne)zavisnosti

Obnovljivi izvori energije značajni su zbog potencijalnog doprinosa da se proizvede dovoljno energije ali, njihov nesumnjiv značaj je i u tome što smanjuju uvoznu zavisnost.

„Već smo zavisni od uvoza nafte i gasa. Zato treba da sačuvamo uvoznu nezavisnost elektrenergetskog sektora, jer sada dve trećine električne energije dobijamo iz lignita. Takođe, obnovljivi izvori energije su šansa i za biznis i za akademiju, ali i razvoj srednje klase, jer se tu radi o malim kapacitetima od, na primer, 500 kilovata. Moramo da donesemo akcioni plan, kako bi sa obnovljivim i konvencionalnim izvorima energije došli do optimalnog zadovoljenja elektroenergetskog bilansa Srbije,“ istakao je Rajaković.
Najveći i najvažniji igrač u elektroenergetskom sistemu svakako je Elektroprivreda Srbije. Za sada EPS otkupljuje električnu energiju iz obnovljivih izvora, ali te količine su, trenutno, veoma male, kaže Dragan Vlaisavljević, direktor Direkcije za trgovinu električnom energijom u EPS-u.

„Imamo potpisane ugovore sa proizvođačima koji su dobili energetsku dozvolu sa ukupnim kapacitetom od 8,74 megavata. To je proizvodnja od 24.260 megavatčasova električne energije godišnje, što čini svega 0,7 promila proizvodnje EPS-a. Cena otkupa je 8,69 evrocenti po kilovatčasu, što EPS godišnje košta 2,1 milion evra. Postojeće „fid in“ tarife su u gornjoj cenovnoj zoni u Evropi, što znači da je Ministarstvo energetike izašlo u susret investitorima i cenom i rokom od 12 godina obaveznog otkupa,“ kaže Vlaisavljević, napominjući da, međutim, nema transparentnog metoda prikazivanja troškova na računu za utrošenu električnu energiju, kako bi krajnji potrošači videli koliko ih košta energije iz obnovljivih izvora.
( prezentacija - Dragan Vlaisavljević.ppt )

Dragan Vlaisavljević

Zanemarena toplota iz obnovljivih

Vlaisavljević upozorava da u Srbiji skoro i da nema elektrana na geotermalnu energiju i biomasu, što bi trebalo podsticati. Ono što bi, prema rečima Vlaisavljevića, trebalo da bude najveći prioritet je korišćenje obnovljivih izvora u stvaranju toplotne, pre nego električne energije. Prema podacima EPS-a, potrošnja električne energije u prosečnom zimskom danu je 60 odsto veća nego u dane kada ne treba grejanje. Samo za podmirenje te razlike u potrošnji električne energije potrebni su kapaciteti od 2.000 megavata.

„Celishodnije je raditi na energetskoj efikasnosti nego juriti povećanje proizvodnje. Zato je od velike važnosti usvajanje zakona o racionalnoj potrošnji i stvaranje Fonda za energetsku efikasnost sa dovoljno sredstava, kako bi građani i privreda racionalno trošili energiju“, rekao je Vlaisavljević ističući da „komercijalno isplativ obim proizvodnje iz obnovljivih izvora energije u Srbiji ne može da eliminiše godišnji energetski deficit i obezbedi razvoj proizvodnje električne energije u cilju eliminisanja deficita do 2020. godine.“

Danas se oko trećina ukupne električne energije u Srbiji proizvode velike hidroelektrane, a cena koju one fakturišu je 1,1 evrocent po kilovatčasu. Kilovatčas iz termoelektrana je 2,5 puta skuplji. Vlaisavljević napominje da bilo koja tehnologija proizvodnje iz obnovljivih izvora energije ima veću cenu od proizvodne cene iz postojećih termoelektrana.

„Gep (jaz/razlika) će se smanjivati kada budu morali da se dobijaju sertifikati za emisiju ugljen dioksida, koji će biti besplatni do 2020. godine, tako da do tada neće doći do značajnijeg smanjivanja u razlici u ceni. EPS mora sve te veće troškove energije iz obnovljivih izvora da prebaci na krajnjeg kupca, a naše tržište karakteriše slaba kupovna moć građana i veliki stepen neplaćanja“, naglasio je Vlaisavljević.

Vetar traži balans

Uvodničari su istakli da većina obnovljivih izvora energije ne ugrožava sigurnost energetskog sistema, ali da to ne važi za električnu energiju iz vetra. Problem je što je vetar nestabilan izvor energije, pa je neophodno obezbediti kapacitet za balans, koji će „uskočiti“ kada vetroelektrane ne mogu da rade.

„Kada su vetroelektrane značajno zastupljene u nekom elektroenergetskom sistemu morate da imate gasne ili hidro elektrane zbog balansiranja proizvodnje. EPS sada nema dovoljno proizvodnih kapaciteta da tokom cele godine balansira rad vetroelektrana, ukoliko se ne ograniči njihova ukupna snaga. Sada ovo ograničenje iznosi 450 megavata. Elektrane na vetar koje ne uđu u kvotu od 450 megavata moraće samostalno da obezbede balansiranje i izmiruju svoje finansijske obaveze prema Elktromreži Srbije uvažavajući njihova tehnička ograničenja“, ocenio je Vlaisavljavić.

Miloš Mladenović

Prema nekim mišljenjima priča o obnovljivim izvorima energije u Srbiji započeta je bez sagledavanja njihovih koristi i rizika. Miloš Mladenović, izvršni direktor Elektromreža Srbije ističe da je u Evropskoj uniji predviđeno da se obnovljivi izvori energije koriste pola u proizvodnji električne energije, a pola u proizvodnji toplotne energije. Govoreći o problemima obezbeđivanja rezervnih kapaciteta za balansiranje proizvodnje električne energije Mladenović je ukazao da su gasne elektrane, kao rezervni kapacitet za vetroelektrane neisplative - zbog visoke cene gasa.

Takođe se otvara pitanje, kada dođe do otvaranja tržišta, ko će da kupuje skuplju struju iz obnovljivih izvora energije, jer sada se ta cena prenosi na sve potrošače podjednako kroz sistem Elektroprivrede Srbije.

„Veća korist za Srbiju bila bi ulaganje u proizvodnju toplotne a ne električne energije iz obnovljivih izvora. Prema jednom istraživanju, sprovedenom krajem 2008. godine, u EU je bilo instalisano 70 gigavata u vetroelektranama, što je činilo 13 odsto ukupne snage u periodu najveće potrošnje, ali 30 odsto u periodima najmanje potrošnje električne energije. Takva situacija, da se nepredvidiva snaga integriše u energetski sistem, tehnički je veliki izazov za operatere prenosa električne energije,“ rekao je Mladenović napominjući da u Danskoj, na primer, kada duva vetar u periodima manje potrošnje, čak 85 odsto električne nergije dolazi od vetra, što znači da sva ostala proizvodnja mora da se suzbije ili da se izveze.

Prema njegovim rečima u javnosti se stvara utisak od strane nekih lobija da je novi zakon o energetici nepovoljan za investitore u obnovljive izvore energije.

„Naprotiv, ovaj zakon pruža veoma podsticajan okvir za investitore. Uzevši u obzir sve aspekte, vrlo malo ljudi ima kompletnu sliku. "Fid in" tarifa je 9,5 evrocenti po kilovat času za vetroelektrane. Takođe treba obezbediti balansiranje izvora. Tržišno gledano, u Evropi dolazi do pomeranja trgovanja sa dugoročnih na dnevne ugovore. To je zahtevno, potrebne su nove procedure, a u EU se koriste resursi cele unije za balansiranje. Na kraju, o čemu god mi da pričamo, to plaća krajnji potrošač. Moraćemo da obezbedimo prenos razlike u ceni na potrošača i to mora biti urađeno transparentno“, tvrdi Mladenović.

Ambiciozni planovi – spora realizacija

Do danas u Srbiji su potencijalni investitori podneli zahteve za izgradnju kapaciteta od čak 2.500 megavata, za 1.400 megavata su izdate energetske dozvole ali, nekima su te dozvole već istekle. Najviše investitora je tražilo dozvole za vetroelektrane u Banatu a dva zahteva su za okolinu Negotina i Kladova. Iako je Stara planina najbolja lokacija za vetrenjače, zbog nedostatka infrastrukture investitori su se okrenuli Banatu. Međutim, niko od tih investitora nije dobio lokacijsku dozvolu, a kamoli građevinsku.

„EMS je uradio projekat sa španskim operaterom, budući da će 60 odsto instalisane snage u EU biti u Španiji i Nemačkoj. Tako smo ostvarili transfer znanja. Takođe smo uradili projekat sa EBRD o analizi tehničke integracije vetroelektrana sa stanovišta mreže. Procedura je takva da investitori dolaze kod nas po mišljenje, pa onda sa njim idu u ministarstvo po energetsku dozvolu. Mi smo skratili period između dobijanja mišljenja i dozvole za priključenje, tako da ko god završi sa urbanističkim dozvolama može da dobije dozvolu za priključenje što pruža sigurnost investitorima,“ objasnio je Mladenović, odgovarajući tako na primedbe investitora.