PEPEO U AUTOPUT – NE NA DEPONIJU

Korišćenje elktrofilterskog pepela, u stručnoj javnosti poznatog i kao leteći pepeo, u izgradnji donjih slojeva puteva i autoputeva može pojeftiniti izgradnju ovog dela putne infrastrukture od 30 do čak 80 odsto. Na korist od upotrebe pepla u građevini ukazali su predstavnici Elektroprivrede Srbije, Privredne komore Srbije i JP Putevi Srbije na okruglom stolu "Otpad može da se koristi - pepeo kao građevinski materijal" koji u okviru projekta "3E - energija, ekonomija, ekologija" redakcija Internet časopisa Balkanmagazin organizuje uz podršku Ambasade kraljevine Norveške.

Leteći pepeo, kao produkt termoelektrana, u Srbiji je minimalno iskorišćen. Od šest miliona tona koliko se godišnje proizvede koristi se svega 2,7 odsto i to pre svega u industriji cementa, dok je sasvim neiskorišćen u putarskoj industriji u kojoj može imati i najmasovniju namenu. Učesnici okruglog stola saglasni su oko kvaliteta i upotrebljivosti pepela, EPS ga poklanja za izgradnju infrastrukturnih projekata, pa ipak zbog administrativnih prepreka i sporosti u donošenju propisa, 1.500 hektara obradive zemlje nalazi se po deponijama ovog pepela umesto ugrađeno u puteve.

Pored organskog dela i vlage, treća komponenta uglja je neorganska, koja se nakon sprašivanja uglja u mlinovima i sagorevanja oslobađa kao leteći pepeo ili šljaka. Saša Miletić iz Službe za zaštitu životne sredine u Elektroprivredi Srbije istakao je da ova kompanija ulaže velika sredstva u sakupljenje pepela i otprema ih onima kojima je on potreban. Ipak, u Srbiji se leteći ili elektrofilterski pepeo smatra otpadom iako još 1969. godine postoje standardi za ovaj nusproizvod, a u toku je pravljenje standarda EN 450 u skladu sa evropskim standardima. ( prezentacija - Saša Miletić.ppt )

"Evropa je pre četrdesetak godina imala isti problem i evropskim standardima je definisan elektrofilterski pepeo kao posledica proizvodnje. Standardi se prave za proizvode, pa je apsurdno da se nešto smatra otpadom, ako za to postoji standard. Leteći pepeo ima "pocolaciona" svojstva, što znači da kada se pomeša sa krečom ili nekim alkaloidnim materijalom dobija osobine cementa, odnosno njegovu čvrstoću i dugotrajnost. Sve rimske građevine pravljene su sa ovim materijalom i do sada su opstale", objasnio je Miletić.

Evropa rešila problem pepela

U 15 zemalja Evroske unije 18 miliona tona godišnje se ikoristi u industriji. Oko trećine se koristi u proizvodnji betona, nešto manje od toga u proizvodnji cementa, a oko 23 odsto u gradnji puteva.

"Da je sreće ovih naših šest miliona tona išlo bi u gradnju, a ne na deponije. U izgradnji mnogih velikih građevina u Evropu korišćen je leteći pepeo, kao na primer u zgradama Kastor i Poluks u Frankfurtu, oblakoderu Pikaso u Madridu, velikom mostu između ostrva u Danskoj, Visokoj brani u Francuskoj i zgradi "Burž kalifa" u Dubaiju gde je upotrebljeno oko 50.000 tona letećeg pepela. Na primer, u Bohumu koji je evropski centar po nalazištima kvarcnog peska koristi se leteći pepeo, a u našoj fabrici gasnog betona koja je pravljena da koristi pepeo, koristi se pesak", ističe Miletić.

Zato problem pepela u Evropi faktički ni ne postoji jer se javlja ogromna tražnja za njim. Takođe, ni ne isplati se odlagati pepeo na deponije, jer taksa za odlaganje materijala, na primer u Engleskoj, iznosi 40 funti po toni, a uskoro će biti povećana na 59 funti po toni materijala.

Miletić napominje i da naš Zakon o upravljanju otpadom iz 2009. godine nije usaglašen sa evropskim direktivama iz 2008. godine.

"Prema našim propisima, skladištenjem, tretmanom i odlaganjem otpada može da se bavi pravni subjekt osnovan za tu namenu. Pa tako, ako cementara hoće da uoptrebi pepeo, ne može po zakonu, jer nije osnovana u tu namenu, već mora da osniva posebno preduzeće. Administracija pravi ogromne probleme, traži veliki broj dozvola, formulara... A na primer, Institut za građevinu Hrvatske izdaje uverenje o kvalitetu za leteći pepeo u skladu sa Zakonom o građevini, Zakonom o prostornom planiranju i Zakonom o standardima. Nigde se ne spominje otpad", naglašava Miletić.

Prema njegovim rečima, EPS pokušava da promeni priču o deponijama pepela promovisanjem njegove upotrebe u građevini. Na primer, EPS besplatno daje leteći pepeo za velike infrastrukturne radove koje obavljaju državne institucije. Zato se Miletić pita kolika bi bila ušteda grada Beograda, da je pri rekonstrukciji bulevara kralja Aleksandra, nasipao besplatan pepeo umesto peska koji se plaća.

Iako se u Srbiji leteći pepeo praktično ni koristi u građevinarstvu, Srbija ima iskustvo i tradiciju u tome. Još 1980-ih u Kosjeriću je probno pravljen cement od pepela, a fabrika Potisje Kanjiža proizvodi ciglu 100 odsto od pepela.

Zagađenje zemlje, vode i vazduha

Osim što je koristan i jeftin za građevinsku, pre svega putarsku industriju, elektrofilterski pepeo s druge strane pravi veliku štetu životnoj sredini i zdravlju čoveka. Ljiljana Tanasijević, projekt menadžer u Privrednoj komori Srbije naglasila je da elektrofilterski pepeo zbog lakoće prenošenja vetrom kontaminira vazduh, ali i zemlju i vodu.

"Najracionalnije rešenje je primenjivati ga u građevinarstvu. Tako će se povećati zaštita životne sredine, povećaće se i profit građevinskih preduzeća zbog niske cene, a smanjiće se potrošnja prirodnih resursa, pre svega peska koji se koristi u putarskoj industriji. Privredna komora planira da oformi grupaciju za elektrofilterski pepeo koja bi predlagala regulativu, predložila bi formiranje kastra zagađivača pepelom i šljakom. Takođe, bi se bavila i prečišćavanjem voda, ali bi predlagala i stimulacije za korisnike pepela. Celo društvo mora da se angažuje na zatvaranju deponija pepela i rekultivaciji tog zemljišta", rekla je Tanasijevićeva.

Javno preduzeće Putevi Srbije je 2007. godine uradilo istraživanje o korišćenju pepela i šljake iz termoelektrana Obrenovac i Kostolac u okviru bilateralnog sporazuma sa Češkom. Biljana Vuksanović iz Puteva Srbije istakla je da je nedvosmisleno dokazano da se pepeo može koristiti u donjim slojevima (nasipima) puteva i autoputeva i da je 30 do 80 odsto jeftiniji od šljunkovitog peska koji se inače koristi. Sve institucije u Srbiji su dale podršku tom istraživanju, i EPS i sva tri nadležna ministarstva, energetike, prostornog planiranja i infrastrukture. Sada čekamo da institucije donesu odluku ili uredbu o obaveznom korišćenju pepela u izgradnji puteva. Ova studija je rađena sa pepelom iz proizvodnje, dakle deponije bi ostale, ali se barem ne bi stvarale nove" ocenila je predstavnica Puteva Srbije i izrazila nadu da će i preduzeće Koridori Srbije imati sluha za ovu ideju i primeniti elektrofilterski pepeo na deonicama autoputa.

Mihajlo Gavrić, direktor Sektora za zažtitu životne sredine Elektroprivrede Srbije ocenio je da EPS kao nosioc privrednog razvoja u Srbiji ima i posebnu odgovornost.

Održivi razvoj

"Ovo je slučaj održivog razvoja. Nešto što opterećuje poslovanje postaje korisno i dobija vrednost. Upotrebom pepela ostvaruju se uštede, povećava profit u uklanjaju negativni efekti po životnu okolinu i zdravlje ljudi. Obaveza EPS-a je da svoje poslovanje uskladi sa evropskim direktivama o zaštiti životne sredine. Od planiranih pet postrojenja za izdvajanje suvog pepela dva su završena, dva se privode kraju, a za jedno se obezbeđuju sredstva. EPS će uvođenjem novog sistema transporta pepela i izgradnjom novih filtera za pepeo u četiri termoelektrane TENT-a smanjiti emisiju praškastih materija sa 2.500 miligrama po kvadratnom metru na ispod 50 miligrama po kvadratu do 2013. godine i uskladiće se sa standardima EU. Smanjena je i količina vode za transport pepela 15 puta, šetetne materije manje odlaze u tlo, ali i vetar manje podiže pepeo u vazduh. U ovom projektu ima mesta i za Ministarstvo poljoprivrede, budući da se izvlačenjem materijala iz priobalja uništava i erodira poljoprivredno zemljište u priobalju, spušta dno reka i erodiraju građevinski objekti poput mostova", istakao je Gavrić.

Na zamerke da bi EPS trebalo da osniva fabrike koje bi koristile pepeo, Gavrić je naglasio da je posao EPS-a da proizvodi električnu energiju i stvara uslove za korišćenje nusproizvoda, ali da time treba da se bave privatne kompanije ili ako hoće lokalne samouprave.

Takođe, otvorilo se i pitanje projekta koji je pre nekoliko godina došao u EPS, a to je proizvodnja azotnog đubriva iz letećeg pepela. Međutim, prema Gavrićevim rečima taj projekat je ostao na nivou labaratorijskih ispitivanja. Čak i u Japanu gde se ta ideja rodila 1970-ih godina nije se odmaklo dalje od toga, a u Kanadi se obavljaju istraživanja ali na energetskim blokovima do 50 megavata električne energije, dok su blokovi EPS-a snage preko 200 megavata.

Jedno od pitanja je i zašto je pepeo besplatan, kao i da bi upravo to mogao biti problem zašto se ne koristi u izgradnji autoputa, jer kako je rekla jedna novinarka "ako ništa ne košta onda niko ne može ni da se ugradi u nabavku".

Takođe, Biljana Vuksanović je istakla da sva nadležna ministarstva pozitivno reaguju na priču o korišćenju pepela u gradnji puteva, ali nikako da donesu uredbu o obaveznom korišćenju pepela. "Svi su za, ali ne znam zašto to još nije realizovano", kaže Vuksanovićeva.

Takođe, postoji i tražnja u Evropi za pepelom iz naših termoelektrana, ali problem predstavlja transport.

"Sada je skupo prevoziti velike količine cisternama. Međutim, mi radimo na izgradnji dva lučka kapaciteta koji bi omogućili izvoz letećeg pepela", rekao je Miletić.

Zajednički zaključak je da je korišćenje pepela nezadovoljavajuće, budući da se ni u jednoj deonici autoputa ne koristi ovaj materijal.

Prema rečima Gavrića "naša zemlja nije toliko bogata da može da se rasipa i zato bi primena pepela u putogradnji pomogla državi razvije infrastrukturu bez koje veliki investitori ne dolaze".