DO 2020. SRBIJA TREBA DA UDVOSTRUČI PROIZVODNJU IZ OIE

Rajaković je na skupu o obnovljivim izvorima energije (OIE) koji je organizovao internet časopis Balkanmagazin kazao da se trenutno u Srbiji oko dve trećine ukupno proizvedene energije dobija iz uglja, dok se ostala energija (oko 30 odsto) dobija iz OIE - velikih hidroelektrana.

Ostali OIE (biomasa, solarna energija, vetar i geotermalna energija), kako je kazao Rajaković, veoma se malo koriste, a oni su šansa Srbije da razvije "srednju klasu", jer ti izvori doprinose razvoju lokalne industrije, primeni novih tehnologija i povećanju zapošljavanja.

Prema podacima Ministarstva energetike, Srbija ima potencijal da 55 odsto ukupne energije koju sama proizvodi dobija iz OIE, a koristi svega 18 odsto svojih potencijala.

Najveći potencijali OIE su u biomasi oko 49 odsto, velike hidroelektrane zauzimaju oko 30 odsto, solarna energija 13 odsto, vetar i geotermalna energija po četiri odsto, dok male hidroelektrane čine tri odsto.

Predstavnik Elektroprivrede Srbije (EPS) Dragan Vlaisavljević kazao je danas da je trenutno u Srbiji aktivno 15 ugovora o okupu energije iz OIE, a ukupan godišnji trošak otkupa energije proizvedene iz ovih izvora je 2,1 milion evra.

Prema njegovim rečima, prosečna otkupna cena energije iz OIE je 8,69 evrocenta za kilovat čas.

Vlaisavljević je kazao da u Srbiji treba stimulisati proizvodnju toplotne energije iz OIE i više koristiti energiju vetra iz koje godišnje može da se proizvede 2,3 milijarde kilovat-časova električne energije.

Kako su naveli predstavnici Ministarstva energetike Srbije, da bi proizvodnja električne energije vetrogeneratorima bila ekonomična, potrebna je minimalna srednja godišnja brzina vetra od pet metara u sekundi na visini od 50 metara iznad tla.

Lokacije sa najvećom prosečnom godišnjom brzinom vetra u Srbiji su Midžor (7,66 metara u sekundi), Suva planina (6,46 metara u sekundi), Vršački breg i Tupižnica (6,27), Krepoljani (6,18) i Deli Jovan (6,13).

Trenutno aktuelne lokacije u Srbiji na kojim bi mogli biti izgrađeni vetrogeneratori su Dolovo kod Pančeva i Inđija koji bi imali po 20 megavata snage, kao i Bela Crkva i Kovin sa po 100 megavata snage.